Lov na ruske generale: Atentati u mirnim predgrađima Moskve, Rusija optužuje Ukrajinu

General Vladimir Aleksejev, zamenik direktora ruske Vojne obaveštajne službe (GRU) izrešetan je 6. februara u Moskvi ispred zgrade u kojoj živi.

Moskva je odmah optužila Ukrajinu za napad, a dva dana kasnije, 8. februara, u Dubaiju je uhapšen ruski državljanin Ljubomir Korba, koji je osumnjičen da je pucao u generala. U Moskvi je uhapšen njegov saučesnik, takođe ruski državljanin Viktor Vasin.

Ruska Federalna služba bezbednosti saopštila je da su obojica priznala pokušaj ubistva i da su radili za Službu bezbednosti Ukrajine (SBU). Korba je navodno angažovan prošle godine na zapadu Ukrajine, obučavan je u Kijevu, a za ubistvo generala trebalo je da bude plaćen 30.000 dolara. U njegovo angažovanje je, prema tvrdnjama iz Moskve, bila umešana i poljska obaveštajna služba.

I Ukrajina i Poljska su odbacile da imaju bilo kakve veze sa atentatom na visoko rangiranog ruskog obaveštajca.

Ovo je bio četvrti atentat na nekog ruskog generala u poslednjih 15 meseci, a od prethodna tri razlikuje se po tome što je žrtva preživela i što je korišćeno vatreno oružje.

Skrivene bombe i smrt na kućnom pragu

Lov na ruske generale počeo je 17. decembra 2024. godine kada je u Moskvi ubijen Igor Kirilov, načelnik Nuklearnih, bioloških i hemijskih odbrambenih snaga. General je ubijen na izlasku iz zgrade u kojoj je živeo kada je eksplodirala bomba skrivena u trotinetu parkiranom pred zgradom. U eksploziji je poginuo i njegov asistent.

Dan pred atentat SBU je optužila Kirilova za korišćenja zabranjenog hemijskog oružja u Ukrajini, a prema tvrdnjama ukrajinske službe Rusija je tokom rata u Ukrajini koristila hemijsko oružje skoro 5.000 puta.

Moskva je odmah optužila Kijev za atentat, a Rojters je objavio da je nekoliko izvora iz SBU potvrdilo da oni stoje iza ubistva, kao i da su isto pisali ukrajinski mediji.

“Današnji atentat na general-pukovnika Igora Kirilova, komandanta ruskih snaga za nuklearnu, biološku i hemijsku zaštitu, specijalna je operacija SBU-a”, rekao je izvor za AFP, drugu veliku svetsku medijsku agenciju.

Ruske službe su dan kasnije uhapsile muškarca iz Uzbekistana, osumnjičenog za ubistvo. I on je, prema tvrdnjama Ruske službe bezbednosti (FSB) priznao da ga je angažovala ukrajinska služba. Navodno je iz Uzbekistana stigao u Moskvu i iznajmio automobil iz kojeg je nadgledao zgradu u kojoj je Kirilov živeo i snimak uživo prensio ukrajinskoj službi. Za ubistvo generala trebalo je da bude plaćen 100.000 dolara i da mu se obezbedi odlazak u neku evropsku zemlju radi boravka.

Sledeća meta je bio general-potpukovnik Jaroslav Moskalik, zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba. On i još jedna osoba su izgubili život 25. aprila 2025. u eksploziji automobila-bombe kod Moskve.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu Moskalik je predvodio grupu za borbenu kontrolu koja je pratila situaciju u zoni borbenih dejstava i prema pisanju ruskih medija – direktno je raportirao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Kako su objavile ruske službe, eksplodirala je bomba postavljena ispod „golfa“ parkiranog ublizini zgrade u kojoj je Moskalik živeo. Na snimku sa nadzornih kamera, koji su objavili mediji, vidi se trenutak eksplozije i to u momentu kada se neko približava kolima.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odmah je optužio Ukrajinu da stoji iza napada, ističući da Kijev nastavlja da sprovodi terorističke aktivnosti na ruskoj teritoriji.

I u ovom slučaju ruske službe su za dva dana imale osumnjičenog i priznanje. Kako su saopštile, u pitanju je bio ruski državljanin Ignat Kuzin. On je uhapšen u Turskoj i ekspresno izručen Rusiji, a navodno je priznao da ga je unajmila urkajinska služba bezbednosti.

Ukrajina nikada nije preuzela odgovornost za napad, ali je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle sastanka sa šefom Spoljne obaveštajne službe 28. aprila napisao na Telegramu da ga je šef spoljne obaveštajne službe izvestio o „likvidaciji pojedinaca iz najviše komande ruskih oružanih snaga“. Više detalja nije iznosio.

Godinu dana od ubistva Kirilova izvršen je atentat na generala Fanila Sarvarova 22. decembra 2025. godine. Sarvarov je ubijen pošto je eksplodirao njegov automobil tokom vožnje.

