Lorens Džerard Nasar – američki serijski silovatelj dece sakriven iza olimpijske zastave

Svet 23. jun 202418:24 7 komentara
Lorens Nasar
Photo by JEFF KOWALSKY / AFP

Priča o pravdi koja je došla prekasno, sistemu koji nije želeo da prihvati sopstvenu trulež, o stotinama silovanih i seksualno zlostavljanih devojčica, među kojima su brojne proslavljene američke gimnastičarke, maloletne devojčice. Lorens Nasar zaslužan je za ogoljavanje brojnih rupa u pravosudnom sistemu Sjedinjenih Država i Ef-Bi-Aja (FBI).

Američki serijski silovatelj dece i bivši lekar porodične medicine rođen je 1963. godine. Osamnaest godina bio je timski lekar ženske reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država u gimnastici, u kojoj je koristio svoj položaj da eksploatiše i seksualno zlostavlja na stotine mladih sportista.

Njegov rezime deluje kao niz izgubljenih šansi da se utvrdi da nešto nije kako treba, a ispostaviće se i da su mnogi nebrojano puta okretali glavu na njegova nedela, jer ne postoji drugo logično objašnjenje za kontinuitet i trajnost njegovih zločina.

Godine 1978. počeo je još kao student sa 15 godina da radi za ženski gimnastički tim u srednjoj školi Nort Farmington na preporuku svog starijeg brata Mijka, koji je tada u školi bio atletski trener. Nasar je 1981. diplomirao na Farmingtonu, a kasnije je studirao kineziologiju na Univerzitetu u Mičigenu, gde je stekao diplomu u roku. Za to vreme je radio za fudbalske i atletske timove tog univerziteta.

Godine 1993. Nasar je diplomirao kao doktor osteopatske medicine na koledžu za osteopatsku medicinu Državnog univerziteta u Mičigenu. Završio je i specijalizaciju iz porodične prakse pre nego što je dobio stipendiju iz sportske medicine 1997. godine. Počeo je da radi kao docent na Odseku za porodičnu medicinu u okviru mičigenskog univerziteta, a na Koledžu za humanu medicinu, njegova stipendija je iznosila 100.000 dolara godišnje (danas je ekvivalent tom novcu 200.000 dolara). Nasar je naveden kao koautor na najmanje šest istraživačkih radova o lečenju gimnastičkih povreda.

Optužbe

Sportistkinje su se žalile vlastima na Nasarovo ponašanje, kao i zaposleni na Državnom univerzitetu u Mičigenu, još 1997. godine. Neke sportistkinje izjavile su da se zlostavljanje dogođalo i tri godine ranije, ali Gimnastički savez Sjedinjenih Država (USAG) nije reagovao, sve do 2015. godine. Sa skoro 20 godina zakašnjenja, u kojem su brojne medalje osvojene, da li i po ovu cenu?

U jesen 2016, USAG je prekinuo radni odnos s Nasarom zbog „zabrinutosti sportista“. Tada je i list Indijanapolis Star izvestio da su Rejčel Denholander i još jedna bivša gimnastičarka optužile Nasara za seksualno zlostavljanje. Nakon što je u avgustu raspoređen sa kliničkih i nastavnih dužnosti, Nasara je otpustio državni univerzitet Mičigen. Početkom naredne godine tri bivše gimnastičarke, Žanet Antolin, Džesika Hauard i Džejmi Dančer, dale su intervju za emisiju „60 minuta“ u kojoj su svedočile o seksualnom zlostavljanju, ali i o „emocionalnom zlostavljačkom okruženju“ u kampovima za obuku nacionalnog tima koje su vodili Bela i Marta Karolji, na ranču Karolji u blizini Hantsvila u Teksasu. Nasar je iskoristio svoju priliku stvorivši strah kod njih i bojazan da o zlostavljanjima progovore.

Rejčel Denholander jedna je od prvih žena koja je javno optužila Nasara. Tada je izjavila da ju je Nasar seksualno zlostavljao tokom pet poseta lekaru 2000. godine, kada je imala 15 godina. „On je učestvovao u ponižavajućim i ponižavajućim seksualnim činovima bez mog pristanka, i uživao je. Tvoja ljubaznost je bila samo trik da bi me maltretirao. Ne mogu rečima da opišem koliko te mrzim“, rekla je na sudu.

U oktobru 2017. godine, osvajačica olimpijske zlatne medalje Mekejla Maroni, koristeći hešteg #MeToo na Tviteru, rekla je da ju je Nasar više puta maltretirao od 2008. godine, kada je imala 13 godina, pa sve do povlačenja iz sporta 2016. Nasar je dve godine kasnije priznao da je jednom prilikom napao Maroni, i satima je zlostavljao u u hotelu u Tokiju kada je imala 15 godina.

Tragična svedočanstva i nemar državnih organa

Pridružila joj se i osvajačica zlatne medalje Ali Raisman sa tvrdnjama o seksualnom zlostavljanju kada je imala samo 15 godina, dodavši da je Nasar na Fejsbuku u nebrojanim prilikama hvalio njen izgled.

FBI je u ovom slučaju potpuno pao na ispitu. Prema izveštaju koji je u julu 2021. godine izdao generalni inspektor Ministarstva pravde Majkl Horovic, još najmanje 70 sportista je bilo izloženo zlostavljanju u periodu između prijavljivanja FBI-u i hapšenja Nasara od strane državnih organa, dok su Nasarove žrtve izjavile da je broj zloupotrebljenih u tom periodu bio 120.

Tokom 2022. godine, 13 Nasarovih žrtava podnelo je tužbu protiv FBI-a zbog nemara i drugih istražnih propusta. Ove godine tužba je povučena za kompenzaciju od 138,7 miliona dolara.

Nasar je novembra 2016. godine optužen po nekoliko državnih optužbi krivično delo seksualnog napada na dete od 1998. do 2005. godine. Neke žrtve su imale samo šest godina.

Godinu dana od toga oduzeta me je lekarska licenca, ali samo na tri godine! Nakon toga Nasar se izjasnio krivim na sudu okruga Ingam po sedam tačaka optužnice za prvostepeno krivično delo seksualnog ponašanja sa maloletnicima mlađim od 16 godina. Priznao je da je zlostavljao sedam devojčica, od kojih su tri bile mlađe od 13 godina.

Godine 2018. priznao je da je seksualno zlostavljao sportiste i sportistkinje tokom svoje karijere u Mičigenu i reprezentaciji. Prema sudskim spisima taj broj je premašivao 330, uglavnom devojaka i žena. Među njima bile su i osvajačica zlatne olimpijske medalje Simon Bajls, Ali Rajsman i Mekejla Maroni. Na ročištu za izricanje presude 2018. više od 150 žrtava dalo je potresne iskaze o zlostavljanju.

Sudija Rozmari Akvilina osudila je Nasara na minimalnu kaznu od 40 do maksimalnih 175 godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika, a potom je usledila još jedna kazna od 40 do maksimalnih 125 godina zatvora po tri tačke krivičnog dela seksualnog napada za koje se izjasnio krivim 29. novembra 2017.

Video snimak koji je posto viralan na internetu bio je onaj u kojem je otac Naserovih žrtava Rendal Margrejvs pokušao da ga napadne, na suđenju povodom zlostavljanja tri njegove ćerke Loren, Medison i Morgan. Mlade žene su emotivno govorile o tome kako ih je Nasar zlostavljao neposredno pre nego što se njihov otac obratio sudu.

Vidno uzrujan Rendal je tražio od sudije da mu da deset minuta nasamo sa Naserom, a nakon toga se na njega bacio u očaju i pokušaju da se fizički sa monstrumom razračuna, nakon čega ga je policija obuzdala i privela. Tada je sudiji rekao „niste kroz ovo prošli“, na šta mu je ona odgovorila da „tako samo daje njemu moć nad nama ostalima“.

Sutkinja je u nastavku suđena navela da je mogla da ga osudi na kaznu zatvora zbog ovog napada kao i na novčanu kaznu od 75.000 dolara, ali je odlučila da ništa od toga ne uradi. Jasno je i zašto.

Zatvorenici u sprovođenju svoje pravde

Nasar je prvobitno bio u zatvoru okruga Iton i saveznom pritvorskom centru u Federalnom popravnom zavodu u Milanu, u Mičigenu. Kasnije je prebačen u zatvor u Tusonu, u Arizoni. Prema navodijma njegovih advokata, napadnut je gotovo momentalno kada je stupio u zatvorsku jedinicu. Zatvorenici koji su počinili seksualne zločine, silovanja, zlostavljanje dece, dečije pornografije, obično su na meti drugih zatvorenika.

Iz ovih razloga Nasar je prebačen u Federalni centar za transfere u Oklahoma Sitiju, pa u zatvor Kolman na Floridi, gde je ponovo napadnut, izboden deset puta (šest puta u vrat, ali i u grudni koš, nakon čega su mu u nekom momentu otkazala pluća). Novodno su uzrok svađe sa zatvorenikom bili njegovi neumesni komentari tokom teniskog finala na Vimbldonu. Nakon ukazane hitne medicinske pomoći ipak je uspeo da preživi.

Zakasnela odgovornost

Od 2018. godine, više od 150 federalnih i državnih tužbi podneto je protiv Nasara, univerziteta Mičigen, Olimpijskog komiteta SAD, Gimnastičkog kluba Tvistars, na kraju i Gimnastičkog saveza SAD, čiji je osamnaestočlani upravni odbor, uključujući Stiva Penija, podneo ostavke. Ostavke su podneli i predsednik Državnog univerziteta u Mičigenu Lu Ana Simon i direktor atletike Mark Holis.

Nasarovi počinjeni zločini bili su u ravni sa zločinima seksualnog zlostavljanja trenera Džerija Sandaskija na Univerzitetu Pen Stejt. Džerald Artur Sandaski, osuđeni serijski zlostavljač dece, bio je pomoćni fudbalski trener tokom cele svoje karijere, uglavnom na Državnom univerzitetu Pensilvanije. U oba ova slučaja, institucionalni organi su se okrenuli na drugu stranu ili pokušali da sakriju aktivnosti zlostavljača dece, umesto da odmah kontaktiraju organe za sprovođenje zakona.

Više od 140 žrtava Nasarovog zlostavljanja pojavilo se zajedno na bini u Majkrosoft teatru u Los Anđelesu jula 2018, da bi primili nagradu Artur Eš za hrabrost, a još jednu ceremoniju upriličio je i ESPI. HBO je 2019. godine objavio dokumentarac o Nasarovom serijskom seksualnom zlostavljanju i kasnijim zataškavanjem od strane različitih institucija sa kojima je radio, pod naslovom „U srcu zlata: Unutar američkog gimnastičkog skandala“. Netfliksov dokumentarac „Atleta A“ iz 2020. godine takođe je zasnovan na ovom skandalu i zločinima.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare