Kraj najkrvavije bitke u ratu u Ukrajini, napad na železnicu u Lavovu

U velikim razmerama uspeli su zajednički napori Evropske unije i SAD da Rusiji ograniče pristup visokoj tehnologiji zbog njenog rata protiv Ukrajine, saopštila je američka sekretarka za trgovinu Gina Raimondo.

Ona je posle povratka sa sastanka saveta za trgovinu i tehnologiju EU i SAD u blizini Pariza, rekla da sankcije Rusiji "imaju snažan i značajan efekat" i da je toj zemlji smanjen izvoz za 80 odsto od februara.

"U suštini smo prestali da šaljemo visokotehnološke proizvode u Rusiju, što im je potrebno za njihovu vojsku", rekla je Raimondo.

Svetska zdravstvena organizacija za Evropu potvrdila je 226 napada na zdravstvene ustanove u Ukrajini od početka ruske invazije, što čini dve trećine svih napada na zdravstvenu zaštitu u svetu ove godine, saopštio je direktor agencije Hans Kluge.

Kluge je rekao da je u ciljanim udarima poginulo najmanje 75 osoba, a 59 povređeno.

"Ovi napadi nisu opravdani, oni nikada nisu u redu i moraju biti istraženi", rekao je on i dodao da će zdravstvena agencija UN-a podeliti detalje o napadima sa ukrajinskim vlastima i drugim nezavisnim istražiteljima.

Kluge je rekao da je duboko uznemiren izveštajima o rastućem seksualnom nasilju u Ukrajini, potencijalnom izbijanju kolere u okupiranim delovima zemlje i da SZO priprema vakcine protiv kolere.

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar izrazila je nadu da će ukrajinski vojnici koji su se predali iz čeličane Azovstal u Marijupolju biti razmenjeni za ruske zarobljenike, uprkos izjavi ruskog zvaničnika da su oni "zločinci koji moraju biti privedeni pravdi".

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan izjavio je da je poslao tim od 42 istražitelja, forenzičkih stručnjaka i pomoćnog osoblja u Ukrajinu u okviru istrage o ratnim zločinima tokom ruske invazije koji će "pojačati uticaj istrage na terenu".Kan je rekao će tim unaprediti prikupljanje iskaza svedoka, identifikaciju forenzičkog materijala i pomoći da se dokazi prikupe na način koji će ojačati njihovu valjanost u budućim postupcima na holandskom sudu.

Veruje se da je nekoliko hiljada civila poginulo od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Do tačnih brojki je nemoguće doći.

Redovno su prijavljivani slučajevi pogubljenja po hitnom postupku i upotrebe kasetnih bombi od strane ruskih snaga.

Da bi bili klasifikovani kao zločini protiv čovečnosti, napadi moraju biti deo onoga što osnivački ugovor MKS-a, Rimski statut, naziva "rasprostranjenim ili sistematskim napadom usmerenim protiv bilo kog civilnog stanovništva".

Predsednik Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) Frančesko Roka izjavio je da je brzo prihvatanje Ukrajinaca koji beže od ruske agresije, pokazalo "duple standarde" Evrope koja drugačije tretira izbeglice koje beže od nasilja u Africi, na Bliskom Istoku i u drugim delovima sveta.

„Ima duplih standarda. To je evidentno. Ne možemo da poreknemo to kada se radi o traženju zaštite“, rekao je Roka novinarima.

Roka je izjavio da smatra da nema nikakve razlike između nekoga ko beži iz Donbasa ili od ekstremističke grupe Boko Haram u Nigeriji, te bi „oni koji beže od nasilja, oni koji traže zaštitu, trebalo da budu tretirani na isti način“.

Ministarstvo pravde Rusije uputilo je molbu Vrhovnom sudu da proglasi puk "Azov" terorističkom organizacijom i da zabrani njegovu delatnost, javljaju ruske agencije.

Sednica Vrhovnog suda zakazana je za 26. maj.

Vest dolazi posle inicijative jednog poslanika u Dumi da se zakonom zabrani razmena zarobljenih vojnika puka “Azov”.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova (MSP) predložilo je parlamentu da poništi sporazume Rusije sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) i Svetskom zdravstvenom oraganizacijom (SZO), saopštio je potpredsednik Državne dume Pjotr Tolstoj.

"Ministarstvo je dostavilo Državnoj dumi spisak sporazuma koje ćemo zajedno sa (gornjim domom parlamenta) Savetom federacije predložiti da se anuliraju", rekao je Tolstoj novinarima. On je dodao da je Rusija izašla iz Saveta Evrope, i da su "sada na redu STO i SZO", jer, kako je naveo, sporazumi sa njima Rusiji ne donose korist, već štetu.

Prokremljovska partija Jedinstvena Rusija ima dvotrećinsku većinu u ruskom parlamentu, a svi zakoni doneti posle početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, doneti su skoro jednoglasno.

Evropska unija je podržala nastojanja Finske i Švedske da pristupe NATO-u, čemu se protivi Turska, članica zapadne vojne alijanse.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel izrazio je uverenje da će Švedska i Finska dobiti „snažnu podršku“ svih članica EU za članstvo u NATO-u, rekavši da to povećava jedinstvo Unije i čini je jačom.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan navodi da Finska i Švedska ne treba da budu primljene u NATO zbog nedovoljno oštrog odnosa prema kurdskim oružanim grupama poput Radničke partije Kurdistana koje Turska, ali i EU, smatraju terorističkim organizacijama.

Šef ruske diplomatije Segej Lavrov ocenio je da ulazak Finske i Švedske u NATO neće ništa suštinski promeniti.

„Finska, Švedska i duge neutralne države dugo godina učestvuju u vojnim vežbama NATO, a Alijansa uzima u obzIr njihovu teritoriju u planovima širenja na Istok. Zato, u tom smislu, nema velike razlike“, rekao je Lavrov.

Kremlj je optužio zapad da vodi diplomatski, ekonomski i politički rat protiv Rusije, piše dpa.

"To su neprijateljske države jer ono što rade je rat", kazao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na konferenciji o obrazovanju blizu Moskve.

Predsednik Vladimir Putin ranije je zapadne sankcije nazvao ekonomskim "blitzkriegom", dok invaziju na Ukrajinu još uvek naziva "posebnom vojnom operacijom".

Peskov je rekao da njegova zemlja doživljava "trenutak istine" zbog čega Rusija mora biti sposobna da štiti svoje interese.

"Svaki rat završava mirom. I taj će mir biti onaj u kojem se čuje naš glas", naglasio je Peskov.