Prema navodima ruskih istražitelja, bomba je bila postavljena pod njegov automobil „KIA sorento“ a eksplodirala je kada je general zakočio na raskrsnici. Sarvarov je od zadobijenih povreda preminuo u bolnici.

Sarvarov je bio iskusan i odlikovan oficir, koji je tokom karijere prošao sva ratišta od Čečenije, preko Sirije do Ukrajine. U trenutku ubistva nalazio se na čelu odeljenja zaduženog za organizovanje tekućeg i srednjoročnog planiranja obuke Oružanih snaga, kao i pripremu preporuka za poboljšanje. Nadgledao je sprovođenje svih vežbi velikih razmera, uključujući i one međunarodnog formata.

Vlasti su i ovog puta kazale da je moguće da iza ubistva stoji SBU, a Rusija je na ubistvo Sarvarova odgovorila još jednim masovnim raketnim i napadom na Ukrajinu.

Ruski mediji su objavili da je Sarvarov bio u bazi podataka ukrajinskog sajta „Mirotvorac“, za koji ruski izvori navode da predstavlja svojevrsnu listu za odstrel.

Njegova smrt do danas nije zvanično rasvetljena, niti su izvršioci uhapšeni.

Atentati, pregovori i propaganda

Prateći hronologiju atentata na ruske generale, uočljivo je da se oni dešavaju uporedo s važnim sastancima u okviru mirovnih pregovora.

Tako je atentat na generala Vladimira Aleksejeva pokušan samo dan pošto su ruski, ukrajinski i američki zvaničnici završili dvodnevne razgovore u Abu Dabiju, koji su završeni sa vrlo malo uspeha, objavio je Vašington post.

Zanimljivo je da je rusku delegaciju u Abu Dabiju predvodio Aleksejev nadređeni, direktor GRU Igor Kostjukov. Obaveštajni izvori iz SAD ne veruju da ovog puta Ukrajina stoji iza napada, ističući da bi ubistvo drugog čoveka GRU usporilo pregovore o miru dok njegov šef sedi za stolom sa predstavnicima SAD i Ukrajine.

Drugi obaveštajni izvori navode da je napad na Aleksejeva „domaća stvar“ i da verovatno ima veze sa gušenjem pobune Vagnera 2023. godine.

Atentat na generala Igora Kirilova izvršen je dan posle zasedanja ruskog Ministarstva odbrane, na kome se govorilo o napredovanju u ratu sa Ukrajinom. Kirilov je ubijen i samo dan pred Putinovo godišnje gostovanje u televizijskoj emisiji Direktna linija, u kojoj satima odgovara na pitanja novinara i građana.

Bivši oficir ukrajinske obaveštajne službe Stupak rekao je da atentat neće promeniti sled događaja na frontu kod Pokrovska, gde su ruske snage u tom trenutku napredovale, ali da će učiniti da Putinove tvrdnje zvuče šuplje za ruski narod.

"To je više PR udarac za Rusiju. Zamišljam da su službenici njihovih tajni službi imali neprospavanu noć dok su ih neprestano zivkali šefovi sa istim pitanjem: kako je sve to moglo da se dogodi u Moskvi?", rekao je on.

Jaroslav Moskalik, koji je bio predstavnik Rusije tokom pregovora sa Ukrajinom 2015. godine, ubijen je dok su trajali intenzivni diplomatski napori za postizanje mogućeg mirovnog sporazuma i uoči dolaska američkog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa u Moskvu.

Ruski istraživački portal "Insajder" u egzilu objavio je procenu da je od početka rata u Ukrajini 2022. godine ubijeno 19 ruskih generala, što je rekordan broj od Drugog svetskog rata. Kako su naveli, ruske vlasti nisu potvrdile i javno objavile sve smrti.

Ubistvo komandanta podmornice

Pre generala na meti atentatora bili su drugi visoki ruski oficiri. Jedna od njih je Stanislav Ržicki, podmornički komandant i oficir Crnomorske flote. U vreme ubistva 2023. godine bio je zamenik šefa odeljenja za mobilizaciju u Krasnodaru.

On je pogođen s više hitaca u grudi dok je džogirao u parku u Krasnodaru. Napadač je do Ržickog došao zahvaljujući ruskoj fitnes aplikaciji Strava koja je mapirala njegove redovne rute za trčanje.

Dan kasnije je uhapšen dvojni ukrajinsko-ruski državljanin Sergej Denišenko, koji je 2024. godine osuđen na 25 godina zatvora. Rusija je organizaciju ubistva pripisala ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj agenciji (GUR), a njen tadašnji šef Kiril Budanov je odbacio optužbe, dok je služba objavila saopštenje u kojem je neobično detaljno opisala ubistvo.

„Podmorničar je džogirao parkom u Krasnodaru. Oko šest ujutro upucan je sedam puta iz pištolja ‚Makarov‘. Kao rezultat ranjavanja preminuo je na licu mesta. Zbog jake kiše koja je pada park je bio pust, tako da nema svedoka koji bi mogli da daju detalje ili identitet napadača“, pisalo je u saopštenju.