Megaprojekat u Belgiji vredan sedam milijardi evra

Belgija, Flandrija. Grad Antverpen na reci Šeldi nalazi se na oko 88 km od Severnog mora. Grad koji je ime dobio u 4. veku, pošto su ga naselili germanski Franci, poznat je po svojoj likovnoj umetnosti i prometnoj luci (drugoj najvećoj u Evropi) koja ga je učinila centrom svetske trgovine. Slavom je najviše ovenčan zahvaljujući trgovini dijamantima i po tome je poznat vekovima. Ta titula nije došla niotkuda. Trgovina dijamantima u luci počela je pre skoro 500 godina kada je prvo grubo kamenje doneto iz Indije.

Antverpen je i grad mode, dom jedne od vodećih svetskih modnih akademija i međunarodno poznatog Muzeja mode, ali i rodno mesto nekih od vodećih dizajnera današnjice: Mejsona Marđele, Drisa Van Nutena, En Demulemester, Dirka Bikembergsa, Tima Kopensa.

Pa ipak, nije sve sjaj i glamur, dovoljno je da se provozate malo dalje od centra grada da biste se u to i uverili. Ovaj prelepi stari grad ima ogroman saobraćajni problem, koji ne utiče samo na lokalce i industriju, već i na ostatak Evrope.

Epsko gradilište

Područje oko grada postaje jedno epsko gradilište, stvarajući postavu najimpresivnijeg inženjeringa koji je ova zemlja ikada pokušala.
Od potopljenih rečnih tunela do puteva naslaganih unutar kanala i novih masivnih parkova, to je jedan od najvažnijih, a manje poznatih megaprojekata u Evropi danas.

Nema mnogo evropskih gradova u boljem položaju za međunarodnu trgovinu od Antverpena. Holandija na severu, Nemačka na istoku, Brisel na jugu, a na zapadu Severno more. Otuda je tu i jedna od najvećih svetskih luka. U Evropi je samo ona u Roterdamu veća, a ostatak liste iza koje je Antverpen je mahom rezultat surove kineske dominacije - Šangaj, Ningbo-Žušan, Šenžen, Guangžu, korejski Busan i Singapur.

Ogromni auto-putevi iz okolnih zemalja i gradova spajaju se na periferiji Antverpena u saobraćajnicu, obilaznicu poznatu kao R1 Ring Road.

Obilaznica bi trebalo da bude u obliku prstena, kao što joj i naziv kaže. Međutim ova to nije, pa put od tačke A do tačke B često ume da bude frustrirajuće iskustvo. U 2022. vozači su u proseku proveli 61 sat u saobraćaju, delom zahvaljujući toj nedovršenoj obilaznici.

Dva postojeća tunela ispod reke postala su uska grla, a zagušenje se proširilo i na stambena naselja. Da priča bude još komplikovanija, ovaj put je i ključni element transevropske transportne mreže koja povezuje Pariz i Amsterdam, duž severnomorsko-mediteranskog koridora.

Ostervel

Stvari će se uskoro promeniti. Antverpen konačno postavlja poslednji deo slagalice na svoje mesto sa fantastičnim imenom projekta Oosterveel Link – skupom građevinskih radova, koji je trebalo da budu jednostavni, ali na kraju nisu bili, stvarajući ogromne probleme građevinskim timovima i stanovnicima.

Veliki izazov svodi se na geografiju. Prvo, na putu je reka - i svaki pokušaj da se završi prsten uključuje borbu sa još jednom vodenom preprekom - Albertovim kanalom. Otuda i belgijski naziv „projekat veka“, koji je prvi put predstavljen sredinom 1990-ih, a sada ga razvija flamanska vlada, odnosno konzorcijum Lantis.

Sve ovo je mnogo više od obilaznog puta poput onog M25 u Velikoj Britaniji.

U Antverpenu se mnogi tuneli grade na veoma neobičan način, uz mnogo utrošenog vremena, novca i neophodne stručnosti, Ali i strpljenja, jer cilj je još uvek prilično daleko, a analitičari kažu je potrebno da prođe još par godina da se građevinska aktivnost u Belgiji vrati na nivo pre pandemije da bi bila produktivnija.

Tunel Šelt

Izgradnja infrastrukture usred grada nije laka, a lokalci svedoče neimarskim poduhvatima na svakom koraku. Prvo, tu je Šeltski tunel koji se kopa, koji zapanjuje svojim obimom. Ogromne iskopine, čitav inženjering već svedoče koliko je ovaj masivni tunel važan deo kompletiranja prstena, koji će pomagati i vozačima i biciklistima da prođu ispod reke, i to u, ni manje ni više - šest traka! Tu je i cev široka šest metara samo za bicikle.

Za navedeno je bilo neophodno iskopavanje ogromne građevinske jame koja ide do 25 metara ispod površine, uz neohodno odvodnjavanje zemlje. Ono što je takođe impresivno u vezi sa ovim delom projekta je način na koji se gradi novi tunel, koristeći tehniku tuneliranja, koji mnogi inženjeri smatraju virtuoznim u ovoj branši, pomoću metode uronjene cevi.

Metoda uronjene cevi je jednostavno majstorska klasa u građevinarstvu i inženjeringu. Za stvaranje veze od 1.800 metara, osam ogromnih segmenata, svaki
težak oko 60.000 tona moraće da se spoje zajedno pod vodom.

