Majkl Hil - život nakon uboda nožem od 20cm u glavu

Rendgenski snimak priča priču koja je i dan danas medicinski fenomen.

Bilo je to aprilsko predveče u Džeksonvilu 1998. godine u severnom, rezidencijalnom delu grada. Majkl Hil, prodavac u firmi nameštaja skoro dvadeset godina i povremeni disk-džokej bio je u poseti svojoj sestri i zetu. Veče je proticalo kao i svako drugo, do momenta kada se čulo zvonce na ulaznim vratima, ono koje će večno da mu odzvanja u glavi.

Sledećeg momenta desilo se nešto što je naknadno opisao kao udarac pesnicom. Nažalost, nije se o njoj radilo. Komšija ga je, kako se kasnije ispostavilo, zamenio za njegovog zeta sa kojim je imao neraščišćene račune i zadao mu je ubod nožem duboko u lobanju blizu moždanog stabla.

On je ostao pri svesti i ne samo to, uspeo je da odšeta nekoliko blokova do kuće svog prijatelja. Krv je prskala po ulici, kasnije sofi, stolu, zidovima i tepihu kada je stigao u njegov stan. Sledeća scena koje se sećao je trenutak kada doktorka govori "neću uspeti".

Heroji iz Univerzitetskog medicinskog centra

To je bila Šona Peri, lekar hitne pomoći u sadašnjoj bolnici Šends, a tada University Medical Center, koja je u izjavi za serijal TV kanala Learning rekla da je "zbog veličine noža i lokacije ubodne rane mislila da će Hil umreti".

Na CT snimku se vidi nazubljeno sečivo zaglavljeno u lobanji Majkla Hila, sa oštrim vrhom duboko u njegovom mozgu.

Kada je Hil prebačen na odeljenje za traumatologiju u bolnici u Džeksonvilu, već je bilo veče, a ono što su lekari videli nije bila fikcija. Iako su delimično za to bili pripremljeni pošto im je rečeno da se radi o teškoj povredi na glavi, očekivali su prostrelnu ranu, i mislili su da su do tog momenta videli sve, ali su se prevarili.

Prizor je i njih zatekao, nož od 20 centimetara, sa dubokim brazdama u sebi bio je u glavi pacijenta.

"Imamo nož u glavi", čuo se glas u operacionoj sali koji je najavio tešku borbu za život. Doktorka Šona Peri izjavila je uživo TV kanalu da je i sa velike udaljenosti svima bilo jasno da je nešto veliko u njegovoj glavi, i kompletno osoblje je bilo šokirano, ali ne i paralizovano, i da su brzo shvatili da je to jedina povreda.

Ali i ta jedna nije mogla da bude gora. Krvni pritisak i puls bili su normalni, ali su znali da najgore sledi, jer se radilo ne samo o nožu, već o prilično nazubljenom nožu koji je delovalo da će preseći krvne sudove unutar lobanje.
Peri je pretpostavljala da se radi o dugom nožu, ali joj ni na kraj pameti nije bilo da je nož bio čitavih 20 centimetara dužine.

"Da je ubod bio lociran na bilo kojoj drugoj strani za samo santimetar, Hil bi već na ulazu u kuću bio na mestu mrtav," navela je Peri.

Kompletno lekarsko osoblje je, i pored ove činjenice, mislilo da će vađenje ovolikog noža ostaviti 44-ogodišnjeg muškarca sa malim šansama da preživi.

Neurohirurg dr Karlos Arsej napravio je prvi rez i kost je držala nož na mestu. Morali su da uklone koštane delove oko noža kako bi došli do mozga, a samim tim i izvukli nož.

Majkl se tokom operacije dobro držao i ostala je najkritičnija faza, koja uključuje i pomeranje drške noža da bi se proverilo da li je labava. Sve su to sitni potezi od kojih je njegov život visio o koncu.

Uspešnom operacijom postavljen je i medicinski rekord - najveće strano telo uklonjeno iz ljudskog mozga, uprkos dubini rane i nazubljenih ivica noža, uz izbegavanje presecanja većih krvnih sudova.

Novi život

Hil je uprkos svim prognozama preživeo, a inicijalni oporavak trajao je skoro 19 meseci. Fascinantno je da je sve prošlo bez ijedne infekcije, i sve vitalne funkcije su mu se povratile kroz sedam dana, osim trajnog oštećenja pamćenja i paralisane desne ruke, u kojoj se kasnije delimično povratio osećaj.

