Letenje u eri sukoba – žarišta preusmeravaju letove i ostavljaju pilote bez pouzdanih sistema

Prvi znak da nešto nije u redu pojavio se kada je sat na komandnoj tabli aviona počeo da ide unazad. Avion je leteo hiljadama metara iznad Izraela i kada je posada primetila grešku, proverili su GPS signal. Unutrašnji instrumenti aviona pokazivali su da leti na samo 1.500 stopa, znatno ispod uobičajene visine krstarenja od 38.000 stopa.

Sekund kasnije, oglasili su se alarmi i upalila svetla širom kokpita.

„Naš sistem za izbegavanje sudara s terenom se aktivirao, upozoravajući nas da idemo ka sudaru sa planinskim terenom“, kaže pilot aviona, a prenosi Gardijan.

Tokom godina letenja, posada je bila obučena da povuče komande nazad kada se takav alarm oglasi, ali ovog puta pilot nije preduzeo ništa.

Posada je bila spremna na to da njihov sistem daje „lažna“ upozorenja i znali su iz iskustva da još uvek lete na bezbednoj visini.

Pilot – koji leti na dugim rutama za jednu britansku avio-kompaniju – rekao je da su doživeli GPS prevaru (spoofing), jednu u nizu rastućih pretnji s kojima se avio-kompanije suočavaju u svetu u kojem je rat postao nova normalnost usled urušavanja globalne diplomatije.

Govoreći za Guardian pod uslovom anonimnosti, pilot je incident od prošle godine opisao kao uznemirujući, ali je naglasio da let nikada nije bio u opasnosti. Ipak, izrazio je zabrinutost da ovakvi događaji samo dodatno desenzibilišu pilote na sisteme na koje su se oslanjali decenijama.

„Očekuje se da se osećate nelagodno zbog nečinjenja, i upravo tako sam se osećao.“

Letenje kroz sukobe

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, svet je zabeležio porast sukoba među državama. Prema nekim pokazateljima, udeo sveta zahvaćenog ratovima porastao je za 65% od 2021. – područje skoro dvostruko veće od Indije – sa novim i ponovo aktivnim žarištima u Ukrajini, na Bliskom istoku, u Mjanmaru i centralnoj Africi.

Kako se putevi kroz bezbedni vazdušni prostor sužavaju i izobličavaju, avio-kompanije su primorane da preusmeravaju letove oko zona sukoba i geopolitičkih žarišta, dok su neke rute potpuno ukinute.

Većini zapadnih avio-kompanija sada je zabranjeno da lete iznad Rusije, što ih primorava na duže rute, produžava vreme letenja i povećava troškove. Zbog toga su British Airways i Virgin Atlantic prošle godine ukinuli direktne letove između Londona i Pekinga.

Za druge avio-kompanije, preusmeravanje ruta kroz Bliski istok kako bi se izbegao ruski vazdušni prostor donelo je nove rizike, jer se sukobi šire regionom i piloti dele nebo sa rojevima dronova i raketa – od kojih su neki navodno bili dovoljno blizu da ih vide i piloti i putnici.

Iznenadno izbijanja sukoba – kao što je bilo ranije ovog meseca kada su tenzije između Izraela i Irana prerasle u otvoreni rat – primorale su avio-kompanije na brze reakcije. U ponedeljak, dok je Iran lansirao osvetničku salvu raketa na američku bazu u Kataru, dve desetine letova bilo je primorano da se preusmeri sa jednog od najprometnijih čvorišta, između Dubaija i Dohe.

Ovaj incident je pokazao kako posledice neočekivanih napada i zatvaranja vazdušnog prostora mogu odjeknuti širom sveta: Qantas je morao da preusmeri dva leta u vazduhu, dok je Air India saopštila da će suspendovati sve letove ka istočnoj Severnoj Americi i Evropi zbog sve užeg koridora između tih destinacija i Indijskog potkontinenta. Stotine drugih letova su potpuno otkazane.

Preusmeravanja dodatno opterećuju finansije avio-kompanija – i životnu sredinu.

Na primer, letovi između Helsinkija i Tokija sada traju i do tri i po sata duže nego pre početka rata u Ukrajini, kaže Viktorija Ivanikova, docentkinja za upravljanje u avijaciji na Gradskom univerzitetu u Dablinu.

„Ako imamo duže putanje, imaćemo veću potrošnju goriva i više emisija CO2.“

Njena istraživanja pokazuju da su na određenim rutama između Evrope i Azije troškovi porasli između 19% i 39%, dok su emisije porasle između 18% i 40%.

