Latinović: Na pad cene nafte uticale izjave i Trampa i G7 koje su delovale umirujuće na berze

Latinović je u gostovanju na N1 televiziji rekla da su izjave Trampa i G7 delovale umirujuće na berze i da se to odmah reflektovalo na tržište.

“Politika se izuzetno snažno odražava na berzama i tu se najbolje može sagledati kako se stvari razvijaju i mislim da je to dobra stvar i u tom pravcu da bismo mogli da očekujemo da ratna dejstva, ratna razaranja koje se dešavaju ne traju predugo”, navela je ona.

Ističe da u Trampovoj izjavi ima blefiranja, ali i procene da je potrebno smiriti cene.

“To njegovo blefiranje nije nepoznato, kao i to da li ima izlaznu strategiju ili nema. On to stvara u hodu, na licu mesta, prilagođava se, ali da je sigurno procenio, kao neko ko se bavio biznisom, da je potrebno smiriti cene nafte. Plus što su date izjave vezano za omogućavanje plovidbe Ormuskim zalivom u smislu da se učini sve da taj promet ovim zalivom ne bude zaustavljen, što u osnovi znači da se SAD i dalje pridržavaju Karterove doktrine”, kaže Latinović.

Komentaršući izjavu ministra spoljnih poslova Irana Abasa Aragčija da pregovori sa SAD nisu tema, karijerna diplomatkinja podseća da je prvi izašao sa izjavom da očekuje da će doći do smirivanja i nagovestio mogućnost pregovara, ali da se sada povukao.

“Verovatno kao rezultat novih prestrojavanja do kojih dolazi u Iranu s obzirom na imenovanje novog vrhovnog vođe i činjenice koje pokazuju ko stvarno rukovodi Iranom, odnosno ko ima tu kontrolu vlasti, jer se sećamo da je samo pre dva dana se iranski predsednik izvinio susednim arapskim zemljama zbog gađanja ciljeva na njihovoj teritoriji, u smislu da je to delovalo da do toga više neće doći. To je bilo uveče, a sutra ujutru su se nastavila ta dejstva, što samo govori da on nema kontrolu nad Iranskom revolucionarnom gardom i da je ona ta koja u stvari vuče te ratne konce. Juče je nakon Trumpove izjave da je rat pri kraju, bila njihova da su oni ti koji određuju kada će rat biti gotov i danas smo čuli novu izjavu o zaoštravanju ministra odbrane, odnosno ministra rata, da su SAD ti koji određuju”, kaže ona.

Sve to, kako navodi, pokazuje da sve ulazi u jednu skalu koja ne nagoveštava smirivanje, koje je potrebno da bi do pregovora došlo. Dodaje i da će početak pregovora isključivo zavisiti od toga koja strana bude zadovoljna sa ostvarivanjem ratnih ciljeva.

“Oni (ratni ciljevi) su se ipak redukovali sa američke strane i svode se na limitiranje iranskog nuklearnog programa, raketnog programa i te destabilizirajuće uloge Irana u regionu”, kaže Latinović.

Mišljenja je da će Trampov rat protiv Irana imati uticaja i na unutrašnje prilike u SAD.

“S obzirom da američka javnost nije raspoložena za nove sukobe, nove ratove, da ovaj rat koji je nesporno puno košta, da je samo za prva tri dana ispaljeno streljiva za pet milijardi. I sada već sami američki kongresmeni i sami republikanci postavljaju pitanje koliko će to koštati, kako će se finansirati i da će to biti predmet zatvorenih razgovora. To sve treba na odgovarajući način nadoknaditi. Mislim, sam rat nije neočekivan i treba imati u vidu, odnosno staviti ovo u kontinuitet odnosa Trampove administracije, prve i sadašnje, za onaj nedovršeni posao iz prvog njegovog mandata, kada su bili problemi sa američkim bazama u Iraku, pa sa diplomatskim predstavništvom, pa je bio ubijen jedan servismen, pa su bile one glasine da li će se ponovo desiti repeticija onoga što je bilo s američkom ambasadom 1979. godine i tako dalje, pa ubistvo Sulejmanija itd. Verovatno nešto još uvek nismo saznali. I onda je njemu mandat prestao i taj posao nije okončao“, kaže Latinović, ocenjujući da je teško reći u ovom trenutku da li će mu snažna podrška jevrejskog lobija o kome vodi računa pomoći da očuva većinu u kongresu, odnosno da je ojača u Senatu u novembru mesecu.