Marti Oiva Kalevi Ahtisari je bio deseti predsednik Finske od 1994. do 2000. godine. Preminuo je u 16. oktobra 2023. godine. Međutim, srpska javnost ga pamti kao izvestioca za Kosovo i po čuvenom "Ahtisarijevom planu", koji je srpska strana odbacila, a koji se i dalje pominje i na koji se i dalje pozivaju političari i u centralnoj Srbiji i na Kosovu.
Ahtisari je rođen 23. juna 1937. godine u Vipuriju, današnjem Viborgu. Diplomirao je na Univerzitetu u Oulu, a posle studija radio je u Pakistanu na obrazovnom projektu za Švedsku agenciju za međunarodni razvoj.
Diplomatsku karijeru gradio je u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a zatim i kao diplomata koji je posredovao, ocenjivao, dogovarao i presuđivao na „spornim tačkama“.
U Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, a u Severnoj Irskoj se infiltrirao u tajne baze IRA.
Pre toga, Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji.
Ahtisariju je 2020. godine dijagnostikovana Alchajmerova bolest, zbog čega se skoro potpuno povukao iz javnosti.
Čovek kojem Milošević može da „preda mač“
Posredovanje u predogovorima između Beograda i Prištine nije bila prva Ahtisarijeva misija na ovim prostorima.
Kako je napisao u svojoj knjizi, usred NATO bombardovanja SRJ i pred kraj njegovog predsednikovanja tada vojno neutralnom Finskom, dobio je poziv iz Vašingtona od tadašnjeg državnog sekretara Stroba Talbota, koji ga je zamolio da razgovaraju o „jednoj vrlo komplikovanoj i interesantnoj stvari“.
Ta stvar je podrazumevala da finski predsednik „svrati do Beograda“ u okviru plana koji bi obuhvatio razgovor sa Miloševićem „koristeći kombinaciju diplomatije i bombardovanja“.
Ahtisari je razgovor detaljno opisao u knjizi „Mirija u Beogradu“. Piše da je ideja bila da se on angažuje jer je idealna ličnost kojoj bi Milošević bio voljan da „preda mač“ i tako spase svoju čast.
Naime, ruska teorija je bila da bi Milošević bio spreman na ovaj gest ako bi se našla prava osoba i prava organizacija.
Ahtisari detaljno opisuje Talbotovo objašnjenje da je ruski stav da bi UN trebalo da ima ključnu ulogu u pružanju „kišobrana“ i za vojnu i za političku realizaciju sporazuma.
„Bili smo mišljenja da je Kofi (generalni sekretar UN-a Kofi Anan), mada inače izvanredna ličnost i prava, nije baš prava osoba za ovo. Potreban je neko drugi, recimo, starija međunarodno priznata persona, koja bi mogla da učestvuje u razgovorima.“
Kada je posle dužeg razgovora Ahtisari odgovorio da ponudu prihvata, Talbot je oduševljeno uskliknuo: „Pa, ovo je prava muzika za moje uši!“
Posle globalnih konsultacija na vrhu, dogovoreno je da Ujedinjene nacije treba zvanično da postave mirovnog posrednika.
Tako je počelo. Ahtisari piše da je bio vrlo skeptičan i da ni on ni Talbot nisu verovali da će mu Milošević za nepunih mesec dana „predati svoj mač“, da će time prestati kampanja NATO bombardovanja i da će međunarodna zajednica preuzeti kontrolu nad Kosovom.
Ahtisari i status Kosova
Za specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, Martija Ahtisarija imenovao je bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan. Njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za proglašenje nezavisnosti Kosova.
Početkom 2007. godine, Marti Ahtisari, tadašnji specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, iznosi takozvani Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova. U tom dokumentu je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine i „nadzirana nezavisnost za Kosovo“.
Ahtisarijev sporazum sadrži niz odredbi, članova i aneksa koji se tiču ustavnih, pravosudnih, imovinskih, bezbednosnih i drugih mera kojima bi se regulisao status Kosova.
Plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije. U toj deklaraciji piše da Kosovo prihvata „sve međunarodne obaveze koje sadrži Ahtisarijev plan“, i da će „Ustav obuhvatiti sva relevantna načela“ iz sporazuma.
Nobelova nagrada za mir
Ahtisari je 2008. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, i to za dugogodišnje posredovanje u uspostavljanju mira, uključujući i sporazum iz 2005. između Indonezije i pobunjenika iz pokrajine Aceh.
Povodom tog akta, švedski institut TFF ocenio je da je „dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju skandalozno jer se radi o „arhitekti” nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije.
Takođe, TFF je ocenio da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava ni jedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare