Kontroverzan Kušnerov govor o Gazi – da li su to obrisi američke politike ako pobedi Tramp?

Džared Kušner je bio viši savetnik predsednika Donalda Trampa od 2017. do 2021. godine. Predvodio je niz važnih portfelja, od reforme zatvorskog sistema do trgovinskih sporazuma sa Kanadom i Meksikom, odgovora na pandemiju koronavirusa i koordinisanja konflikata na Bliskom istoku.

Tarek Masud je profesor demokratije i upravljanja u Ford fondaciji u okviru Kenedi škole na Univerzitetu Harvard, nekadašnji član američkog tima koji je učestvovao u realizaciji "Abrahamovih sporazuma" - bilateralnih sporazuma o arapsko-izraelskoj normalizaciji koji su potpisani između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata i između Izraela i Bahreina 15. septembra 2020. godine, uz posredovanje Sjedinjenih Država.
Kušner se, u intervjuu koji je objavljen 8. marta na Jutjubu, osvrnuo na napad Hamasa na Izrael 7. oktobra, kritike međunarodne zajednice na odgovor Izraela (uključujući i onu Džozefa Bajdena da je Izrael "prevršio meru"), koji je od brojnih političkih instanci nazvan genocidom, pošto je u napadima prema poslednjim podacima poginulo više od 30.000 ljudi, od čega su više od polovine žene i deca. Izrael je ove tvrdnje odlučno odbacio.

Kušner, viši savetnik za spoljnu politiku pod Trampovim predsedništvom imao je zadatak da pripremi mirovni plan za Bliski istok, a koliko je to za njega bio veliki zalogaj najbolje govori izjava da o "Bliskom istoku nije puno toga znao, da mu je taj region bio prazan papir, i da mu je žao što na Harvardu neke časove na tu temu nije češće pohađao".

Ipak, njegov mandat na Bliskom istoku opisao je kao "uspešan". Šest mirovnih sporazuma, uništenje ISIS-a, "priznanje Izraela od strane Kosova i Maroka", razrešenje katarske diplomatske krize, odnosno pogoršanje odnosa između Katara i Arapske lige između 2017. i 2021. godine, oduzimanje novca Palestincima kroz stopiranje UNRA (Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku), novca za koji su verovali da odlazi teroristima.

Bajdenova administracija po njegovom mišljenju "nije dovoljno podržala Izrael, nesvesno podržavajući iranski ekstremizam", dok se napad 7. oktobra "nikada ne bi ni dogodio da je na vlasti bio Tramp".

Rešenje - završiti posao i dragocena obala

"Dilema koju izraelsko rukovodstvo trenutno ima je da li praviti kratkoročni dogovor koji će vas ostaviti ranjivijim u budućnosti ili prihvatati trenutnu situaciju i pokušavati da smislite način na koji možete da stvorite paradigmu u kojoj će vaši građani biti sigurni i da se ovo više neće ponoviti", a rešenje vidi u prebacivanju civila iz Rafe "što je moguće uz pravu diplomatiju", odnosno naseljavanju Palestinaca u pustinji Nagev, koja se prostire na površini većoj od 14.000 kvadratnih kilometara, u južnim regionima okupiranih palestinskih teritorija, iako je svestan da to "neće biti popularno rešenje".
Sličnu ideju osim Kušnera, na međunarodnom podijumu izneo je još samo egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi.

Na pitanje da li je Nagev rešenje, odgovorio je "sedim u Majami Biču sada, pitate me samo šta bih ja uradio". Problem koji vidi odnosi se na činjenicu da za razliku od situacije sa sirijskim izbeglicama, one iz Gaze niko ne prihvata i da "on kao broker misli da je tu Amerika mogla da uradi više".

Citat: "Samo bih buldožerom uništio nešto u Negevu, pokušao bih da prebacim ljude tamo. Mislim da je to bolja opcija, tako da možete da uđete i završite posao. Da se završi posao, Izrael je pravilno postupio što je išao polako i ciljano, otišavši dalje nego što bi iko drugi išao u cilju sopstvene odbrane," kazao je on.

Na pitanje profesora Masuda da li se slaže da okolne zemlje ne razmišljaju o prihvatanju izbeglica iz Gaze, jer smatraju da im izraelski predsednik Benjamin Netanjahu nikada neće omogućiti da se vrate, odgovorio je: "Možda, ali nije mnogo ostalo od Gaze, koja nije istorijski presedan, već rezultat rata".

Dodao je da "ni Egipat ni Izrael neće terorističke pretnje, a obala Gaze može biti dragocena ukoliko se ljudi fokusiraju na građenje mesta za život, da se novac umesto na municiju i tunele preusmeri na inovaciju i obrazovanje. Tamo je malo nesrećna situacija, ali mislim da bih iz perspektive Izraela dao sve od sebe da iselim ljude i onda to počistim. Ali, ja ne mislim da je Izrael izjavio da ne želi da ljudi posle tamo vrate".

Čuveni poznavalac Bliskog istoka Tomas Fridman je u svojoj kolumni nedavno napisao da samo Bajden i saudijski princ Bin Salman mogu da preusmere palestinski konflikt, a to znači unilaternalno priznavanje države Palestine, kao što je egipatski predsednik Anver el Sadat priznao Izrael i zapadni Jerusalim kao prestonicu 1977. godine.

Tog mišljenja nije i Kušner, koji smatra da bi omogućavanje prava Palestinaca na državu bilo "podržavanje terora i super loša ideja". Smatra da Palestinci nikada nisu imali institucije, navevši da je jedini period u kojem su one delimično postojale ono u vreme premijera Salama Fajada, jordansko-palestinskog političara, koji je bio premijer Palestinske uprave i ministar finansija od 2002. do 2005. godine.
U svojoj analizi sukoba koji traje 70 godina izneo je 11 spornih tačaka, od kopnene barijere, suvereniteta, prava na veroispovest, bezbednosti, prava ljudi da žive slobodno. Upravo njegovo detaljisanje o mogućim rešenjima smatra najvećim razlozima napada na njega, jer "kada nešto kažete tada mogu da vas napadaju".

Kušnerove opservacije na Harvardu mogu da budu nagoveštaj o profilu bliskoistočne politike koja bi se sprovodila u slučaju da se Donald Tramp vrati u Belu kuću, uključujući i težnju za sporazumom o normalizaciji odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, koji je jednom bio tako blizu, a opet tako daleko.

Kušner se prisetio jednog razgovora koji je imao sa predsednikom Izraela Benjaminom Netanjahuom, u kojem mu je "Bibi" rekao da bi svaki put kada bi bio pritisnut išao na male pobede, jer one kreiraju momentum, i velike pobede. Kušner svakako ima ideje koje pobede bi mu bile neophodne na Bliskom istoku, regionu u kojem je pobeda jedne strane, istovetno patnja i poraz druge, i više strana.

Pogledajte još: