Matić: Ako AfD pobedi u Saksoniji-Anhalt, to bi moglo veoma da utiče na funkciju Merca

Podseća da su se u nemačkim medijima pojavile spekulacije da su CDU-ovci veoma nezadovoljni načinom na koji Merc vodi svoju stranku, nezadovoljni su time da je kontinuirano opadao rejting stranke CDU otkad je on došao na kancelarsku dužnost.

Dodaje da nisu zadovoljni načinom na koji on komunicira, nisu zadovoljni načinom na koji ide tempo tih reformi, koje su zapravo preduslov da se promeni taj negativni trend koji ide, opet, "kao voda na mlin AfD-u".

"Znači, što je lošija situacija u zemlji, što se više priča samo o lošim stvarima, a manje radi na nekim konkretnim promenama ili pokušaju da se nešto promeni nabolje, to je, naravno, u interesu AfD-a. I upravo je jedan razlog zbog čega i AfD ovde, baš u ovoj saveznoj pokrajini, Saksoniji-Anhalt, profitira od tog trenda ili tog nezadovoljstva i same mogućnosti da čak seče granu na kojoj sedi Fridrih Merc, znači sama mogućnost da CDU možda na jesen želi da promeni kancelara i da potraži nekoga s kime bi mogao krenuti prema gore, a ne samo prema dole", navodi Matić.

Kaže i da je Merc došao na kancelarsku dužnost, između ostalog i sa obećanjem da će pokrenuti privredu Nemačke, ali jedno drugo, veliko obećanje je bilo da će prepoloviti AfD.

"Poslednjih meseci taj trend ne pokazuje u smeru pada popularnosti AfD-a, već zapravo rasta. U međuvremenu je AfD i na saveznom nivou pretekao CDU, CSU, i vodi, uverljivo je najjača politička opcija na federalnom nemačkom niv, a ovde, u ovoj pokrajini AfD ima podršku 41-42 odsto birača, i upravo danas se odlučuje o tome da li će, pod određenim okolnostima, AFD možda biti u stanju da već večeras može računati s time da formira sam vladu, da osvoji apsolutnu većinu. To je šok, ne samo za Nemačku", ukazuje i dodaje da zbog toga postoji toliko veliko interesovanje za te izbore, o čemu svedoči i 500-600 akreditovanih stranih novinara.

Odnos AfD prema Srbiji

Na pitanje kakav je odnos AfD prema Srbiji, odnosno vlastima u Beogradu, Matić kaže da postoje jako dobre veze, koje su se poslednjih godina čak i pojačale.

Prema njegovim rečima, interes AfD je da proširi svoju zonu uticaja u inostranstvo, da potraži saveznike u borbi za drugačiju politiku, promenu u društvu, zaokret udesno, konzervativniju, suverenističkiju politiku, "pa i za one snage koje su jako kritične prema Evropskoj uniji i koji pominju i mogućnost izlaska iz Evropske unije, odnosno izlaska iz evrozone".

Što se tiče odnosa AfD prema Rusiji, kako dodaje, i tu AfD ima slične stavove sa nekim snagama u Srbiji.

"AfD je mišljenja da ne treba da se 'ljuti' na Rusiju, da treba da se pregovara, da se potraži mirno rešenje za ovaj sukob. AfD se kategorički, od samog početka agresije, odnosno od početka uvođenja sankcija Evropske unije prema Rusiji, protivio tom potezu. Bio je protiv toga da se na taj način sankcioniše Kremlj, odnosno Rusija. Smatra da, uprkos ratu, treba da se sarađuje, da se nastavi sa uvozom ruskog gasa i da te veze nikako ne bi trebalo prekidati", ocenjuje Matić.

Navodi i da je jedan od glavnih prigovor AfD saveznoj vladi taj da time što je odlučila da ne uvozi energente iz Rusije šteti nemačkom narodu, odnosno da radi protiv interesa svoje države.

Ističe, međutim, da do sada AfD kao opozicija nije preuzimala odgovoronost, ali ako pobedi, moraće da ispuni očekivanja birača - da se dogodi neka promena u društvu, da se promeni kurs i u politici, ali i što se tiče samih relacija unutar nemačkog društva, po pitanju migracija i unutrašnje bezbednosti.

"Očekivanja su ogromna, i ako AfD ne bude u stanju da ispuni ta očekivanja i napravi ono što od njih očekuju birači, pitanje je, naravno, kako će se to odraziti i na samu stranku i na dinamiku unutar te stranke", zaključuje novinar Dojče velea.