Ivanikova takođe ukazuje na povećan rizik od toga da avion bude pogođen raketama i dronovima. Obaranje malezijskog aviona na letu MH17 iznad istočne Ukrajine 2014. bilo je rani primer ove nove pretnje. Presretnuti razgovori proruskih separatista jasno su pokazali da su isprva mislili da su pogodili vojni, a ne civilni avion.

Ivanikova takođe navodi primer aviona Azerbaijan Airlines koji se srušio u Kazahstanu u decembru, usmrtivši 38 osoba. Taj avion je slučajno oboren ruskom protivvazdušnom odbranom, prema rečima predsednika Azerbejdžana.

Čak i daleko od aktivnih zona sukoba, rizici postoje, jer države pomeraju granice diplomatskih normi.

U februaru su avioni koji su leteli između Australije i Novog Zelanda bili preusmereni dok je Kina izvodila vojne vežbe sa bojevom municijom u Tasmanskom moru. Vežbe tri ratna broda otkrivene su samo zato što su brodovi emitovali upozorenje na kanalu koji kontrola letenja ne prati, ali ga je primetio pilot Virgin Australia.

„Otkako letim, uvek je negde bio neki rat“, kaže Majk Trover, penzionisani pilot British Airwaysa i predstavnik sindikata britanskih pilota za bezbednost. On kaže da su avio-kompanije „postale veoma dobre u planiranju letova oko tih područja“.

„Normalizacija odstupanja“

Kako su se sukobi širili, a upotrebljivi vazdušni prostor smanjivao, piloti su se suočili sa eksplozijom još jednog zabrinjavajućeg trenda: GPS prevare.

Prevara podrazumeva da radio-predajnici nadjačaju GPS signale šaljući lažne podatke o lokaciji avionima. Stručnjaci za međunarodne letove iz Ops Groupe zabeležili su porast prevare od 500% u 2024. godini, sa prosečno 1.500 pogođenih letova dnevno.

Najviše je koncentrisana oko zona sukoba, gde zaraćene strane emituju lažne podatke kako bi zbunile dronove i rakete. Ops Group je identifikovao najčešća mesta kao istočni Mediteran, blizinu Izraela, Libana i Egipta, Crno more, zapadnu Rusiju i granicu između Indije i Pakistana.

„Ne bih rekao da je to opasno samo po sebi“, kaže pilot čiji je let bio prevaren iznad Izraela, „ali njeno rasprostranjeno prisustvo negativno utiče na bezbednost.“

„To samo dodatno opterećuje posadu“, kaže Trover, zabrinut što se mnogi u industriji navikavaju da ignorišu upozorenja sistema aviona, jer su često ometana. To naziva „normalizacijom odstupanja“.

„Ako deo vas misli: ‘Mislim da ovo nije pravo upozorenje, nastavićemo,’ to unosi nivo degradacije u bezbednost operacije.“

GPS je integrisan u mnoge sisteme aviona, a Trover upozorava da posledični efekti prevare brinu mnoge pilote.

„Sistemi aviona su sada toliko međusobno povezani da navigacioni sistem utiče na razne druge delove... Bilo je slučajeva kada su se drugi sistemi blokirali zbog GPS smetnji“, kaže on, a prenosi Gardijan.

U svom izveštaju za 2024, Ops Group navodi da velika zavisnost od GPS-a „stvara lanac složenosti koji čini bezbednosne i procene rizika izazovnim“. Navode da su lažna upozorenja sada uobičajena i da posade sve češće viđaju kako im satovi u avionu idu unazad zbog prevare.

Trover navodi da su piloti obučeni da se nose s takvim problemima i brzo prepoznaju prevaru kada se dogodi. U anketi Ops Groupa, velika većina pilota navodi da su sigurni u rešavanje prevare i da to ima malo ili nimalo uticaja na komfor putnika.

Pilot čiji je let bio prevaren iznad Izraela smatra da je letenje jednako bezbedno kao pre četiri godine, ali da teret odgovornosti opterećuje posadu sa čitavim nizom novih procedura koje mora imati na umu.

„Mi smo ljudi i kada letite na više od 10.000 metara iznad područja koje je označeno kao bezbedno iznad 10.000 metara, teško je potpuno se odvojiti od razmišljanja da li je tih 1.000 stopa rezerve zaista dovoljno“, kaže pilot.

„Ali na kraju... letenje je i dalje neverovatno bezbedno i kao piloti, naš posao je da tako i ostane.“