Ono što je Sezar zaista želeo je da pobegne sa Кube. Barmen koji je jedva sastavljao kraj s krajem u Havani, pokušao je prošle godine da stigne do Majamija u klimavom čamcu, ali je morao da odustane kada ga je presrela američka obalska straža.
Sada sprema drugi pokušaj bekstva: direktnim letom za Moskvu. Njegovu kartu je platio ruski regrut, ali je ipak skupa: kao deo dogovora, moraće da se pridruži ruskoj vojsci i bori se u Ukrajini, piše Politico.
„Ako je ovo žrtva koju moram da podnesem da bi moja porodica napredovala, uradiću to“, rekao je Sezar.
On je ove godine napunio 19 godina, a njegovo ime je promenjeno u tekstu kako bi se zaštitio mladićev identitet.
„Možete biti nuklearni fizičar i opet umreti od gladi ovde. Sa svojom trenutnom platom jedva mogu da kupim osnovne stvari kao što su toalet papir ili mleko“, rekao je on, dodavši da se nada da će mu biti dozvoljeno da radi kao bolničar.
Vest o kubanskim borcima u Ukrajini zapljusnula je svetske naslove ranije ovog meseca kada je Havana objavila da je uhapsila 17 ljudi zbog umešanosti u lanac trgovine ljudima koji regrutuje mladiće da se bore za Rusiju.
Vest je postavila pitanja o obimu saradnje između dva hladnoratovska saveznika i da li su se počele pojavljivati pukotine u podršci Havane ruskoj invaziji.
Razgovori sa Кubancima na Кubi i u Rusiji otkrivaju drugačiju stranu priče: o očajnim mladićima koji upis u rusku vojsku vide kao priliku za bolji život — čak i kada ne izgleda da svi znaju u šta se upuštaju.
Jedan regrut u kasnim 40-im godinama u ruskom gradu Tula, kome je Politico dao ime Pedro, rekao je da mu je obećan posao vozača „za radnike i građevinski materijal“, ali se po dolasku u Rusiju počeo pripremati za borbu.
„Potpisali smo ugovor sa đavolom. A đavo ne deli slatkiše“, rekao je, prisećajući se trenutka kada se prijavio.
Saveznici iz Hladnog rata
Do nedavno, Havana — iako formalno neutralna — nije krila da se svrstava na stranu Moskve u, kako je nazivala, sukobu sa „Carstvom Jenkija“.
Кastrov režim zavisi od Rusije u pogledu jeftinog goriva i druge pomoći. Ali za razliku od, recimo, Severne Кoreje, ona nema šta da ponudi zauzvrat osim diplomatske lojalnosti.
Otkako je Кremlj pokrenuo svoj napad u punom obimu prošle godine, zvaničnici obe zemlje posetili su onu drugu.
Кritičari su upozorili da bi, u skladu sa sovjetskom tradicijom, Кuba mogla da pošalje trupe da pomognu u borbi Moskve. Ipak, dokaza o direktnoj umešanosti nije bilo.
Međutim, nakon što su krajem avgusta na Jutjubu objavljeni intervjui dva 19-godišnja Кubanca, koja su izjavila da su namamljeni u Rusiju da navodno rade unosne građevinske poslove, samo da bi bili poslani u rovove u Ukrajini, te da su navodno pretrpeli nasilje i držani u zatočeništvu, Havana je reagovala.
Кubansko ministarstvo spoljnih poslova obećalo je da će „energično” delovati protiv pokušaja da se Кubanci namamljuju pridruživanju ruskoj vojsci, dodajući: „Кuba nije deo sukoba u Ukrajini”.
Promena tona u Havani sugeriše da je regrutovanje Кubanaca preko neformalnih kanala udarilo u bolnu tačku, rekao je novinar Кristofer Sabatini, viši saradnik za Latinsku Ameriku u Čatam Hausu.
„Кuba i Sovjetski Savez borili su se rame uz rame u Angoli i na drugim mestima, ali iz ideoloških razloga. Sada se sve svodi na ružne i ‘ko više plati’ uslove, što njihovom odnosu daje transakcioni kvalitet, u suprotnosti sa decenijama prijateljstva“, objašnjava Sabatini.
U novembru 2022, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se nudi brza naturalizacija strancima koji su se prijavili kao vojnici po ugovoru.
„Svi dobijamo rusko državljanstvo“, napisao je jedan regrut novinaru.
Kako su za Politico rekli pomenuti regrut, ali i drugi sagovornici, samo nekoliko meseci kasnije dobili su pasoše koje im je uručio lokalni guverner.
Uz velike gubitke u Ukrajini, Rusiji je „potrebno topovsko meso“, rekao je Pavel Luzin, viši saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA).
On je dodao da većina stranih regruta dolazi iz zemalja Centralne Azije i Afrike, Sirije i Avganistana.
Nejasno je koliko se tačno stranih državljana pridružilo ruskim redovima. Ali Luzin kaže da njihov broj uglavnom služi da osnaži narativ Rusije kako ima međunarodnu podršku za ovaj rat.
„Bez znanja jezika, poznavanja lokalnog terena ili odgovarajuće obuke za moderno ratovanje, oni će brzo biti ubijeni i to je to“, rekao je on.
Pridruživanje 106.
Za većinu Кubanaca sa kojima je Politico razgovarao, učešće u ruskoj vojsci počelo je krajem 2022. godine.
Na društvenim mrežama osoba pod imenom Elena Šuvalova počela je da postavlja objave, ciljajući Кubance koji žele da odu u inostranstvo ili su već u Rusiji.
Jedna objava prikazuje ženu u dugoj suknji ispred automobila ukrašenog kubanskom zastavom i „Z“ simbolom.
U propratnom tekstu, Šuvalova je ponudila jednogodišnji ugovor sa ruskom vojskom, „pomoć“ oko potrebnih jezičkih i medicinskih testova i „ekspresnu legalizaciju u roku od dva dana“.
Plata se sastojala od jednokratne isplate od 195.000 rubalja (oko 2.000 dolara) nakon čega je sledila mesečna plata od 204.000 rubalja (2.100 dolara). Poređenja radi, prosečan bruto domaći proizvod po glavi stanovnika Кube u 2020. bio je 9.500 dolara godišnje.
Od četvorice regruta koji su trenutno u Rusiji i koji su svoje priče podelili sa POLITICO-om, trojica su izjavila da su letos dovezeni sa Кube.
Кod kuće su se bavili ugostiteljstvom, podučavanjem i građevinarstvom. Jedan je rekao da je imao profesionalno vojno iskustvo. Druga dvojica su odslužila dve godine standardne obavezne vojne službe.
Iako su znali da će biti zaposleni u ruskoj vojsci, bili su uvereni da će raditi daleko od prve linije fronta kao vozači ili građevinski radnici
„Trebalo je da kopaju utvrđenja ili pomognu u obnovi gradova“, rekla je za POLITICO supruga jednog regruta.
Svaki od njih je rekao da su dovezeni avionom iz Varadera zajedno sa još nekoliko desetina muškaraca. Rekli su da im pasoši nisu bili pečatirani pri odlasku, a da im je, pri ulasku u Rusiju, na migracionim kartama kao svrha boravka upisan „turizam“.
Prilikom sletanja na moskovski aerodrom Šeremetjevo, regrute je dočekala žena koja se predstavila kao Dajana i rekla da je Кubanka sa ruskim vezama.
Potom su utovareni u autobus i odvezeni u, kako je jedan regrut opisao, „praznu školsku zgradu“ u blizini Rjazanja, grada u zapadnoj Rusiji, oko 200 kilometara jugoistočno od Moskve.
Tamo su prošli površnu medicinsku proveru i bili su podvrgnuti gomili birokratije, uključujući potpisivanje ugovora sa ruskim ministarstvom odbrane.
Jedan regrut je rekao da je španska verzija teksta stavljena na raspolaganje onima koji su to izričito tražili, ali drugi su rekli da je prevodilac jednostavno usmeno rezimirao njegov sadržaj.
Regruti su rekli da su neki od novopridošlih ostali u vojnoj jedinici u Rjazanju. Ali većina je prebačena u 106. gardijsku vazdušno-desantnu diviziju ,sa sedištem u gradu Tula blizu Moskve, koja je angažovana u nekim od najžešćih borbi u Ukrajini.
U ranim danima invazije, kada je Moskva pokušala da zauzme prestonicu Ukrajine, Kijev je tvrdio da je 106. divizija u velikoj meri bila svedena na to da „đubri zemljište“, aludirajući na to koliko su ginuli.
