Ko je komandant koji stoji iza najžešćeg napada na Izrael u poslednjih pola veka

Tportal navodi da Izrael nije doživeo sličnu situaciju – da rakete istovremeno padaju na Tel Aviv i Jerusalim, kao i da neprijatelji zauzmu delove teritorija – od Jomkipurskog rata 1973, kada su Egipat i Sirija simultano napali tu zemlju, prenosi N1 Sarajevo.
Tajanstveni vođa Hamasa Mohamed Deif u snimljenoj poruci obavljenoj na internetu kazao je da je udar na Izrael odgovor na 16 godina dugu blokadu Pojasa Gaze, izraelske napade na Palestince u gradovima na Zapadnoj obali i skrnavljenje džamije Al Aksa, trećeg svetog mesta na svetu za muslimane, koje se nalazi na Brdu hrama, najsvetijem mestu za Jevreje, što ga čini glavnom žarišnom tačkom izraelsko-palestinskog sukoba.

Takođe je pozvao na “islamski otpor u Libanu, Iraku i Siriji”, te da “spoje svoj otpor s Palestincima” i “odmah počnu da marširaju prema Palestini.”

“Neuhvatljivi” vođa i pokušaji atentata

“Dosta je”, poručio je. Neuhvatljivi vođa vojnog krila Hamasa nalazi se na popisu najtraženijih osoba u Izraelu više od 25 godina, zbog svoje umešanosti u planiranje i učestvovanje u velikom broju terorističkih akcija, uključujući mnoge bombaške napade.

Izraelska vojska smatra Deifa veštim terenskim zapovednikom. Vođstvo nad vojnim krilom Hamasa preuzeo je 2002, nakon što je u izraelskom vazdušnom udaru poginuo njegov prethodnik Salah Šehadeh.

Izraelske bezbednosne službe pokušale su da ubiju Deifa najmanje sedam puta tokom godina.

Prvi takav pokušaj dogodio se 2001, a drugi 2002, kada je helikopter Apač ispalio dva projektila na njegovo vozilo, što ga je navodno stajalo oka.

U trećem pokušaju atentata godinu kasnije izraelski avion pokušao je da ubije Deifa i još neke čelnike Hamasa u kući u Gazi. Ali projektil je pogodio pogrešan sprat.

Još jedan napad izveden je 2006. i u njemu je teško povređen, a navodno je izgubio obe noge i ruku, navodi The Times of Israel.

Izraelski zvaničnici veruju da Deif zbog tih povreda ne može da hoda. No Hamas to nije potvrdio ni demantovao. Godine 2014, tekom tadašnjeg rata u Gazi, Izrael je ponovno pokušao da ubije Deifa, ali ga je za dlaku promašio, ubivši njegovu ženu, malog sina i trogodišnju kćer.

Iako je Izrael u početku verovao da je i on ubijen u tom napadu, kasnije je utvrđeno da je preživeo. Nakon toga je još dva puta prošao neokrznut. Tadašnji ministar odbrane Beni Ganc tom prilikom izjavio je da će ga Izrael pre ili kasnije uspeti da eliminiše.

Niko ga ne poznaje sem porodice

Iako se u poslednja dva dana puno raspravlja o motivima zbog kojih je Hamas baš sada pokrenuo brutalan napad na Izrael, neki analitičari su mišljenja da čoveku koji je izgubio porodicu ne trebaju neki dodatni motivi za osvetu.

Prema web stranici Counterextremism.com, koja se poziva na zvanične izvore Brigada Al Kasam, navodi se da je Deifovo pravo ime Mohamed Diab.

Web stranica objašnjava da ime Deif, koje je odabrao, znači “gost”, što je prikladan naziv za čoveka koji se neprestano kreće “od sela do sela i od mesta do mesta”, izbegavajući stalan nadzor izraelskih snaga bezbednosti.

Niko ne poznaje Deifa osim njegove porodice i male grupe članova Hamasa. Većina njih tako ne zna gde se nalazi čovek kojeg Izrael decenijama progoni kao neprijatelja broj jedan.

Trenutno postoje tri njegove slike: jedna vrlo stara, druga, na kojoj je maskiran, i slika njegove senke.

Čak ni Izrael, koji se hvali time da ima najmoćniju obaveštajnu službu na svetu, nema noviju sliku komandanta Hamasa.

U januaru 2011. umrla je Deifova majka, a svi čelnici Hamasa prisustvovali su sahrani osim njega.

Ne zna se je li i on bio prisutan, jer jedni tvrde tako, a drugi da se nije pojavio iz bezbednosnih razloga.

Neki takođe tvrde da je na sahrani bio prerušen u starijeg muškarca. Opisuju ga kao inteligentnog, oštroumnog čoveka koji ne voli da istupa u javnosti.

Ne koristi tehnologiju

Ne koristi tehnologiju i retko emituje audio poruke, a čini to samo da bi najavio početak nove bitke s Izraelom.

Deif se nije pojavljivao na javnim mestima gotovo tri decenije ili, kako kažu oni koje su pitali novinari Ašark al Avsata u Gazi: “I da smo ga videli, ne bismo ga prepoznali.”

Deifova snažna briga za bezbednost odgovor je na pitanje zašto ga Izrael ne može pronaći. Traže čelnika Hamasa od sredine devedesetih, kada je bivši izraelski premijer Šimon Perez zatražio od palestinskog predsednika Jasera Arafata da ga uhapsi, a on je izrazio iznenađenje čuvši to ime, kao da ga ne poznaje.

Perez je kasnije priznao da je otkrio da ga je Arafat štitio, skrivao i lagao o njemu.

Deif je rođen 1965. u palestinskoj izbegličkoj porodici koja se nastanila u kampu Kan Junis u južnom delu Pojasa Gaze. Odrastao je u porodici s vrlo niskim primanjima i bio je prisiljen privremeno da napusti školu da bi izdržavao porodicu.

S ocem je radio u predionici i bavio se tapetarstvom, a potom je osnovao malu farmu živine i radio kao vozač.

Pridružio se pokretu Hamas krajem 1987. Vratio se u školu i stekao obrazovanje na Islamskom univerzitetu u Gazi, a diplomirao je 1988. i stekao diplomu diplomiranog inženjera.

Izrael ga je uhapsio 1989. i proveo je 16 meseci u zatvoru bez suđenja, pod optužbom da je radio u vojnom aparatu tog pokreta. Nakon što je oslobođen, Deif je sa saradnicima osnovao Brigade al Kasam.

Palestinske vlasti uhapsile su ga u maju 2000. na zahtev Izraela. Imao je dobar odnos s vlastima i njegovo je hapšenje bilo deo dogovora.

Deif je poslao u javnost dva snimka poslednjih godina, koristeći tamnu sliku siluete. Godinama kasnije pojavio se maskiran i na nogama, prenosi tportal.

Povezani video: