O fudbalskoj euforiji u Argentini i njihovoj uzavreloj krvi suvišno je trošiti reči. Ali jedan video govori više od hiljadu reči.
Ni najšira avenija na svetu nije bila dovoljna da obuzda poplavu argentinskih navijača koji su se uputili ka čuvenom Obelisku posle epske pobede Argentine na Svetskom prvenstvu u Kataru.
Ikonična znamenitost prestonice, istorijsko mesto okupljanja na „Plaza de la Republica“, proslava i sportskih pobeda na raskršću Avenije 9. jul (Avenida 9 de Julio) i Avenije Korijentes, ispisala je novu stranicu dok su proslave i ludovanja trajala skoro beskonačno, makar onima koji su želeli da spavaju, ako je takvih uopšte i bilo.
Slika sa Obeliska (Obelisco de Buenos Aires), koji je podignut 1936. godine u sklopu obeležavanja 400-te godišnjice grada, ostaće u amanet svim generacijama, kao novi simbol trijumfa jedne ponosne nacije. U novom ruhu, Mesijevom dresu, na opšte zadovoljstvo i odobravanje svih Argentinaca, uz dužno poštovanje i Anhelu Di Mariji, Rodrigo De Polu, Alvaresu, golmanu Emilianu Martinesu, bez kojih se čak ni Mesi ne bi približio ovakvim lovorikama.
Povezani tekstovi
Sve je to bilo u potpunoj suprotnosti sa par sati pre završetka penala, kada su ulice Buenos Airesa bile kao grad duhova dok su se svi gurali oko TV ekrana, posebno u barovima i kafićima širom prestonice.
Proslave koje su usledile u Buenos Airesu bile su u najmanju ruku – burne. Desetine hiljada ljudi na ulicama, po drveću, bubnjevi koji su odzvanjali do duboko u noć. Kompletan kreativni haos Argentinaca razlio se po gradskim trgovima i omiljenim mestima za okupljanja.
Avenije Libertador, De Mayo, Belgrano, Kaljao. Ulice Florida, Aguero. Nigde nije mogla jedna igla da padne.
„Avenida Messi“
Ipak šou je ukrao jedan video snimak na Aveniji Santa Fe, tačnije ono što je od te avenije ostalo. Navijači su je „preimenovali“, prelepili, sa njihovim idolom, koji je momentalno počeo da dobija epske epitete i počasti, poput Maradone. Lionel Mesi. Video koji na toliko načina oslikava Argentinu. Strast, euforiju, patos, dramu.
U Argentini kada ovo narod na ulici uradi, to ima veću težinu od bilo koje administrativne vlasti, i pitanje je samo vremena kada će neka slična ideja završiti u papirima kod gradonačelnika Horasia Rodrigesa Larete.
A za Argentinu tek sledi fešta.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare