Šta je konzervativna doktrina "Mandat sedam gora", sa kojom je povezivan i Čarli Kirk?

Mandat sedam gora (planina) je dominionistička konzervativna hrišćanska ideologija unutar evangelističkog hrišćanstva, posebno nezavisnih harizmatskih grupa. Ona tvrdi da postoji sedam aspekata društva kojima vernici žele da dominiraju: porodica, religija, obrazovanje, mediji, umetnost i zabava, biznis i vlada.

Pokret je nastao kao deo belog evangelizma sedamdesetih godina prošlog veka, navodnom porukom od Boga upućenoj evangelistima Lorenu Kaningemu, Bilu Brajtu i Fransisu Šeferu, kojom im se naređuje da napadnu „sedam sfera“ društva identifikovanih kao porodica, religija, obrazovanje, mediji, zabava, biznis i vlada.

Ideja nije bila šire poznata sve do 2000. godine, tokom susreta između Kaningema i Lensa Volnaua, i došla je do izražaja nakon objavljivanja knjige Volnaua i Bila Džonsona „Osvajanje Vavilona: Mandat sedam planina“ 2013. godine.

Bit doktrine i hrišćanski nacionalizam

Uprošćeno, cilj doktrine je da se ova ideja hrišćanstva nametne drugim ljudima i drugim delovima nacije“, i da pokret povrati svaku od planina, za koje smatraju da ih kontroliše sekularna ili demonska sila.

U teorijskom smislu "Mandat sedam gora" je deo dominionizma, grupe krajnje desničarskih hrišćanskih političkih ideologija koje nastoje da uspostave naciju kojom upravljaju hrišćani i koja se zasniva na njihovom razumevanju biblijskog zakona. Biblijska osnova za pokret je izvedena iz Otkrivenja 17:1–18, gde stih devet glasi: „Ovde je um koji ima mudrost. Sedam glava su sedam gora. Sledbenici veruju da ispunjavanjem Mandata sedam gora mogu uspostaviti carstvo Božije na zemlji i dovesti do poslednjih vremena.“

U ovakve ideje spada i hrišćanski nacionalizam, verovanje da Sjedinjene Američke Držace jesu i treba da budu eksplicitno hrišćanska nacija. Stručnjaci imaju tendenciju da posmatraju ideologiju kao da postoji na kontinuumu koji se kreće od relativno mejnstrim kulturnog konzervativizma do ekstremne verske supremacije.

Hrišćanskom desnicom su godinama dominirale grupe poput "Moralne većine". Nakon dve izborne pobede Baraka Obame i presuda Vrhovnog suda SAD u slučaju Obergefel iz 2015. godine, kojom su legalizovani istopolni brakovi širom zemlje, hrišćanski konzervativci su ostali razačarani, sa osećajem da su svi njihovi napori bili uzaludni.

Uprkos povremenim sumnjama, hrišćanskoj desnici se sreća osmehnula izborom Donalda Trampa za predsednika već u prvom mandatu, što joj je dalo zamah i entuzijazam.

Posebno je na značaju dobila Nova apostolska reformacija (NAR), organizacija koja nema jasnu strukturiranost, ali je uticajan harizmatični hrišćanski pokret koji deli sličnosti sa pentekostalizmom. NAR se zalaže za savremene apostole i proroke koji će voditi konzervativne hrišćane u pretvaranju SAD u Hristovu vlast na Zemlji, a upravo je „Mandat sedam gora“, jedan od najvažnijih aspekata njihovog učenja. Lideri NAR-a koji su se momentalno vezali za Trampa i pokret Maga imali su viziju društvenih promena, društvenog osvajanja, koja je bila daleko agresivnija od nekih starih okvira verske desnice.

Sa sve većim zamahom Trampa vizija je postajala sve više politički moćna za one koji su je reprezentovali, uključujući i Čarlija Kirka, koji je usvojio teorije i jezik povezan sa NAR-om.

Kroz neke njegove govore provejavao je značaj preuzmanja pozicija moći od strane hrišćana i promovisanje takvih vrednosti. Njegovo ubistvo desetog septembra ove godine, tokom obraćanja publici na kampusu Univerziteta Juta Vali (UVU) dodatno je skrenulo pažnju na školu i širi hrišćanski pokret kojem pripada.

Čarli Kirk kao mučenik hrišćanskog pokreta

Kirk je bio evangelistički hrišćanin od detinjstva, ali je ranije u svojoj karijeri izrazio nevoljnost prema politizaciji svojih verskih stavova. To se promenilo tokom vrhunca rane pandemije, kada je Kirk upoznao nekoliko harizmatičnih pastora megacrkava koji su protestovale protiv zaključavanja i striktnih propisa tokom pandemije.

Počeo je da širi ideje pod uticajem NAR-a, uključujući i "Mandat sedam gora". Njegov pokret Turning Point USA (osnovan 2012. godine), započet kao organizacija za slobodno tržište, ala pokret Čajanka krajem 2000-ih koji je bio protiv „velike vlade“, počeo je da stvara partnerstva sa crkvama, da bi se u periodu pred njegovo ubistvo priklonio idejama povezanim sa hrišćanskom desnicom.

Da li je ova simbioza prosto dobro iskorištena prilka koja se u Americi otvorila ili je zaista imala svoju jaku ideološku potku ostaje pitanje. Kirkova sopstvena evolucija svakako je bila drastična, jer je prešao put od izjave iz 2018. da je "važno da hrišćani poštuju odvajanje crkve od države" do poricanja da takvo odvajanje postoji u američkom ustavu.

Kirkov meteorski uspeh bio je na neki način mikrokosmos uspona hrišćanskog nacionalizma u vreme Trampovog uspeha.

Kirka, koga hrišćanski nacionalisti opisuju kao mučenika njihovog pokreta je povezivan sa doktrinom Mandat sedam gora, iako se prema doktrini nikada jasno nije odredio, ali je na Konferenciji za konzervativnu političku akciju (CPAC) 2020. godine, Kirk pohvalio Trampa rekavši: „Konačno imamo predsednika koji razume sedam planina kulturnog uticaja“, što je bilo jedno od najistaknutijih pominjanja koncepta u konzervativnom mejnstrimu.

Kirk je takođe prisustvovao konferencijama organizovanim na temu ove doktrine, pa se stiče utisak da je pokušavao suptilno da popularizuje hrišćanske nacionalističke ideje, izbegavajući njihove negativnije konotacije, kao i da je bio više zainteresovan za ujedinjenje konzervativnih hrišćana nego za predstavljanje bilo koje frakcije ili denominacije.

Plan za uništenje američke demokratije?

Autor i naučnik Metju Bodi, profesor retorike na Univerzitetu Severne Džordžije, napisao je knjigu „Mandat sedam gora: Razotkrivanje opasnog plana za hrišćanizaciju Amerike i uništenje demokratije“, koja je publikovana 30. septembra ove godine.

Knjiga se u nekoliko navrata dotiče uticaja organizacije Turning Point USA i njenog osnivača Čarlija Kirka, i on smatra ovaj pokret naslednikom doktrine sedam gora.

U knjizi opisuje i strategije pokreta, gde kaže da se "pristalice pokreta okreću korišćenju vaučera kako bi uzimale javni novac i koristile ga za pohađanje privatnih škola", i da rade na tome da popune svoje lokalne školske odbore onima koji podržavaju takve ciljeve.

Prema njemu beli evangelistički pokret trenutno radi na institucionalnim nivoima na kojima progresivni pokret ne radi. „Oni ne rade na državnom nivou ili nivou zajednice. Progresivni hrišćani „žele da uključe nehrišćane u svoje pluralističke ideje. Ljudi koji slede doktrinu "Mandata sedam gora" nisu zainteresovani za pregovore.“

U knjizi se objašnjava da se borba protiv Satane ne vodi kroz pojedince, već kroz crkvu i širi nacionalni korpus. On ne zna da li su pristalice za kralja, ali zaključuje da "vole predsednika Trampa jer on sprovodi njihovu agendu". Knjiga se dotiče i ideja osnivanja novih gradova ili preuzimanja lokalnih samouprava i školskih odbora kako bi gradovi sa hrišćanskim liderima na čelu postali hrišćanski i po dekretu".

„Možda će koristiti demokratiju da bi to postigli, ali na kraju su antidemokratski jer ne žele da ostatak građana učestvuje u vlasti“, napisao je Bodi.

Ovakva i slična verovanja odavno nisu na marginama američkog društva, mogli bismo pre da kažemo da postaju mejnstrim. Njihov uticaj je sve jači kroz evangelističke crkve, podkaste, Jutjub video snimke i političke mreže.

Teško je doći do egzaktnog podatka koliko je crkava deo Nove apostolske reformacije, ali procene sugerišu da oko tri miliona ljudi u SAD pohađa crkve koje otvoreno slede vođe NAR-a. Istovremeno, "Mandat sedam gora" ne zavisi od centralizovanog vođstva ili formalnih institucija. Organski se širi kroz društvene mreže, društvene medije, prenose uživo, sastanke i radionice.

Razumevanje ove i sličnih doktrina neophodno je za razumevanje dinamike savremenih napora da se vlada i kultura usklade sa određenom vizijom hrišćanskog autoriteta i uticaja, po koju cenu i kako u današnjoj turbulentnoj Americi ostaje da se vidi.