Le Pen: Ultradesničari u Francuskoj neće praviti koalicije, Makron priprema "'administrativni državni udar"

Ova stranka je pojedinačno dobila najviše glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora 30. juna, ali to nije dovoljno za formiranje vlade.

"Ne možemo da prihvatimo da uđemo u vladu u kojoj nećemo moći da delujemo, i to bi bila izdaja ljudi koji su glasali za nas" izjavila je danas Le Pen, u intervjuu za Frans Enter (France Inter).
U nameri da spreče ultradesničare da formiraju vladu, neki kandidati levice i centra koji nisu dobili većinu u prvom krugu, ali su prošli u drugi sklonili su se u stranu, a rok za povlačenje iz izborne trke je do danas u šest popodne. Ako se povuku, koalicije koje su suprotsavljene ultradesničarima mogle bi da pridobiju njihove birače i tako spreče Nacionalni savez da formira vladu.

"Danas imamo jedan cilj, a to je da sprečimo da Nacionalni savez formira vladu", izjavio je Fransoa Rufin (François Ruffin) iz levičarske stranke France Unboved (France Unbowed), koja je deo nove koalicije predvodjene Nacionalnim frontom (National Front), a u kojoj su i zeleni, socijalisti i komunisti.

Predsednik Makron je raspustio parlament i raspisao izbore devetog juna, nakon pobede Nacionalnog saveza na izborima za evropski parlament. Izrazito nepopularni predsednik nadao se da ultradesničari neće ponoviti taj uspeh, u trenutku kada Francuzi odlučuju o svojoj državi.

Međutim, Makronov plan nije uspeo. Sada ga čak i iz njegovog tabora optužuju da je on kriv za porast popularnosti Nacionalnog saveza, jer je raspisao izbore u trenutku kada je jako mnogo ljudi nezadovoljno porastom inflacije, životnim standardom i Makronovom politikom prema imigrantima.

Ultradesničari osvojili su glasove kampanjom oko inflacije i tvrdnjama da su francuske porodice skrajnute globalizacijom. Stranka Marin Le Pen obećala je da će podići kupovnu moć, smanjiti broj migranata i zauzeti oštriji stav prema EU.

Protivnici Nacionalnog saveza boje se za građanske slobode, ako ova stranka koja je poznata po rasizmu, ksenofobiji i neprijateljskom stavu prema francuskim muslimanima formira vladu. Takođe Nacionalni savez planira da poveća policijska ovlašćenja, i uskrati francuskim gradjanima koji imaju dvojna državljanstva mogućnost da rade u nekim državnim strukturama.

Makron je upozorio da bi ultradesničarka koalicija mogla da uvede zemlju u gradjanski rat.

Marin Le Pen tvrdi da Makron priprema 'administrativni državni udar'

Šefica poslaničke grupe francuskog ekstremnodesničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin Le Pen i kabinet predsednika Frncuske Emanuela Makrona su danas razmenili kritike pokrenute tvrdnjama desničara da se Makron sprema za "administrativni državni udar".

Le Pen je jutros upozorila da Makrona navodno planira talas imenovanja, posebno na čelo Policije i Žandarmerije pre moguće "kohabitacije" s vladom njene ekstremne desnice, ako bude pobedila i u drugom krugu na parlamentarnih izbora 7. jula, kao u nedelju u prvom.

Očekuje se da će danas Vlada odlučiti o nizu nominacija za razne funkcije koje bi mogle da uključe prefekte policije i neke ambasadore - kaže više izvora. Ali za sada se ne zna koliko će biti tih odluka.

Popodne je kabinet Makrona pozvao Le Pen da pokaže "meru" i "hladnokrvnost".

"Od pre 66 godina svake nedelje su nominacije i pomeranja funkcionera, posebno leti, nezavisno od političkih trenutaka i ni na koji način nije ;predviđeno da se to promeni narednih meseci", saopštio je kabinet šefa države.

Pominjanje 66 godina se odnosi na nastajanje Pete republike 1958. godine, koja je dala velika ovlašćenja predsedniku, uključujući za slučaj "kohabitacije" ("suživota/sustanarstva"), kada su premijer i vlada iz jedne političke opcije, a predsednik iz druge.

Po Članu 13. Ustava predsednik postavlja državne i vojne zvaničnike, a veliki broj se postavlja predsedničkim ukazom donetim tokom sastanka vlade.

U slučaju da u nedelju, kada će biti drugi krug prevremenih parlamentarnih izbora, Nacionalno okupljanje osvoji apsolutnu većinu, ta stranka je već najavila da će vladati Francuskom i da će njen predsednik Žordan Bardela biti premijer, čime bi se otvorio period "kohabitacije" s Makronom.

Tokom Pete republike već su bila tri takva perioda: dva u vreme predsednikovanja Fransoaa Miterana (1986-1988 i 1993-1995) i jednom pod predsednikom Žakom Širakom (1997-2002).