Lider kiparskih Turaka odbacio pregovore bez priznanja severnog dela ostrva

Kipar je podeljen od invazije turske vojske 1974. godine kao reakcija na državni udar nacionalista kiparskih Grka koji su želeli da se ujedine sa Grčkom.

Severni deo, gde uglavnom žive kiparski Turci i doseljenici Turci, je 1983. godine postala samoproglašena Turska Republika Severni Kipar, a njene vlasti priznaje samo Ankara, koja tamo još uvek ima veliki vojni kontingent.
Republika Kipar, koja je članica Evropske unije, ima svoju vlast samo nad južnim delom ostrva, naseljenim uglavnom kiparskim Grcima i odvojenim od severnog dela zelenom linijom, demilitarizovanom zonom koju kontrolišu UN.

Dosadašnji napori za ponovno ujedinjenje ostrva bili su neefikasni, uključujući poslednje razgovore koje su organizovale UN 2017. godine.

"Kažemo ovde, posle svih ovih godina i svih ovih ispraznih pregovora koji nisu doneli ništa da ćemo nastaviti razgovore samo ako naš suverenitet, naš međunarodni status i naš rang budu priznati", rekao je lider kiparskih Turaka Ersin Tatar u intervjuu za Frans pres na marginama diplomatskog foruma u Antaliji, na jugu Turske.

Tatar je odbacio svaku perspektivu ponovnog ujedinjenja ostrva i zalažio se za "rešenje sa dve države".

"Nema nade za ponovno ujedinjenje. Moramo pronaći rešenje sa dve države. Ovo je naša nova politička linija posle mnogo, mnogo godina nažalost neuspešnih pregovora", rekao je Tatar.