Magarci vatrogasci: Kako drevno rešenje pomaže u borbi protiv šumskih požara u Španiji

Ovog leta razorni šumski požari haraju južnom Evropom, počevši mnogo ranije nego što je uobičajeno. U Španiji je već izgorelo više od 97.000 hektara zemljišta, a jedan od nedavnih požara na jugu zemlje postao je jedan od najsmrtonosnijih u njenoj istoriji.

Borba protiv požara danas se sve više oslanja na satelite, dronove i sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Ipak, oko 130 kilometara južno od Barselone jedno drevno rešenje i dalje daje rezultate - krdo magaraca, piše CNN.

Neprofitna organizacija Tivissa Donkey Firefighters iz južne Katalonije zbrinjava napuštene i zlostavljane magarce i angažuje ih kao svojevrsne „vatrogasce“. Pasući lako zapaljive trave po planinama i ruralnim područjima, oni stvaraju prirodne protivpožarne pojaseve u suvom mediteranskom pejzažu.

Osnivač projekta Žoan Sedo Sans prihvatio je prve magarce 2020. godine. Danas njegovo krdo broji 62 životinje koje zahvaljujući gotovo nezasitnom apetitu obilaze region i čiste privatne i javne površine.

Podstaknut požarima koji su 2013. godine zahvatili područje u blizini njegove zemlje u Kataloniji, odlučio je da proveri da li će nekoliko magaraca očistiti šumsko rastinje.

„Pojeli su apsolutno sve“, prisetio se.

Eksperiment je prerastao u stalni projekat, a Sedo, koji je danas gradonačelnik mesta Tivisa, svakodnevno vođenje prepustio je volonteru Đordiju Garsiji.

Među prvim spašenim magarcima bio je Roberto, nekadašnji trkački magarac koji je završio na putu ka klanici kada je zbog krupnije građe prestao da pobeđuje na trkama.

Još jedna magarica, Paloma, stigla je ozbiljno gojazna jer su je prethodni vlasnici hranili keksom iz supermarketa i kockama šećera.

Sedo smatra da svi imaju koristi od ovog projekta - magarci sprečavaju širenje požara, a zauzvrat dobijaju dostojanstven život, veterinarsku negu, krdo kojem pripadaju i dodatnu hranu koju doniraju lokalne farme i obližnji zabavni park.

Njihov posao nikada nije bio važniji. Evropska unija je 2025. godine zabeležila najrazorniju sezonu šumskih požara otkako se vodi evidencija, pri čemu je samo u Španiji izgorelo gotovo 400.000 hektara zemljišta.

Zašto baš magarci?

Magarci prvenstveno pasu travu koja se tokom leta osuši i pretvori u tzv. „fino gorivo“ - biljni materijal koji se najlakše zapali i omogućava brzo širenje požara, objašnjava profesor Đordi Bartolome Filelja sa Autonomnog univerziteta u Barseloni, stručnjak za ekologiju biljojeda.

On ističe da je najbolje kombinovati različite biljojede kako bi svaka vrsta uklanjala različite slojeve rastinja.

Koze, na primer, veoma efikasno uklanjaju žbunje i drvenaste biljke, pa su u Kaliforniji razvijeni čitavi poslovi iznajmljivanja stada koza za čišćenje nepristupačnih padina.

Ipak, Sedo smatra da magarci imaju jedinstvenu prednost.

„Posao koji rade magarci ne mogu da obave ni koze ni ovce. Teži su, jače gaze tlo i pojedu više vegetacije“, kaže on.

Njihova težina prekida neprekinuti sloj suvog rastinja koji vatri omogućava da se brzo širi.

Istraživanja pokazuju da ispaša životinja može biti efikasna i jeftinija od mehaničkog pravljenja protivpožarnih pojaseva. Međutim, profesor Bartolome upozorava da to nije univerzalno rešenje.

„Teško je garantovati da uz ispašu neće biti požara, ali oni mogu biti manjeg intenziteta i samim tim lakši za gašenje“, rekao je.