Eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla bi da stvori ili "opasan vakuum", ili priliku za pojedine države, piše Gardijan.
Slučajnost da se, u vreme održavanja hitnog sastanka ministara spoljnih poslova Zaliva u Dohi, dešava i poseta iranskog predsednika Masuda Pezeškijana istom gradu zbog razgovora sa katarskim emirom, otvara pitanje kako će zalivske države da reaguju ako Izrael nastavi sa svojim planom da iskoristi nedavni vojni uspeh, ne samo da oslabi Iran, već i da preuredi Bliski istok.
Ova sunitska koalicija šest zalivskih monarhija nije prirodno naklonjena Iranu ili njegovim šiitskim zastupnicima, ali je Hezbolah kao terorističku organizaciju označila tek 2016. godine. Mada se oni protive i daljoj izraelskoj eskalaciji, veruju da je na kraju samo Vašington taj koji ima sredstva da obuzda izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Oni insistiraju da je uspostavljanje nezavisne palestinske države jedini put ka regionalnoj stabilnosti, integraciji i prosperitetu.
„Palestinska državnost je preduslov za mir, a ne njegov nusprodukt,“ napisao je u sredu saudijski ministar spoljnih poslova princ Fejsal bin Farhan za Fajnenšel tajms.
On tim povodom ne pominje izraelsko-iranski sukob, niti verovatnoću da će Džo Bajden, u sumrak njegovog predsedničkog mandata i mesec dana pre izbora, da stavi šrafove na Izrael, piše Gardijan.
Uprkos popularnom držanju palestinske strane, lideri zalivskih država verovatno neće promeniti svoju već jednogodišnju strategiju da Palestincima ne pruže ništa osim humanitarne pomoći i političke podrške.
Događaji mogu da se menjaju velikom brzinom, ali se oni trenutno suočavaju sa obnovljenom izraelskom odlučnošću da izađe iz ćorsokaka u Gazi tako što će da uništi vojno rukovodstvo Hezbolaha i učiniti Iran toliko slabim da nikada više ne zapuca na Izrael.
Izveštaji da Izrael razmatra da pogodi iranska naftna postrojenja, a posebno njegova nuklearna postrojenja, uznemiriće Savet za saradnju u Zalivu (GCC). Jedan arapski diplomata, koji nije prijatelj Irana, rekao je da se plaši moralnih implikacija izraelske „potpune pobede“. To bi Bliskom istoku zaveštalo mračnu lekciju – da „pravda“ može da se postigne samo totalnim ratom.
Argument Saveta, kojim predsedava katarski premijer i šeik Mohamed bin Abdulrahman bin Jasim Al Tani, ostaje da je prekid vatre između Hamasa i Izraela rešenje za krizu. Ali izraelsko ubistvo ključnog sagovornika Katara, člana političkog biroa Hamasa Ismaila Hanijea, bilo je težak udarac nadama Dohe da će to postići.
Na drugom frontu, u Libanu, države GCC-a, uključujući Kuvajt, Oman, Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, već su pozvale Izrael da poštuje suverenitet zemlje i prihvati prekid vatre. U isto vreme niko nije podržao iranski napad na Izrael.
Ako se napredovanje Izraela nastavi, zalivske i arapske države mogle bi da se suoče sa dilemom.
S jedne strane, dugoročno slabljenje iranskog uticaja moglo bi da stvori nepoželjan i destabilizujući vakuum, u kojem jedino „gvozdeni zid“ Izraela može da zadrži poljuljani region. S druge strane, to bi moglo da predstavlja priliku za regionalne države da iskoriste iransku slabost i potisnu nedržavne aktere koje podržava Iran. Mnoge države u regionu imaju razloga da žele da se Teheran oslabi.
Oslabljeni Iran bi mogao da obezbedi veći prostor iračkom premijeru Mohamedu Šiju al-Sudaniju da obuzda frakcije koje podržava Iran.
Sirijski predsednik Bašar el Asad, koji upadljivo ćuti o sukobu uprkos podršci koju mu je pokazao Hezbolah, mogao bi da povrati uticaj u Libanu.
Jordan vodi Islamski akcioni front, ogranak Muslimanske braće koji je bio na vrhu anketa na nedavnim parlamentarnim izborima, osvojivši 28% glasova i tako postao najveća pojedinačna stranka. Jordan je povremeno krivio Iran za pokušaj provociranja grupa koje su prema njemu neprijateljske.
Bahrein, koji je normalizovao odnose sa Izraelom 2020. zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mora da odbije redovne propalestinske demonstracije. Proiranska televizija LuaLua tvrdi da su šiitske demonstracije bile u znak žalosti zbog smrti Hasana Nasralaha.
Kuvajt je u dugom nadmetanju sa Iranom oko eksploatacije gasa iz spornog priobalnog polja prirodnog gasa.
Ali kritičan odnos za region je onaj između Irana i Saudijske Arabije. Ovaj odnos je delimično popravljen dogovorenom mapom puta za deeskalaciju u Pekingu 2023. Saudijska Arabija je ugostila iranskog predsednika prvi put posle 11 godina i dozvolila iranskim hodočasnicima da putuju u svete gradove Meku i Medinu. Rijad je ponovo uspostavio odnose sa Sirijom, koju podržava Iran, u nadi da će time da obezbedi iransku podršku, a da bi sprečio Hute u Jemenu da šalju rakete preko granice u Saudijsku Arabiju.
Rijad je nebrojeno puta u javnosti ponovio Sjedinjenim Američkim Državama da jednostavno nije zainteresovan za normalizaciju sa Izraelom sve dok nije uključen kredibilan put ka rešenju o dve države. Netanjahu u prošlonedeljnom govoru pred UN, u kojem je pozvao Saudijsku Arabiju da prati UAE u normalizaciji odnosa sa Izraelom, ovo nije uzeo u obzir, niti prepreku koju u tom sporazumu predstavlja lično on.
U dokumentu koji je upravo objavio Evropski savet za spoljne odnose, autori tvrde da je saudijsko-iranski odnos ključan za održavanje mira.
„Pristup ‘nulte sume’ koji nastoji da Teheran potpuno isključi iz regionalne bezbednosne arhitekture,“ kako piše, „neće uživati regionalnu podršku i na kraju će biti kontraproduktivan“, piše Gardijan.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare