Komitet Saveta Evrope poziva na bolju zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja u "krugu poverenja"

Izveštaj (ceo možete pročitati na ovom linku) se fokusira na krivično sankcionisanje seksualnog zlostavljanja u krugu poverenja, zaštitu dece žrtava zlostavljanja u porodici, rešavanje problema štetnog seksualnog ponašanja među decom, kao i na zaštitu dece žrtava tokom istraga i krivičnih postupaka.

Izveštaj razmatra kako 48 država potpisnica Lanzarote konvencije mogu dodatno ojačati svoje pravne okvire radi boljeg sprečavanja zlostavljanja i zaštite žrtava. On meri napredak postignut od prvog izveštaja o praćenju iz 2015. godine, identifikuje dobre prakse i daje preporuke za dalje delovanje.

„Nijedno dete ne sme biti nesigurno u samom krugu koji bi trebalo da ga štiti. Ovim izveštajem pozivamo sve države da zatvore preostale praznine i učine svako okruženje mestom sigurnosti i poverenja“, naglasila je Marija Žoze Kastelo-Branko (iz Portugala), predsedavajuća Lanzarote komiteta, navodi se u saopštenju.

Izveštaj, kako je navedeno u saopštenju, pozdravlja napredak postignut od prvog ciklusa praćenja – jer sada nekoliko država krivično sankcioniše seksualno zlostavljanje dece svih uzrasta od strane osoba koje se nalaze na priznatoj poziciji poverenja, autoriteta ili uticaja. Lanzarote komitet poziva države koje i dalje ograničavaju ovu zaštitu na vrlo specifične okolnosti ili samo na decu mlađu od zakonske granice za seksualne aktivnosti, da hitno preduzmu mere.

Seksualno zlostavljanje u porodičnom kontekstu zahteva rano otkrivanje, brze zaštitne mere i koordinisane intervencije koje daju prioritet bezbednosti i najboljem interesu deteta, ističe se u izveštaju. Većina država omogućava udaljavanje navodnog počinioca iz doma i pre pokretanja krivičnog postupka. Lanzarote komitet poziva one države koje to još nisu učinile da obezbede da se udaljavanje deteta iz porodičnog okruženja razmatra samo ako udaljavanje navodnog počinioca nije dovoljno da zaštiti dete ili nije moguće.

Ostvaren je napredak i u oblasti zaštite dece žrtava tokom istraga i sudskih postupaka. U prvom ciklusu praćenja Komitet je prepoznao Barnahus modele multidisciplinarnih usluga kao dobru praksu koja pomaže u izbegavanju sekundarne viktimizacije dece žrtava i omogućava njihovo efikasno učešće u pravosudnom procesu. Ovaj model je tada bio sproveden u šest država, a sada funkcioniše u 28 država.

Komitet poziva države da zaštite decu od svih oblika teških šteta, a ne samo od dela koja uključuju penetraciju. Pored toga, deca bi trebalo da budu zaštićena i od seksualnih aktivnosti bez fizičkog kontakta između žrtve i počinioca, kao što su navraćanje (grooming) i podsticanje deteta na učešće u seksualnim performansima.

Uzimajući u obzir da deca mogu pokazivati štetno seksualno ponašanje prema drugoj deci, Komitet zahteva od država da obezbede sveobuhvatno obrazovanje kako bi deca naučila da prepoznaju i izbegnu štetne seksualne aktivnosti, kao i da potraže podršku ako su žrtve, navodi se u saopštenju. Komitet poziva države da, kad god je moguće, primene pristup restorativne pravde u slučajevima koji uključuju decu iznad granice krivične odgovornosti.

Medijsko izveštavanje o slučajevima seksualnog zlostavljanja dece može biti koristan alat za podizanje svesti ako se sprovodi na odgovoran način. Komitet preporučuje državama koje to još nisu učinile da preduzmu mere kako bi sprečile javno objavljivanje bilo kakvih informacija koje bi mogle dovesti do identifikacije deteta žrtve seksualnog iskorišćavanja ili zlostavljanja.

Efikasno praćenje i nadzor osuđenih prestupnika ključni su alati za sprečavanje ponovnog izvršenja krivičnih dela. Ovo je naročito važno u slučajevima kada počinilac ima poziciju poverenja, autoriteta ili uticaja nad detetom žrtvom, naglašava se u izveštaju. Sistematske i redovne provere krivičnih dosijea profesionalaca i volontera pružaju visok nivo zaštite od kontakta dece sa osuđenim prestupnicima. Komitet preporučuje državama da uspostave i unaprede mehanizme za nadzor osuđenih lica, bez ometanja njihove moguće rehabilitacije.