Ko i zbog čega zataškava slučaj seksualnog prestupnika Džefrija Epstina?

Slučaj Epstin je većini ljudi u Americi ozbiljan državni skandal, ne teorija zavere, kako mnogi upleteni žele da ga predstave.

Nedavno objavljeni memorandum Ministarstva pravde, u kojem se tvrdi da nisu pronađeni dokazi da je pokojni finansijer i osuđeni seksualni prestupnik ubijen, postao je meta sve veće pažnje desnice, ostavljajući mnoge u Trampovoj orbiti neuverenima da je pitanje adekvatno rešeno.

Ima liste - nema liste

Veliki deo pažnje je pao na Pamelu Džo Bondi (američku advokaticu, lobistkinju i političarku koja obavlja funkciju 87. generalnog tužioca Sjedinjenih Država od 2025. godine), koja je najavljivala rasvetljavanje ovog slučaja, pa je tako i na travnjaku Bele kuće rekla da postoji još mnogo toga za rasvetljavanje (na stotine maloletnih žrtava, lista klijenata, dnevnik letova..).

U intervjuu početkom marta ove godine novinaru Foks televizije Šonu Henitiju Bondi je izjavila da joj je dostavljen "kamion Epstinovih dosijea", i da „javnost ima pravo da zna istinu“.

Dodala je da joj je "izvor rekao da se podaci nalaze u jednom distriktu u Njujorku, na hiljade stranica, kroz koje prolazi FBI. Direktor Kaš Patel će nam dostaviti izveštaj zbog čega je FBI kasnio sa obznanjivanjem podataka. Dala sam im rok za detaljan odgovor zašto svi dokumenti i dokazi kasne, i proći ćemo kroz to pažljivo i brzo kako bi zaštitili sve Epstinove žrtve kojih ima mnogo", dodala je.

"Radi se o zaštiti žrtava ali i da Amerika ima pravo da zna, i da sve mora da bude transparentno. Ovo je novi dan, nova administracija i sve će izaći na videlo. Amerikanci imaju pravo da znaju, a isti princip će važiti i za slučajeve Luters Kinga i Džona F. Kenedija," rekla je Pamela Bondi.

Od svega navedenog, javnost je dobila samo - nema dosijea, slučaj je zatvoren.

Deluje da su se koplja slomila na Bondi, jer je ona najlakša meta mnogih bliskih savetnika predsednika unutar i van Bele kuće, ali takođe deluje i da su one suštinski adresirane Trampu. Ilon Mask, koji je ranije služio u Trampovoj administraciji i koji je ranije na društvenim mrežama tvrdio da je „pravi razlog“ zašto zvaničnici nisu objavili više Epstinovih dosijea taj što se Trampovo ime nalazi u njima, napisao je u ponedeljak:

"Koliko je sati? Oh, pogledajte, opet je sat kada niko nije uhapšen."

Siva eminencija nezvaničnih kanala Trampove politike, influenserka Laura Lumer napisala je na društvenim mrežama da je Pamela „uvek lagala“ o objavljivanju navedenih dokumenata.

"Još uvek pričate o Epstinu" - pokušao je Tramp u utorak da odbaci kontroverzu, na način koji je delovao kao javno, nasilno zataškavanje. Naime, on se naljutio na novinara zbog pitanja - da li je Epstin nekada radio za obaveštajnu službu (što je tvrdio između ostalih i Rene Akosta, koji je obavljao funkciju 27. sekretara Sjedinjenih Država od 2017. do 2019. godine). Tokom tog televizijskog sastanka kabineta Tramp je ponovno interesovanje za Epstina nazvao "skrnavljenjem" u poređenju sa, kako je rekao, "hitnijim problemima poput poplava u Teksasu".

Mnogi su ovu izjavu protumačili kao veliko nepoštovanje prema žrtvama, od kojih se mnoge i danas oglašavaju tražeći pravdu.

Ministarstvo pravde SAD (DOJ) i FBI su na zajedničkoj konferenciji za novinare zaključili da je Džefri Epstin izvršio samoubistvo, da je delovao sam i da nije imao „listu klijenata“. Takođe su rekli da "neće objaviti" nikakva nova dokumenta vezana za slučaj.

Ponovno interesovanje američke javnosti

Za početak vlada očekuje blanko poverenje, koja u Americi ne postoji još od šezdesetih i ubistva Džona F. Kenedija.

Naravno, pod lupom je Epstinov odnos sa Trampom. Iako je predsednik Amerike u svojoj žustroj replici rekao da ljudi i dalje pričaju o ovoj odvratnoj osobi, činjenica je da su njih dvojica bili bliski prijatelji desetak godina, što je ovekovečeno na mnogobrojnim fotografijama, uključući i one sa Gislejn Maksvel, Epstinovom saradnicom koja je proglašena krivom za trgovinu decom u svrhu seksualne eksploatacije i druga krivična dela kroz saučesništvo sa Epstinom 2021. godine.

Američki novinar Sagar Enjeti je u emisiji Takera Karlsona sugerisao da se u "fajlovima verovatno nalaze i pripadnici obaveštajne službe, moćnici, milijarderi, bivši premijeri, među njima i Ehud Barak, uz predsednike Sjedinjenih Država, bivše i sadašnje". Investitor Lion Blek, Bil Gejts, Lesli Veksner, ljudi sa Harvarda i MIT fakulteta, jednom rečju - najmoćniji ljudi na svetu. Većina kontakte sa Džefrijem nikada i nije negirala, kao ni odlaske u njegove kuće i stanove.

Za razliku od slučaja Kenedi, američka javnost je uverena da u slučaju Epstin postoji previše nelogičnosti i očiglednog, i da je slučaj zataškan. Čak je i za žustre Trampove podržavaoce ovaj slučaj "previše".

Za početak ostaje nejasno odakle dolaze snimci iz zatvora, zašto se snimak završava pre nego što se odnosi njegovo telo, ko su bili ostali zatvorenici u tom objektu i gde su oni sada, kao i zbog čega nedostaje minut snimka? To je samo deo piramide nejasnoća, jer je u slučaju Epstin sporno gotovo sve, pa i to da su mu čelnici bankarskih giganata Barklis i Dojče Telekom dozvoljavali da podiže basnoslovne sume novca bez ikakve supervizije ili polaganja računa poreskoj službi, o čemu su se kasnije vodile istrage.

Broj elite upletene u ovaj slučaj deluje da je teži tas na vagi u odnosu na znatiželju običnog sveta da sazna punu istinu. Jedan od najistaknutijih američkih sudskih patologa Majkl Baden, koga je angažovala porodica Džefrija Epstina, rekao je da obdukcija ukazuje na ubistvo, a ne na samoubistvo.

Novac, novac i samo novac

Ono što posebno bode oči je put novca, jer novac i u ovom slučaju, kao i u mnogim drugim, može puno toga da kaže. A, verovatno i sve. Sam Epstin je po onome što znamo došao do novca radeći u finansijskoj kompaniji Bear Sterns, u kojoj je faktički bio ekspert za pranje novca kako su brojni izveštaji sugerisali. U to vreme mu je direktor Apolo korporacije, milijarder Lion Blek platio 170 miliona dolara za savete za takse, da bi ga Lesli Veksner (najbogatiji čovek Ohaja i jedan od najbogatijih ljudi u Americi) 1991. godine postavio na čelo Veksner fondacije, preko koje je 2,5 miliona dolara prosledio bivšem izraelskom premijeru Ehudu Baraku za određene bezbednosne projekte i startape.

Ostaje pitanje zbog čega je Ehudu Baraku, koji je svakako bio u kontaktu sa moćnim ljudima, bio neophodan kontakt baš sa Epstinom za realizaciju izvesnih finansijskih aranžmana. Šta je to imao da ponudi jednom Bil Gejtsu, koji je i nakon brojnih sudskih procesa nastavljao sa njim da se sastaje, što ga je kasnije i koštalo razvoda braka sa suprugom Melindom? Ista pitanja važe i za Trampa, Klintona i mnoge druge, poput britanskog princa Endrjua, koji je u po njega tragičnom intervjuu BBC izjavio da je nebrojeno puta bio kod njega gost, jer mu ni na jednom drugom mestu u Americi to nije bilo logistički poželjnije i jednostavnije.

Zanimljiva je i njegova spona sa Robertom Maksvelom i njegovom ćerkom Gislejn. Pranje novca deluje kao ključni deo sage sa Maksvelu. Čehoslovak i ortodoksni Jevrejin postao je visokoodlikovani britanski poslanik, koji se nakon Drugog svetskog rata povezuje sa cionistickim pokretom u Britaniji, gde postaje izrazito uticajan. Javnost posebno secira Epstinovu sponu sa Izraelom i u kontekstu treće posete Benjamina Netanjahua Americi, zemlje sa kojom se obavlja trgovinska razmena od 52 milijarde evra, što je u ravni saradnje sa Singapurom i Čileom, čiji predsednici gotovo da nikada i ne dolaze u Ameriku.

U Americi često može da se čuje da se sumnja da je zataškavanje plod brige za obaveštajni sektor, kako američki tako i izraleski. Poruka suda sa vrha, oličena u Trampovim žustrim odbijanjima da ovu temu komentariše, kao da glasi "čuvamo vam leđa".

Tramp je Americi obećao rasvetljavanje ovog slučaja, temeljući i deo svoje kampanje na konstrukciji da "Epstin" nije rasvetljen jer su tamo neki drugi u slučaj bili upleteni. Ovu poruku sledila je i njegova administracija, pa i gorespomenuta Bondi. Sada deluje da je istina sasvim suprotna, a na Trampu je da pokuša da sa sebe skine ogromnu senku sumnje koja je počela na njega da pada. Što reče i sam Taker Karlson ovo je u Americi "big deal" (velika stvar) koja neće ostati na marginama, ma koliko to Tramp želeo, ali neće nužno biti ni rasvetljenje, pogotovo ako su tačne sumnje ko je sve u ovu aferu upleten.