"Kolaps iranskog režima udarac Rusiji" - zašto onda ne pomaže Teheranu i kakvu ulogu tu ima Izrael?

Iran od početka rata (28.02.) iz Moskve dobija informacije o tome gde se na Bliskom istoku nalaze američka vojna postrojenja - ratni brodovi, borbeni avioni, radarske instalacije i centri za komandovanje trupama, piše DW.

O tome je najpre izvestio Vašington Post, prenosi ovaj medij, a potom su i drugi američki mediji preneli tu vest, pozivajući se na neimenovane zvaničnike vlade SAD.

Bela kuća nije demantovala medijske izveštaje. Na pitanje o tome portparolka predsednika Karoline Levit u programu Foks Njuz, rekla je da, „iskreno govoreći, nije ni važno" da li se to zaista dogodilo. Prema njenim rečima, Donald Tramp i američka vojska rade na tome da „potpuno unište iranski teroristički režim", navodi se u analizi ovog medija.

Ima izveštaja i da je Rusija Teheranu slala rakete i municiju.

Iran Moskvi od 2023. isporučuje takozvane dronove „Šahed", piše DW. Ti dronovi su u velikoj meri promenili tok rata u Ukrajini, rekao je Džulijan Voler, iz Centra za pomorske analize (Center for Naval Analyses, CNA).

„Iran je bio koristan Rusima, iako je proizvodnja dronova u međuvremenu u velikoj meri premeštena u Rusiju, koja je dodatno unapredila njihov dizajn", rekao je Voler za DW.

Ekonomsko partnerstvo 

Moskva i Teheran sarađuju na više ekonomskih projekata koji su od ključnog značaja za Rusiju, rekao je za DW Nikita Smagin, nezavisni stručnjak za Rusiju i Bliski istok sa sedištem u Azerbejdžanu.

„Transportni koridor Sever-Jug jedan je od njih naročito otkako je Rusija odsečena od svojih tradicionalnih tranzitnih ruta nakon što je pokrenula invaziju na Ukrajinu", kazao je on, prenosi ovaj medij.

Rusija, Indija i Iran potpisali su 2000. godine sporazum o toj mreži dugoj 7.200 kilometara, kako je navedeno, koja prolazi i kroz Azerbejdžan. Prema podacima Zalivskog istraživačkog centra (Gulf Research Center), sa sedištem u Saudijskoj Arabiji, završeno je 75 odsto projekta.

Nije stvar ideologije

„Partnerstvo između Rusije i Irana, međutim, nije zasnovano na ideologiji - ruski političari ne gaje naročite simpatije prema Iranu", naglasio je Smagin. „Ali Teheran vide kao pouzdanog strateškog partnera, jer su obe zemlje pod međunarodnim sankcijama, za razliku od Turske ili Egipta, koji bi mogli da prekinu trgovinu sa Rusijom ako bi bili pod pritiskom Zapada", objasnio je, prenosi ovaj medij.

Greguar Rus, iz londonskog Čatam hausa (Chatham House), smatra da je Teheran u određenoj meri čak postao mentor Moskvi.

„Iran ima veliko iskustvo u zaobilaženju međunarodnih sankcija tokom dugog niza godina i pružao je Rusiji savete kako da ih izbegne", rekao je za DW.

Pogrešna procena Irana?

Ipak, navodi DW, stručnjaci se uglavnom slažu da je malo verovatno da će Rusija aktivno intervenisati u ratu koji trenutno vode SAD i Izrael protiv Irana.

„Te dve zemlje nisu odbrambeni saveznici", rekao je Voler.

Prema mišljenju nekih analitičara, razlog za to mogao bi da bude i neformalni sporazum o nenapadanju koji Rusija, navodno, ima sa Izraelom, navodi se.

Prema rečima Mođtabe Hašemija za DW, stručnjaka za međunarodne odnose i političkog analitičara, Teheran je ipak očekivao „opipljivu političku i vojnu podršku" Moskve.

Mohamad Gaedi, predavač na Univerzitetu Džordž Vašington, međutim, smatra da izostanak ruske podrške nije bio iznenađenje za iransko rukovodstvo.

„Skepsa prema oslanjanju na Moskvu dugo postoji u Teheranu. Kao što je (bivši iranski predsednik) Mahmud Ahmadinedžad jednom rekao: ‘Rusija je uvek prodavala iranski narod.' A predsednik Masud Pezeškijan je posle dvanaestodnevnog rata (jun 2025) primetio -‚zemlje koje smo smatrali prijateljima nisu nam pomogle tokom rata", kazao je za DW.

Dugotrajan rat u Iranu mogao bi da ima i određene prednosti za Moskvu, smatra Rus iz Chatham Housea:

„Medijska pažnja za Zelenskog bi oslabila, jer bi sve bilo usmereno na Iran i rizik od eskalacije. Osim toga, Vašington ne bi mogao da priušti da održava još jedan front kada je reč o diplomatskoj i vojnoj podršci — a hijerarhija prioriteta očigledno bi se pomerila ka Bliskom istoku."

Moguće su i ekonomske koristi za Rusiju. Iran je u velikoj meri zatvorio Ormuški moreuz, kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte i gasa. Cene nafte i gasa od tada su naglo porasle.

„Ako bi cene nafte i gasa ostale visoke mesecima ili čak godinu dana, to bi bila velika korist za Rusiju kao izvoznika nafte i gasa", rekao je analitičar Džulijan Voler i dodao da bi Kremlj tada mogao da smanji domaće poreze koji su korišćeni za finansiranje rata.

Ipak, eventualni pad iranskog režima bio bi veliki udarac za međunarodni položaj Rusije, koja voli da se predstavlja kao velika sila, naglasio je Rus.

„Rusija je deo grupe zemalja, među kojima su Iran, Sirija i Kina, koje nastoje da svetski poredak koji predvodi Zapad zamene multipolarnim svetom. Ali ta grupa se nikada ranije nije tako brzo smanjivala, što je značajan gubitak uticaja za Rusiju u njenoj takozvanoj evroazijskoj zoni uticaja".