Kada je došao sebi rekao je: „U početku nisam osetio bol i tek kada sam bio u bolnici shvatio sam šta se u stvari desilo, i osetio sam da su mi oči iskočile. Ponekad ujutru ne mogu da nateram mozak da podigne levu nogu i ruku, ali kada uzmem lekove, uradim terapiju i pomolim se, budem u dobroj formi za taj dan".

Lekovi protiv bolova koje je morao da pije pet puta dnevno pomogli su mu da kontroliše moždane napade, i smiri nervni sistem.
"Iako imam mnogo problema, a bila je to neverovatno teška godina, tako sam zahvalan što sam živ", rekao je Hil.

Pošto je nakon samo osam dana otpušten iz bolnice, ušao je u Ginisovu knjigu rekorda zbog uspešnog uklanjanja najvećeg stranog tela iz ljudskog mozga. Niko ne bi poželeo da se nađe u ovakvoj "pobedničkoj kategoriji", ali Ginis beleži baš sve.

Hilovi problemi su mu otežali mogućnost da zadrži posao, pa je volontirao u Centru za pomoć žrtvama, gde je bio deo biroa za govornike.

Tužba protiv bolnice

Njegovu tragediju sa srećnim krajem trajno je ovekovečio TV kanal Learning, i te scene pojavljivale su se tokom godina, iznova i iznova. To je bio razlog što je Hil u gostovanjima 2008. godine u emisijama sa Mauri Povik i Oprom Vinfri izneo optužbe protiv kablovskog operatera na kojem se nalazio pomenuti kanal i protiv bolnice Šends da su bez njegovog odobrenja dozvolili snimanje, koje su kasnije gledali i vršnjaci njegovog sina i zadirkivali ga u školi.

Kada bi otišao u prodavnicu često je mogao da čuje "ti si onaj tip sa nožem u glavi". Iako je tužio bolnicu koja mu je spasila život, Hil je izjavio da nije nezahvalan i da su lekari uradili svoj posao vrhunski, ali da "postoje standardi koje je bolnica prekršila puštajući druge ljude u operacioni, zabranjeni prostor".

Pored video snimka njegove operacije, Hil je takođe rekao da je iz bolnice procureo CT snimak njegove glave sa nožem u njoj, koji je korišćen u komercijalne svrhe, bez njegove dozvole, čime je bolnica prekršila privilegiju i poverljivost pacijenta i lekara.

Iako su ga producenti emisije ubedili da nakon nesreće potpiše formular za saglasnost, Hil je rekao da je mislio da je u pitanju obrazac za intervju koji je kasnije uradio sa njima. U momentu kada je sebe video na televiziji, bio je van sebe.

Kasniji detalji oko tužbi nisu izlazili u javnost, ali se spekulisalo da je Hil dobio neku vrstu naknade od kablovske televizije nakon tri pune godine eksploatacije njegove operacije.

Derik Smit, čovek koji je izbo Hila, osuđen je u julu 1998. za napad smrtonosnim oružjem i osuđen je na gotovo neverovatno malu kaznu od samo godinu dana u zatvoru okruga Duval. Pušten je na slobodu, ali je prekršio uslovnu kaznu nedugo zatim i za njim je raspisana poternica. Ostaje nejasno kakva se tačno socijalizacija očekivala od čoveka koji je bio spreman da zbog konflikta nekome povredi glavu oštrim nožem.

Postoji i grupa koja se bavila ovim događajem na društvenoj mreži Redit, i poslednja poznata informacija o napadaču je da je pre pet godina viđen u gradu Port Artur u Teksasu, za slot mašinama.

Ovaj incident služi kao svedočanstvo o neverovatnim dostignućima medicinskih stručnjaka i otpornosti ljudskog duha. Hilov opstanak je podsetnik krhkosti ljudskog tela i važnosti hitne medicinske intervencije, svedočanstvo o trijumfu ljudskog duha pred izuzetnim nedaćama.

Godinama nakon uboda, Majkl Hil je izjavio da mu je nož zaboden u mozak bila jedna od „najboljih stvari koja mu se ikada dogodila", jer mu je to dalo priliku da ponovo sredi svoj život. Otkako je napustio bolnicu, Hil je proveo veći deo svog vremena posećujući crkvene grupe u oblasti Džeksonvila, razgovarajući o svom iskustvu i povratku veri.

Pogledajte još: