Uslovno davanje kandidature za članstvo Ukrajini i Moldaviji je potez Evropske unije koji za cilj ima da se istok Evrope, isto kao i Zapadni Balkan, otrgne "iz ruku Rusije" i "usidri uz evropski brod", ocenjuju mediji u EU.
Odluka vođa EU o kandidaturi Ukrajini i Moldaviji se vidi kao politički i simbolički gest jer pred ovim zemljama, od kojih je jedna u ratu, tek predstoji da ispune veoma zahtevne preduslove da bi počele s pregovorima o članstvu, što može potrajati i petnaest, dvadeset godina.
Neki analitičari i zvaničnici u EU govore i o tome da Unija budućom velikom finansijskom i tehničkom podrškom posebno Ukrajini želi da učini nešto slično američkom Maršalovom planu za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata i time obezbedi glavnu ulogu EU u odnosu na Ameriku u oporavku i stvaranju novog poretka bezbednosti i mira na starom kontinentu.
Povezane vesti:
Istovremeno se u osvrtima medija EU podvlači „veliko razočarenje“ vođa sa Zapadnog Balkana koji su ustanovili da se iz Brisela vraćaju praznih ruku, uprkos svečanim obećanjima da će pridruživanje regiona EU biti veoma osnaženo.
Nemački Dojče vele ukazuje na to da je „brzopotezno odobravanje kandidatskog statusa Ukrajini izazvalo još veće osećanje na Zapadnom Balkanu da je taj region gurnut u stranu“.
Francuski privredni list Lezeko primećuje da je sad jasno da će „put ka EU za Zapadni Balkan biti još veoma dug“ i da „zemlje tog regiona osećaju ‘zamor od proširivanja’ u Uniji“.
„Zato je (francuski predsednik Emanuel) Makron i predložio stvaranje novog foruma, Evropske političke zajednice, koja treba da omogući da se razmatraju sva zajednička pitanja zemalja geografske Evrope, od bezbednosti do energije“, dodaje Lezeko.
Pariski dnevnik Mond ukazuje na „gorčinu zemalja Zapadnog Balkana čije pridruživanje EU slabo napreduje“ i naglašava da su vođi tih zemalja osudili to što je „EU izgubila verodostojnost“.
Mond dodaje da među članicama Unije „nema jednodušnosti oko integracije regiona“ , da su se „izjalovile slabašne nade rukovodilaca Zapadnog Balkana da će to krenuti s mesta“ i da je „sve zakočeno zbog prava na veto jedne zemlje, Bugarske“.
U Mondu je objavljeno i mišljenje uglednog stručnjaka za institucije EU koji objašnjava da pred Ukrajinom, najsiromašnijom zemljom na kontinentu, stoje ogromni ekonomski, pravosudni, politički i problemi vladavine zakona, suzbijanja korupcije, kao i to da nije zamislivo članstvo u EU zemlje čija je teritorija delom pod stranom okupacijom.
A takođe stavlja do znanja da je tu za celokupni proces proširivanja „bitno merilo o kojem se malo govori-to je ‘sposobnost EU za ugrađivanje’ novih članica, što ne sme da dovede u pitanje sposobnost Unije da finansira njihovo priključivanje i sistem odlučivanja…otud je nezamislivo da se odjednom u EU ugradi desetak zemalja“.
Rumunski dnevnik Kronika smatra da „Brisel neće da održi svoja obećanja “ i navodi da je „Ukrajina kao bolesni dečak kojem otac obećava da će dobiti veliki luksuzni auto…a otac zna da, dok dete stekne vozačku dozvolu, biće zaboravljeno izdašno obećanje“.
„Članstvo Ukrajine u EU će biti pucanj u prazno… kroz par godina će Pariz, Berlin i Brisel naći svakojake izgovore za to što ta velika post-sovjetska zemlja ostaje izvan zajedničkog odlučivanja u Evropi „, smatra rumunski list.
Komentari ()
Vidi sve komentare