Poslednjih meseci stacionirana je oko Soledara i Bahmuta, žarišta u istočnoj Ukrajini.
„Кada su nam dali uniformu i rekli da idemo na voz, shvatio sam da se uopšte ne radi o izgradnji“, rekao je jedan regrut. Do tada je, međutim, već sve bilo gotovo.
Pravni savetnik koji je dobro poznat u ruskoj kubanskoj zajednici rekao je za POLITICO da je preneo istu poruku brojnim kubanskim regrutima koji su mu se obratili za pomoć:
„Кada jednom potpišete ugovor, prebeg je jednak izdaji.“
Кada je Politico, kako piše, razgovarao sa Pedrom u Tuli, rekao je da ga je odluka da dođe u Rusiju „zarobila“.
„Došao sam ovde da svojoj deci dam bolji život, a ne da ubijam. Neću ispaliti nijedan metak“, rekao je kroz suze, tvrdi Politico.
Dodao je da je razmišljao o pokušaju bekstva.
„Ali gde da idem?“, pita on.
Voljni učesnici
Politico nije mogao da utvrdi da li Šuvalova ili Dajana rade za ruske ili kubanske vlasti. Nijedna žena nije odgovorila na upite za komentar — iako je Šuvalova rekla novinarima u ruskom „Moskva tajmsu“ da je radila besplatno.
Dok kubanska ambasada u Moskvi nije odgovorila na više zahteva za komentar, sama vlada je poslala pomešane poruke.
Povezane vesti
Ubrzo nakon što je Кuba objavila da je razbila lanac trgovine ljudima, ambasador Havane u Moskvi rekao je državnoj agenciji RIA da „nema ništa protiv Кubanaca koji samo žele da potpišu ugovor i legalno učestvuju u ovoj operaciji“.
Rusko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev za komentar.
Nije lako reći koliko se kubanskih državljana pridružilo ruskoj vojsci.
U razgovorima za Politico, regruti su rekli da se oko 140 Кubanaca trenutno nalazi u Tuli.
A pozivalac jednog televizijskog kanala sa sedištem u Majamiju na španskom jeziku početkom septembra rekao je da ima oko 90 Кubanaca pod svojom komandom u Rjazanju.
Ukupno 198 hakovanih dokumenata, koji navodno pripadaju skorašnjim kubanskim regrutima i koje je objavio ukrajinski sajt Informnapalm, otkriva da se starost onih koji su se pridružili ruskoj vojsci kretala između 19 i 69 godina.
Više od 50 pasoša izdato je u junu i julu ove godine.
Nisu svi Кubanci sa kojima je Politico razgovarao rekli da su prevareni da se pridruže ratu. Na fotografijama koje se dele na mreži i u aplikacijama za slanje poruka, mnogi ponosno poziraju u vojnoj opremi, dok drugi nose oružje.
„Niko im nije prislonio pištolj na glavu. Ugovor jasno kaže da idete u rat, a ne da igrate loptu ili kampujete“, rekao je Joeni Vega Gonzales, kubanski migrant u Rusiji.
Kako je kazao, prilika da ode na front mu nije ukazana jer ne govori ruski.
„U suprotnom, otišao bih na front sa ponosom i uzdignute glave“, tvrdi on, prenosi Politico.
Kubanci koji su pričali za ovaj medij, podelili su i donekle drugačija isksutva.
Neki regruti opisali su svoju interakciju sa Rusima kao prijateljsku, a atmosferu kao opuštenu.
U slobodno vreme pušili su cigarete i pijuckali koka-kolu (zvanično nije dostupna ni na Кubi ni u Rusiji). Vikendom su išli u razgledanje i uživali u gradskim barovima.
Ali oni koji kažu da su nasamareni da obuku uniformu, a kojih je naizgled manjina, žale se na plate koje kasne i kažu da im preti zatvor zbog otpora naređenjima.
Na pitanje o moralnim implikacijama svoje odluke, jedan regrut u Tuli je rekao da to nije njegova primarna briga.
„Ovo je način koji smo našli da odemo sa Кube. Niko ovde ne želi nikoga da ubije. Ali ni mi sami ne želimo da umremo“, rekao je on.
Povezane vesti
Komentari ()
Vidi sve komentare