Mamac letovi i sedam B-2 nevidljivih bombardera: Kako SAD tvrde da su pogodile iranska nuklearna postrojenja

Iako puna razmera onoga što SAD nazivaju "Operacija Ponoćni čekić" još uvek nisu jasni, vremenski sled događaja ove složene misije predstavljen je na brifingu u Pentagonu u nedelju ujutru, svega nekoliko sati nakon napada, piše BBC.

Američki bombarderi su „ušli, obavili misiju i vratili se, a da svet nije ni znao“, rekao je američki sekretar za odbranu Pit Hegset, navodi se u tekstu.

Sve je počelo, piše u tekstu, nešto posle ponoći kada se sekretar za odbranu Hegset pridružio predsedniku SAD Donaldu Trampu, potpredsedniku Džej Di Vensu, državnom sekretaru Marku Rubiju i elitnom osoblju Pentagona u Sobi za krizne situacije (Situation Room) u Beloj kući, kako bi pratili polazak flote aviona sa američke vojne baze u ruralnom delu Misurija.

Pod okriljem mraka, B-2 nevidljivi bombarderi poleteli su sa Vazduhoplovne baze Vajtman u 00:01 po istočnom američkom vremenu (05:01 po britanskom letnjem vremenu), saopštio je Pentagon.

Njihova krajnja meta: najzaštićenija iranska nuklearna postrojenja.

Ovi podzvučni avioni, koji lete neposredno ispod brzine zvuka, preleteli su Atlantski okean natovareni moćnim protivbunkerskim bombama („bunker buster“), sposobnim da probiju beton dublje od 18 metara, navodi BBC.

Upravo je to vrsta oružja neophodna za pogodak nuklearnog postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordou, kako piše, koje se nalazi ispod planine, duboko pod zemljom, i smatra se epicentrom iranskog nuklearnog programa. SAD su jedina zemlja na svetu za koju se zna da poseduje ovu vrstu oružja.

Ali svet još uvek nije gledao – bar ne tamo gde treba. Svi pogledi bili su uprti ka zapadu, prema Tihom okeanu, prateći izveštaje da su bombarderi poslati na američku ostrvsku teritoriju Guam.

„Iako raspoređivanje zvanično nije povezano sa razgovorima o mogućem priključenju SAD izraelskom ratu protiv Irana, malo ko će sumnjati u tu vezu“, napisao je tada BBC.

Ali sve je to bila samo varka – prema navodima Pentagona – lažni manevar da se pažnja skrene sa strogo poverljivih letova koji su preko Atlantika leteli pravo ka Iranu, navodi se u tekstu.

Avioni koji su leteli ka zapadu iznad Tihog okeana bili su „obmanjujuća operacija poznata samo izuzetno malom broju planera i ključnih lidera“, rekao je general Kejn, prenosi BBC.

B-2 vojni avioni se ne pojavljuju na sajtovima za praćenje letova, što je BBC-u otežalo nezavisnu proveru Pentagonovog opisa događaja.

Iako satelitski snimci mogu pomoći da se sagleda razmera štete na lokacijama tokom noći, kako se navodi u analizi, oni ne mogu precizno da pokažu vreme kada su mete pogođene.

Kada je flota stigla na Bliski istok, negde oko 17h po istočnom američkom vremenu (23h po srednjoevropskom vremenu), pridružili su joj se pomoćni avioni koji su štitili bombardere leteći ispred njih kako bi otkrili neprijateljske lovce i pretnje iz sistema PVO, u onome što je general Kejn nazvao „složenim, precizno tempiranim manevrom“.

Međutim, prema navodima američkih zvaničnika, iranski borbeni avioni nisu poleteli i nijedna PVO raketa nije ispaljena.

Narednih sat i četrdeset minuta general Caine je tokom brifinga u Pentagonu opisao u nivou detalja koji se retko javno objavljuje.

Iako je brifing sadržao tačna vremena za pojedine događaje, mapa koja prikazuje putanju bombardera nije predstavljala stvarnu rutu i postojale su manje razlike između dve prikazane verzije.

Trampova administracija proglasila je naredna dešavanja potpunom pobedom, tvrdeći da su SAD „uništile“ iranski nuklearni program. Međutim, pravi obim štete i posledice tog napada još uvek nisu poznati.

I dok je Iran potvrdio da su napadi izvršeni, umanjio je razmere štete i nije izneo tačan redosled događaja.

Oko 17h po istočnom američkom vremenu (23h po srednjoevropskom vremenu), američki zvaničnici kažu da je više od dve desetine tomahavk (Tomahawk) krstarećih raketa lansirano sa američke podmornice stacionirane u Arabijskom moru ka nuklearnoj lokaciji u blizini Isfahana, gradu od oko dva miliona stanovnika.

Iako se nuklearno postrojenje tamo nalazi stotinama kilometara u unutrašnjosti, podmornice su bile dovoljno blizu da krstareće rakete pogode mete otprilike u isto vreme kada su nevidljivi B-2 bombarderi bacili svoje „bunker buster“ bombe na druga dva nuklearna postrojenja, izjavila je stručnjakinja za odbranu iz Centra za novu američku bezbednost, prenosi BBC.

U međuvremenu, flota bombardera ušla je u iranski vazdušni prostor, gde su SAD primenile još nekoliko taktika obmane, uključujući dodatne lažne ciljeve, prema Pentagonu.

Tada su počeli vazdušni udari.

Vodeći bombarder ispustio je dve GBU-57 bombe tipa Masivna probojna bomba (Massive Ordnance Penetrator) – poznate kao MOP – na prvu od nekoliko meta u Fordou, oko 18:40 po istočnom američkom vremenu (23:40 po britanskom vremenu), odnosno nešto posle 2h ujutru po lokalnom vremenu u Iranu.

Prema mišljenju stručnjaka, MOP bomba može da probije oko 18 metara betona ili 61 metar zemlje pre nego što eksplodira. To znači da, iako uspeh nije zagarantovan, to je jedina bomba na svetu koja bi mogla da dosegne dubinu tunela u postrojenju Fordo – za koje se veruje da se nalazi 80–90 metara ispod površine, navodi se u analizi BBC.

Ovo je bio prvi put da su „bunker buster“ bombe upotrebljene u stvarnoj borbenoj operaciji.

Preostali bombarderi zatim su pogodili svoje mete – ukupno je, prema podacima Pentagona, prenosi BBC, bačeno 14 MOP bombi (masivnih probojnih bombi) na postrojenje u Fordou i drugo nuklearno postrojenje u Natanzu. Na nuklearnoj lokaciji u Isfahanu, koja se nalazi više od 200 km daleko od Fordoa, Tomahavk (Tomahawk) rakete su pogodile svoje ciljeve.

Nakon što su avioni proveli 18 sati u vazduhu, svi ciljevi su pogođeni u roku od oko 25 minuta, pre nego što su napustili iranski vazdušni prostor, prema navodima Pentagona.

Ukupno je u operaciji upotrebljeno oko 75 precizno navođenih sredstava i više od 125 američkih letelica, a sekretar Hegset je izjavio da je misija donela „moćno i jasno“ uništenje iranskih nuklearnih kapaciteta, navodi se.

Međutim, procena stvarnog obima napada zahtevaće vreme – potrebno je više snimaka kako bi se videlo koliko su duboko bombe za probijanje bunkera prodrle u ključne nuklearne objekte, piše BBC.