Graditelji su prvo iskopali ogromnu novu rupu u Zibrugu, oko 100 kilometara udaljenom od Antverpena, gde ima mnogo više prostora. Unutar njega grade osam novih ogromnih betonskih segmenata tunela. Kada budu spremni, otvore će specijalnim zaptivkama zatvoriti na svakom kraju. Ova ogromna rupa će biti preplavljena vodom i segmenti će isplivati na površinu. Tegljači će tada biti pričvršćeni i kada dozvoli vreme sredinom 2025. svaki od segmenata će se polako vući kroz more 180 kilometara oko obale, kroz deo Holandije pravo u Antverpen.
Ove vrste poduhvata prilično umeju i da demotivišu, kada pogledamo šta se u našoj zemlji i regionu naziva megaprojektima.

Kada cela konstrukcija stigne na odredište svaki segment će biti spušten u novi rov na morskom dnu. Voda između svakog segmenta će se ispumpati stvarajući vakuum koji će da ih povlači zajedno, kako bi se stvorila vodonepropusna zaptivka. Zapečaćeni krajevi svakog segmenta onda mogu da se uklone, sve se zakopava ispod korita reke i tada nastaje tunel.

Deluje nestvarno, zato ćemo ponoviti. Tunel za auto-put, servisni tunel, još jedan tunel za auto-put i onda još jedan tunel za bicikliste. Neverovatno.

U Antverpenu se u međuvremenu spremaju da urone delove cevi tunela. Dakle, ono što se gradi na kraju nove trake je tačna replika tih segmenata. Isti tuneli raspoređeni na isti način sa potpuno istim dimenzijama. Automobili će silaziti sa postojećeg kolovoza gore, spuštati se u ovu useku, a zatim će se voziti kroz te uronjene segmente tunela od cevi, a da toga nisu ni svesni i krenuti put ispod reke.

Sama izgradnja ovog tunela je ogromna i zamršena procedura koja zahteva nivoe milimetarske tačnosti.

Raskrsnica Ostervel i Kanalski tuneli

Na drugom kraju tunela nalazi se nova Ostervel raskrsnica. Ovde će saobraćaj nakratko da se pojavljuje iznad zemlje, krećući se ili prema luci ili ka novom setu tunela​​. Da bi bila manje vidljiva iz daljine, cela raskrsnica je uronjena u pejzaž.

Raskrsnica će se sa obilaznicom povezivati Kanalskim tunelima - četiri cevi od 2,5 kilometra ispod Albertovog kanala, naslagane dve po dve. To nije uobičajen način izgradnje tunela, ali je u ovom slučaju primenjen kako bi vozači mogli da krenu u jednom od dva pravca kada se pridruže glavnoj. Drugi razlog je da bi se uštedeo horizontalni prostor na ovom uskom plovnom putu koji koriste veliki brodovi čuvajući im potrebnu dubinu.
Da bi se postojeći obilazni put integrisao sa novim tunelima, njegov ključni deo u vidu masivnog vijadukta mora da se sruši. Zamena će biti još više tunela ispod kanala i ogromno novo područje prekriveno parkovima (novi masivni Park and Ride, gde ljudi mogu da ostave svoje automobile i uskoče u tramvaj koji ide do centra grada), biciklističkim stazama i stazama za šetnju.

Ali pre nego što se vijadukt sruši, pored njega će biti izgrađena privremena obilaznica koja će održavati saobraćaj dok se izvode radovi na tunelu.

U Zapadnoj Evropi revolt stanovnika, u ovom slučaju vozača se sankcioniše na nekim narednim izborima, stoga planeri itekako imaju u vidu da nikoga ne naljute. Veliki je izazov da vas javnost podržava ukoliko posao radite loše.

Cena, rok, planiranje

Očekuje se da će projekat koštati oko sedam milijardi evra, većina novca se pozajmljuje od flamanske vlade, ali i Evropske investicione banke koja je uložila pola milijarde evra. Novac će biti vraćen korišćenjem putarine.

Mnogo toga je urađeno od kada je gradnja otpočela 2018. godine, ali mnogo toga je još i ostalo da se uradi do zacrtanog roka, odnosno 2030. godine.

Zašto 2030?
Zbog toga što je ovaj projekat deo mnogo šire inicijative da se Antverpen učini sigurnijim za navigaciju i lakši pristup, sa više zelenih opcija transporta, kako bi se udeo gradskih putovanja automobilom smanjio sa 70% na 50%, uz ostalu "ispomoć" - javni prevoz, bicikle, električne skutere, ali i hodanje.

Projekat je prvi put predstavljen 1996. godine, a odobren 2014. Pitate se sigurno zašto je trebalo toliko dugo da se realizuje? Pa, kratak odgovor je da je trebalo više od decenije da se donese odluka na koji način da se plan sprovede. Prethodni plan uključivao je most, ali su građani 2009. godine glasali protiv te ideje na referendumu. Postojala je zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu velikog novog puta u blizini kuća, a neki su smatrali da im je tu ideju nametnuo Brisel.

Završetak ovakvog projekta neće biti lak, ali kada postoji ovakav nivo organizacije i stručnosti, malo ko sumnja da rokovi neće biti ispoštovani, na radost Belgijanaca, ali i Evropljana.