Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29) počela je u Azerbejdžanu, u senci izbora Donalda Trampa, koji je obećao da će poništi obaveze Sjedinjenih Američkih Država o smanjenju emisija ugljen-dioksida.
„Ovde u Bakuu, moramo da dogovorimo novi globalni cilj finansiranja za klimatske promene. Ako najmanje dve trećine svetskih nacija ne mogu finansirati brzo smanjenje emisija štetnih gasova, onda svaka nacija plaća okrutnu cenu“, rekao je na otvaranju predsednik Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime Sajmon Stil.
„Odbacimo ideju da je finansiranje (borbe protiv) klimatskih promena milosrđe. Ambiciozan novi cilj finansiranja u potpunosti je u interesu svake nacije, uključujući najveće i najbogatije…Ne možemo napustiti Baku bez značajnog ishoda“, zaključio je.
Zemlje su došle u Baku na glavni forum Ujedinjenih nacija za klimatsku diplomatiju nakon novih upozorenja da je svet 2024. na putu prema tome da obori temperaturne rekorde, što je dodalo hitnost svadljivoj raspravi o finansiranju borbe protiv klimatskih promena.
Ali, Trampov povratak se nadvio nad rasprave te doveo do straha da bi skorašnje američko napuštanje istorijskog Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja moglo značiti manje ambicije za pregovaračkim stolom.
„Ne možemo priuštiti da propustimo zamah za globalnim delovanjem kada je reč o klimatskim promenama“, rekao je Ralf Regenvanu, posebni izaslanik Vanuatua za klimatske promene i okolinu.
„To je zajednički problem koji se neće rešiti sam od sebe bez međunarodne saradnje, a mi ćemo nastaviti to da govorimo nadolazećem predsedniku (zemlje koja je) jedan od najvećih zagađivača u svetu“, dodao je.
POVEZANE VESTI:
Američki predsednik na odlasku Džozef Bajden ne učestvuje na konferenciji kao ni mnogo drugi lideri koji su se tradicionalno pojavili na početku pregovora kako bi dali težinu događaju.
Prisutno je svega nekoliko vođa zemalja grupe G20, na koje se odnosi gotovo 80 posto svetskih emisija štetnih gasova.
Međutim, Avganistan po prvi put šalje delegaciju otkako su vlast preuzeli talibani. Očekuje se da će imati status posmatrača.
Diplomate istrajavaju u tome da nedolasci svetskih lidera i Trampova pobeda neće skrenuti pažnju od trenutnog ozbiljnog posla, a naročito što se tiče dogovora o novom iznosu za klimatsko finansiranje zemalja u razvoju.
Pregovarači moraju da povećaju cilj od 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogli zemljama u razvoju da se pripreme na sve lošije klimatske posledice i da se njihove privrede odmaknu od fosilnih goriva.
Koliko će se ponuditi, ko će platiti i ko će imati pristup sredstvima – neka su od glavnih spornih pitanja.
„Teško je“
„Teško je. Uključuje novac. Kada se radi o novcu, svi pokazuju svoje pravo lice“, kazao je za AFP Adonia Ajebare, ugandski predsedavajući bloka koji okuplja više od 100 zemalja, uglavnom u razvoju, i Kinu.
Tramp, koji je klimatske promene u više navrata nazivao „prevarom“, obećao je da će se SAD povući iz Pariskog sporazuma.
Ali, Ajebare je umanjio značaj potencijalnih posledica američkog povlačenja, istakavši da je Tramp već isključio Vašington iz Pariskog sporazuma tokom svog prvog mandata.
„To se dogodilo ranije, pronaći ćemo način za prestrojavanje“, rekao je.
Zemlje u razvoju traže milijarde dolara i insistiraju na tome da bi se trebalo raditi o subvencijama, a ne o zajmovima.
Upozoravaju da će im bez sredstava biti teško da ponude ambiciozne izveštaje o svojim klimatskim ciljevima, koje zemlje treba da predaju do početka iduće godine.
„Doprinesite novcem kako biste pokazali svoje vođstvo“, rekao je Evans Njeva, lider klimatske grupe LDC, čije zemlje članice ukupno imaju 1,1 milijardi stanovnika.
Ali, manja grupa razvijenih zemalja koja trenutno doprinosi želi da joj se pridruže i druge bogate države, kao i glavni zagađivači, uključujući Kinu i zalivske zemlje.
Jedan kineski zvaničnik je u nedelju, tokom sastanka iza zatvorenih vrata, upozorio da pregovori ne bi trebalo da se usredsrede na „ponovno pregovaranje“ o postojećim sporazumima.
Liang Pej, zvaničnik kineskog ministarstva ekologije i okoline, pozvao je pregovarače da se radije pozabave „klimatskom krizom kolektivno (i) konstruktivno“.
„Vredni toga“
Pregovori se odvijaju u vreme kada su se pojavila nova upozorenja da je svet daleko od puta prema ostvarenju ciljeva Pariskog sporazuma.
Zemlje su se sporazumom obavezale da će držati globalno zagrevanje ispod dva stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima, a najbolje ispod 1,5 stepeni.
Ali, svet je na putu prema tome da prekorači taj nivo 2024, prema službi Evropske unije za klimatske promene.
To ne bi bilo direktno kršenje Pariskog sporazuma, koji meri temperature u dekadama, ali upućuje na to da je potrebno više rada na suzbijanju klimatskih promena.
UN je ranije ove godine upozorio da je svet na putu prema katastrofalnom povećanju temperature od 3,1 stepena u ovom veku, na osnovu trenutnih postupaka.
„Svi znaju da ti pregovori neće biti laki“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
„Ali, oni su vredni toga: svaka izbegnuta desetina stepeni zagrevanja znači manje kriza, manje patnje, manje raseljavanja“.
Na konferenciji koja će trajati od 11. do 22. novembra se očekuje više od 51.000 ljudi.
Drugu godinu zaredom, razgovori se održavaju u zemlji koja je u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva, nakon što su prošle godine domaćin bili Ujedinjeni Arapski Emirati.
Azerbejdžan je takođe optužen za gušenje opozicije progonom političkih protivnika, pritvaranjem aktivista i potkopavanjem nezavisnih medija.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!