Markus Latrel: Životna priča američke "foke" koja je inspirisala ratnu dramu "Lone Survivor"

Markus Latrel i njegov brat blizanac Morgan pohađali su Državni univerzitet Sem Hjuston. Njihova priprema za najelitniju jedinicu američke vojske SEAL-s (Navy Sea, Air, and Land Teams ) tima počela je sasvim sigurno pre velike većina njihovih kasnijih kolega i budućih "foka". Možda mu je upravo ona i spasila život.

Sa blizancima je od njihove 14 godine vežbao bivši vojnik Bili Šelton, koji je živeo u komšiluku. Različite vežbe sa težinama, vežbe izdržljivosti, savladavanje raznih borilačkih veština u potpunosti su obeležili njihovo detinjstvo. Ima tu nešto i do Teksasa.

Latrel se pridružio mornarici Sjedinjenih Država 1999. godine kada je započeo osnovnu obuku za podvodno rušenje (BUD/S) u klasi 226 u Koronadu, u Kaliforniji. Diplomirao je nešto kasnije u klasi 228, nakon što je pretrpeo frakturu butne kosti na početku prve obuke, od koje nije želeo da odustane ni po koju cenu. Dobio je i diplomu 18 Delta 2001. godine, čime je stekao zvanje timskog lekara.

Operacija Crveno krilo i pogibija skoro 20 američkih vojnika

Leta 2005. godine Latrel je u okviru SEAL-s tima 10 dobio zadatak da ubije ili zarobi Ahmada Šaha, talibanskog vođu, koji se teretio za mnogobrojna ubistva u istočnom Avganistanu i planinama Hindukuš.

Tim su činili Markus Latrel, Majkl Marfi, Deni Dic i Metju Akselson. Latrel i Akelson su bili snajperisti, Dic je bio zadužen za komunikacije, dok je Marfi bio vođa tima.

Dok su pokušavali da se pozicioniraju na planini i dobiju radio vezu sa nadređenima, njihovo prisustvo su slučajno otkrili avganistanski pastiri koji su vodili koze na ispašu, među njima je bio i jedan tinejdžer.

Nakon neuspešnog pokušaja konverzacije sa njima doneli su odluku koju je ispoštovao i sam Marfi, da ih puste, iako su bili svesni rizika, jer je talibanski štab bio u podnožju planine. Čim su nestali iza planinskog grebena i njihovog vidokruga, Latrel je bio siguran da će izdati njihovu poziciju talibanskim snagama, što se i desilo, i za samo sat vremena bili su okruženi Talibanima, koji su bili daleko verziraniji u poznavanju izuzetnog nepristupačnog planinskog tla.

Usledila je bitka i intenzivna borba, u kojoj američki vojnici nikako nisu uspevali da ostvare komunikaciju sa svojim štabom kako bi dobili podršku. U jednom momentu uspeli su da lociraju svoju poziciju radio vezom, ali ispostaviće se da je to samo bio uvod u novu tragediju pošto je Helikopter MH-47 Činuk poslat da im pomogne, u kojem su se nalazile foke i vojnici 160. puka avijacije za specijalne operacije, oboren ručnom granatom. Svih 16 vojnika u Činuku poginulo je u požaru u vrletima Hindukuša.

Od četvorice marinaca koji su nastavili bitku za koju su bili svesni da neće imati srećan epilog, Lutrel je jedini preživeo, pravim čudom, imajući u vidu povrede koje je zadobio, i okolinu u kojoj se zatekao - nepristupačne avganistanske kamenjare.

Na desetine metaka prolazilo je tik pored njegovog lica, ali nijedan mu nije presudio, iako je bio ranjen, što od metaka što od šrapnela. Uspeo je nekako jedva da odhoda i odpuzi više od deset kilometara kako bi izbegao zarobljavanje i mučenje.

Utočište mu je dalo jedno paštunsko pleme koje je bilo u sukobu sa Talibanima. Jedan od Paštuna, Mohamad Gulab mu je spasio život, a kasnije je, šest dana nakon bitke, poslao izaslanika u najbližu američku vojnu bazu kako bi obezbedio njegovu evakuaciju iz Avganistana koju su sproveli rendžeri američke vojske i vojnici Avganistanske nacionalne armije.

