Bivši američki ambasador Majkl Kirbi: Glas Amerike ljudima širom sveta pruža nadu

Zatvaranje Glasa Amerike je posledica uredbe američkog predsednika Donalda Trampa o smanjenju federalne birokratije u Američkoj agenciji za globalne medije (USAGM) koja nadzire Glas Amerike, Radio Slobodnu Evropa, Radio Slobodnu Aziju, programe za Kubu i Bliski istok, kao i Fond za otvorenu tehnologiju.

Više od 1.300 stalno zaposlenih i novinara angažovanih po ugovoru iz 49 jezičkih servisa Glasa Amerike, od 15. marta je na prinudnom odmoru strahujući za svoju egzistenciju. Novinari angažovani po ugovoru, njih oko 500, u četvrtak su po drugi put u poslednja dva meseca dobili obaveštenje o tome da su im ugovori raskinuti i da od 30. maja više neće imati posao.

Bela kuća je novinare Glasa Amerike u saopštenjima označavala “Glasom radikalne levice” - iznoseći neutemeljene optužbe da se radi o simpatizerima terorista, pretnji američkoj nacionalnoj bezbednosti i korumpiranim rasipnicima. Novinari Glasa Amerike podneli su tužbu protiv američkih vlasti i trenutno se vodi proces o kojem bi odluku trebalo da donese pun sastav Sudskog veća Apelacionog suda u Vašingtonu koje čini 11 sudija.

Prethodno je tročlano veće istog suda poništilo prvostepene odluke sudova u Njujorku i Vašingtonu, iz marta i aprila 2025, o povratku zaposlenih na posao i obnovi emitovanja programa.

Ukidanje Glasa Amerike i otpuštanja u opasnost dovodi deo novinara jezičkih servisa koji se u Sjedinjenim Državama nalaze na programima razmene i radnim vizama, jer bi u slučaju prekida radnih odnosa, bili prinuđeni da se vrate u zemlje porekla gde su na meti tamošnjih represivnih režima - poput onih u Rusiji, Iranui li Kini.

Majkl Kirbi kaže da se radi o ljudima koji su posvećeno radili na stvaranju slike o boljoj budućnosti.

“Glas Amerike je u tome uspeo jer novinari sa različitih područja, koji poznaju i razumeju brojne zemlje, neposredno razgovaraju sa ljudima. Ukoliko ne budemo obazrivi, ljudi se mogu izolovati, a to nije dobro”, ukazuje Kirbi koji je kao američki ambasador u Beogradu službovao od 2012. do 2016.

“Značaj i vrednost Glasa Amerike se ne mogu potceniti, novinari te kuće imali su široke mogućnosti komunikacije i izveštavanja koje je pouzdano”, navodi penzionisani američki diplomata, dodajući da je značaj Glasa Amerike prvi put uvideo u Poljskoj.

“Živeo sam tamo u vreme komunizma, kao i na drugim mestima gde se niste mogli osloniti na medije, ali se moglo računati da će Glas Amerike biti otvoren – i ne naročito pristrasan. Međutim, sada se više ne može računati na to”, ukazuje Kirbi.

N1: Smatrate li da je Glas Amerike važan za same Sjedinjene Države?

Kirbi: Mislim da je pričao priču i u neku ruku “prodavao” Sjedinjene Države na jedan nežan način. Mislim tu na muzički pravac džeza i njegov prijem u Istočnoj Evropi. Takav pristup, naravno, nije bio bez mana, ali je doprineo da ljudi budu na Zapadu i u Americi. Da se radi o mestu gde su obični i prosečni ljudi imali šansu, gde su im se događale dobre stvari. Nije bilo teško ispričati takvu priču, nije se radilo o Holivudu, već je to bio prikaz prave, istinske Amerike.

N1: Mnogi američki građani nemaju svest o postojanju Glasa Amerike – imajući u vidu njegovu primarnu svrhu, emitovanja programa van granica Sjedinjene Države. Da li bi i zašto Amerikanci trebalo da mare za Glas Amerike?

Kirbi: Amerikancima bi trebalo da bude stalo do Amerike i njene slike u svetu. Mislim da je Glas Amerike mnogo više od toga. Bio je vid verzije “blaže” Amerike, koja nije bila toliko direktna, što smatram da je bilo bolje. Nuđenje njene prostije slike, koja je nesavršena, ljudima pomaže da se lakše poistovete sa njom. Jer to je Amerika koju poznajemo, prilično dobra zemlja, koja ipak ima i nekih mana. Većina zemalja u svetu ne primenjuje taj pristup. Često ne prikazuju svoje nijanse, a nijansiranje je najčešće dobra stvar.

N1: Šta su opasnosti ukidanja Glasa Amerike?

Kirbi: Verujem da su Rusija i Kina zadovoljne što Glas Amerike ne emituje program. Širom sveta poznat je po istinitom izveštavanju i ima izražen kredibilitet. Rusija pod Putinom pokušava da spreči i oteža dotok informacija, kao i Kina. Glas Amerike je strpljivo gradio kredibilitet nadaleko poznat u bivšem Sovjetskom Savezu i drugim mestima po svetu, koji je možda izraženiji od recimo Bi-Bi-Si-ja ili Dojče velea. Ako nestane, ljudi poput Putina, Šija, venecuelanskih ili kubanskih vlasti biće savršeno zadovoljni, jer neće biti kredibilnog izvora koji će opovrći sadržaje koje njihovi državni mediji objavljuju.

N1: Kakav je značaj Glasa Amerike za Srbiju?

Kirbi: Mandat u Srbiji započeo sam 2012, kada je počeo udar na medijske slobode, a deo vlasti postao je gospodin Vučić. Nekadašnji ministar informisanja koji odlično razume važnu ulogu informacija. Polako, ali sigurno, medijska scena u Srbiji počela je da se zatvara. U tim okolnostima Glas Amerike nastavio je da informiše i otpočeo saradnju sa televizijama i medijima koje prikazuju ono što se zaista dešava.

Doprineo je očuvanju kredibiliteta – što nije bilo lako dostupno negde drugde. Zato je važno postojanje srpskog servisa Glasa Amerike. Deluje kao da je svet sve manje spreman da čuje pluraritet glasova. Od aktuelne američke administracije se može čuti da ne voli medije. Smatram da nam je pluraritet glasova, koji Glas Amerike pruža na mnogim mestima, itekako potreban. Neretko to jeste, i bio je, jedini kredibilni glas.