Najveći štrajk poslednjih decenija paralisao je juče Nemačku. Aerodromi, autobuske i železničke stanice širom zemlje nisu radile 24 sata. Iz nemačkih železnica saopštili su da ni danas tokom dana vozovi u jednom momentu neće saobraćati. Sindikati traže povećanje plata zbog rasta inflacije, a nemačka vlada za sada nema odgovor na njihove zahteve.
Sa druge strane, više od 20 dana u Francuskoj traju masovne demonstracije protiv penzionih reformi kojima se povećava starosna granica za odlazak u penziju. Za danas je najavljen novi protest, a vlada i sindikati upozoravaju da će „biti haosa“.
Povezane vesti
Urednica „Biznis magazina“ Radojka Nikolić kaže da se radi o potpuno različitim štrajkovima u ove dve zemlje. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić navodi da je, kada se radi o Francuskoj, priča mnogo šira, odnosno da je povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine samo povod.
„Oni imaju naglašenu socijalno odgovornu državu, navikli su da funkcionišu da je njihovi opšti standard dobro zaštićen. Navikli su se da država stoji iza njih, i država više to ne može da servisira, Francuska poslednjih godina sve više nazaduje“, ocenjuje Savić.
Dodaje da „nasleđena davanja prema stanovništvu, Francuska ne može više da isfinansira“.
Za Nemačku, Radojka Nikolić kaže da se tamo štrajk odnosi na zahteve za većim platama, da je najavljen i u skladu je sa njihovim zakonima.
Nemci su, kako dodaje, nezadovoljni platama jer su povećani troškovi života u velikoj meri, odnosno cene hrane su skočile 30 odsto, a energenata 50 odsto.
„Nemci se fokusiraju na životni standard, sa tim platama ne mogu da izdrže ove uvećane troškove, skočilo je i rentiranje, jer tamo većina iznajmljuje stanove, dok samo mali broj bogatih ima kuće u svom vlasništvu“, ukazuje Nikolić i dodaje da u javnom sektoru traže povećanje od 12 odsto, a železničari od 10,5 odsto, dok im vlada nudi pet odsto, zbog čega su se dogovorili da organizuju ovaj štrajk upozorenja na 24 sata.
Savić podseća da se zbog sankcija EU Rusiji posle početka njene invazije na Ukrajinu, Nemačka odrekla jeftinog ruskog gasa, nafte i sirovina, a treba imati u vidu i da je najviše nemačkih kompanija bilo u Rusiji. Takođe, alternativa – američki gas, nekoliko je puta skuplji, što prema njegovim rečima, „ne može ni tako moćna nemačka privreda da izdrži“.
Ističe da je pandemija koronavirusa bila uvod u celu ovu priču, „čak i da nije bilo rata u Ukrajini, trebalo bi nekoliko godina da stvari dođu na normalan nivo“.
Smatra i da se, kada se radi o pregovorima sa sindikatima, „država elegantno izvukla, rekla je da je to stvar između poslodavaca i sindikata, verovatno država nema dovoljno novca da gasi taj požar“.
Nikolić, pak, kaže da za javna preduzeća država jeste pregovarač, jer je ona poslodavac u njima.
I ona se slaže da je koren inflacije u pandemiji, i mi već od polovine 2021. imamo inflaciju, „upozorenja se javljaju u martu, aprilu, maju, na to se nalepi u februaru 2022. rat u Ukrjaini i tako eskalira sve“.
Ukazuje i na jedan od naslova u nemačkoj štampi da je ovo jedan o štrajkova koji će platiti svi građani.
Takođe, misli da je štrajk namerno organizovan pred pregovore o povećanju plata.
Francuska i Nemačka vs Srbija u sindikalnoj borbi
Savić ističe da su nemački sindikati dobro organizovani, a što se nas tiče, „mi imamo sindikate još od socijalizma, koji su uvek bili uz vlast, a sada je katastrofa“.
„Korist imaju samo oni koji su na čelu sindikata i država, radnici ne veruju mnogo u sindikate, uključuju se u njih kada imaju neki lični problem, a tad je već kasno“, ocenjuje Savić i kaže da su radnici u stranim kompanijama kod nas kao robovi – nema radnog vremena, rade i subotom i nedeljom, „znam da tako nije u Nemačkoj“.
Nikolić dodaje da su strane kompanije i došle da daju minimalac, odnosno hoće što više da zarade.
Sve u svemu, Savić smatra da svi plaćamo cenu svega što se dešava u Evropi i svetu poslednjih godina.
„Neke zemlje će promeniti predsednike, neke uređenja, a u nekima će doći do ozbiljnih sukoba. Francuski model je zarazan“, poručuje.
Upravo toga, tog zaraznog francuskog modela, boje se i Nemci, dodaje Nikolić i podseća da Francuzi štrajkuju kad god im nešto ne odgovara.
Na pitanje da li će dve velike evropske ekonomije da „padnu na kolena“, Savić kaže da neće, „a da će imati velikih problema, ne sumnjam“.
Smatra da ne možemo ni mi da ostanemo imuni na celu situaciju, jer u Srbiji ima dosta nemačkih kompanija koje direktno zavise od matica, i „ako ne radi kako treba kompanija u Nemačkoj, teško je očekivati da će raditi dobro u Srbiji“. Takođe, najveći novac iz dijaspore dolazi iz Nemačke, a i dve-trećine naše spoljnotrgovinske razmene je sa EU.
Nikolić, međutim, misli da mi imamo naše brige i da se ovo ekonomsko-socijalno nezadovoljstvo neće mnogo odraziti na nas.
„Imamo MMF ovde, imamo naše dugove – tri do četiri milijarde evra godišnje za vreme dvogodišnjeg aranžmana od osam milijardi, treba da restrukturišemo EPS i javna preduzeća. Smiriće se ovo u Nemačkoj, jer će oni njima izaći u susret“, navodi Nikolić, u šta baš Savić nije siguran.
Komentari (52)
Vidi sve komentare