Vođa tima Majkl Marfi posthumno je odlikovan Ordenom časti za svoje akcije u borbi. Deni Dic, Metju Akselson i Markus su nagrađeni Mornaričkim krstom. Nakon što se oporavio od povreda Latrel se vratio u službu gde je bio raspoređen u Ramadi tokom operacije u Iraku 2006. godine, kao deo SEAL-s tima pet. Kasnije su mu u borbama teško oštećena kolena i kičma. Povrede su uslovile kraj njegovog vojničkog staža. Godine 2007, Latrel je odlikovan Mornaričkim krstom od strane tadašnjeg predsednika Džordža Buša.

Lone Survivor

Sećanja na događaje iz Avganistana trajno je zabeležio napisavši 2007. godine knjigu "Lone Survivor" (jedini preživeli). Knjiga je dobila veliku medijsku pažnju, uključujući i gostovanja Latrela na televizijama NBC i CNN.

Kritike Vašington posta i Njujork tajmsa (knjiga je postala njihov bestseler) bile su pohvalne, uz konstataciju novinara "Tajmsa" da je "knjiga prožeta neskrivenim hvalisanjem i patriotizmom, uz nekoliko pasusa koji se obrušavaju na liberalne medije i njihovu za ulogu u zadržavanju vojnih pravila angažovanja koja sprečavaju vojnike da ubijaju nenaoružane civile koji mogu da budu izviđači ili doušnici terorista".

Početne ideje o ekranizaciji filma pobudile su veliku pažnju najvećih američkih studija poput Vornera, Sonija, Drimvorksa, Paramaunta, i Univerzala, koji je na kraju i obezbedio prava na film za nešto više od  dva miliona dolara. Film je doživeo svoju premijeru 2013. godine, a budžet za njegovo snimanje iznosio je 40 miliona dolara, dok je zarada bila skoro 155 miliona dolara.

Napisao ga je i režirao Piter Berg ("Hancock", "Deepwater Horizon", "The Kingdom"), a glavne uloge su poverene Marku Valbergu, Tejloru Kiču, Ben Fosteru i Eriku Bani.

Latrel je u intervjuu 2012. godine izjavio da se nekoliko puta čuo sa Valbergom, koji je tumačio njega u filmu, jer je želeo da bude siguran da će istinita priča do tančina biti prenesena na filmsko platno, zbog toga je i mesec dana proveo kao konsultant kod Berga dok je pisao scenario. I Berg je sa svoje strane dao sve za autentičnost, pa se pre pisanja scenarija sastao sa porodicama preminulih. Njegovo istraživanje počelo je upoznavanjem porodica ubijenih, Marfijevih u Njujorku, Dicovih u Koloradu, Akselsonovih u Severnoj Kaliforniji.

Kontroverze i kritike

Iako je film zasnovan na stvarnim događajima, primećeno je da je sadržao niz istorijskih netačnosti. Zaneo se i sam Latrel u svojim sećanjima. Broj talibanskih boraca koji su učestvovali u zasedi je široko osporavan. U izveštaju Markusa Latrela nakon akcije, on je naveo da je njegov tim napalo 20–35 pobunjenika, dok je u njegovoj knjizi taj broj oko 200. U svojoj knjizi "Victory Point" (Tačka pobede), vojni novinar Ed Darak citira izveštaj vojne obaveštajne službe koji navodi da je Talibana bilo možda i manje od 15. U svakom slučaju, to ne umanjuje činjenicu da je njegovo preživljavanje i sposobnost da se bori sa neuporedivo brojnijim protivnicima bez presedana.

Ahmad Šah, koji je bio glavna meta američkih vojnika nije bio "jedan od najbližih saradnika Osame bin Ladena" kako je opisano u filmu, već vođa plemena povezanog sa Talibanima.

Ispovest Markusa Latrela izazvala je i veliku kontroverzu vezanu za odluku narednika Marfija. Naime, u knjizi Lutrel navodi da je on kao vođa grupe ozbiljno razmišljao da ubije pastire koji su slučajno otkrili njihov položaj, ali da je širim konsenzusom ta odluka odbačena. Na ove navode kasnije je reagovao i Marfijem otac, navevši da niti američke foke, niti njihov sin nikada ne bi ugrozili jasne postulate i pravila ratovanja, koje se posebno poštuju u ovom, najvišem ešalonu američke vojske.

Senku na celu priču bacio je izuzetno poštovani Erik Deming, penzionisani veteran SEALs-a koji je rekao da je cela operacija u najmanju ruku čudna, da nije postojao jasan rezervni plan i da je helikopter poslat bez vazdušne poruke, čime su ugroženi životi vojnika, koji su kasnije i poginuli. Izneo je i podatak da je Markus Latrel kada su zelene beretke došle po njega da ga evakuišu izjavio su preostala tri vojnika mrtva, ali kada su rendžeri i beretke došle po njihova tela, rizikujući svoje živote, nisu uspeli da nađu Akselsona.

Tek osmog dana on je pronađen naslonjen uz drvo. Po svedočenju zelene beretke koju Deming poznaje, bio je mrtav tek nešto više od jednog dana. Za njega je čitava priča napisana od strane onih koji su želeli da sakriju veliku sramotu američke vojske, odnosno kako je rekao Latrelu je ponuđen izbor "hoćeš li da postaneš milioner ili neko ko je bežao u bici". (u emisiji sa Andersonom Kuperom i sam Latrel je spomenuo da nije mogao da pomogne kolegi Marfiju koji je vikao njegove ime). Sve ovo izgovoreno u podkastu Antihero krajem marta ove godine navelo je mnoge u vojsci da preispitaju sve što su mislili da znaju o težini izbora napravljenih u srcu bitke.

Santa Fe kao imitacija Hindukuša i borba Latrela sa napadačima na njegovog psa

Film je sniman u planinama Sangre de Kristo u nacionalnoj šumi Santa Fe u Južnom Koloradu. Planinski lanac Hindukuš koji se proteže između Avganistana i Pakistana, rekreiran je od strane filmske ekipe na deset odvojenih lokacija u toj šumi.

Film je mahom dobio pozitivne kritike. Džastin Čang, novinar Varajetija, nazvao ga je „najnapornijom i najtrajnijom američkom borbenom slikom od filma 'Pad crnog jastreba'".

Američki filmski kritičari zamerali su kreatorima filma što se ni u jednom segmetnu istog nisu bavili temom zbog čega su vojnici uopšte bili tamo. U kritikama je najdalje otišao novinar časopisa Time Out Kit Ulič koji je film nazvao "ratnom pornografijom najvišeg reda".
"Lone Survivor" je dobio dve nominacije za nagradu Oskar, obe vezane za zvuk, ali je izgubio u obe kategorije od filma "Gravitacija".

Interesantno je da Latrel ni u penziji u Teksasu nije imao mira. Nakon što je na poklon dobio labradorku koju je nazvao Dejzi (Dasy), po inicijalima poginulih saboraca, četiri muškarca su 2009. godine upali u njegovo dvorište ubivši psa magnumom 357. Za ovaj mučan zločin (kasnije se ispostavilo da su ubijali i druge pse u komšiluku) teško da su mogli da nađu goru metu i vlasnika od Lutrela, koji je seo u kola i za njima jurio kroz četiri okruga sa dve berete od 9 mm. Policija ih je naknadno uhvatila, dvojica su puštena, a druge dve sociopate su dobile samo dve godine zatvora za faktički napad na jednog od najodlikovanijih američkih boraca, u optužbi za okrutnost prema životinjama. Što je dokaz da i Amerika ima ozbiljne rupe u zakonu.

Markus Lutrel je oženjen i ima dvoje dece, muško dete nosi ime Aks, po poginulom kolegi Metjuu Akselsonu. Vodi podkast "Team Never Quit" koji je u Americi izuzetno popularan.

Latrelov brat blizanac, takođe bivši morinac, mornaricu je napustio sa činom poručnika, a bio je i savetnik ministra energetike Rika Perija tokom administracije predsednika Donalda Trampa.

Pogledajte još: