Profesor Miloš Babić iz San Dijega u SAD, naučnik na poljima molekularne i ćelijske biologije i genetike, kaže da je priča o hromozomskom statusu alžirske bokserke Iman Helif mutna i da rasprava ne bi trebalo da bude o tome da li je ona žensko, već da li je fer da se takmiči sa drugim ženama. On je istakao da su genetske mutacije i drugim vrhunskim sportistima pružale prednost u odnosu na konkurenciju.
Babić je za N1 rekao da je pričao hromozomima alžirske bokserke Iman Helif „mutna“ jer javnost ne raspolaže podacima, već ima izjavu jedne osobe iz jedne organizacije, za koju kaže da „nije baš najrelevantniji izvor“.
„Ono što znamo kao činjenicu je da je rođena kao devojčica u Alžiru u selima. Tamo je zabranjena svaka rodna nega, ne tolerišu se ljudi iz LGBT populacije. Znamo da je odrasla i da se razvila kao devojčica“, kazao je naučnik.
On napominje da zbog toga ne možemo da pitamo da li je muškarac ili žena, već da je u njenom slučaju pitanje da li je to fer borba i da li postoje žene koje imaju hormone zbog kojih bi bile diskvalifikovane.
Objašnjavajući hromozomski status i njegove karakteristike, profesor kaže da je ljudski i seksualni razvoj komplikovana stvar.
„Žene imaju dva x, a muškarci xy hromozome i to je to, to određuje pol. Međutim, postoje razne druge kombinacije. Čak i kada hromozomi izgledaju normalno, postoje razne druge promene koje se dešavaju“, rekao je profesor.
On je u Novom danu objasnio da svi mi počinjemo embrionalni razvoj kao ženski pol, a da od prisustva muškog hromozoma zavisi kako će se stvari dalje odvijati.
„Ako postoji muški hromozom, ako se on pravilno aktivira, ako on pokrene prave hormone i signale, ako ti signali budu pravilno primljeni, onda se razvije muško telo. Ako se na bilo kojoj tački desi neki potpuni ili delimični neuspeh iz bilo kog razloga, a mogu biti razni, proizvode se razni efeki koji proizvode osobe koje imaju razne situacije između muškog i ženskog pola“, objasnio je naučnik.
On napominje da postoje neke opšte tačke oko kojih pokušava da se nađe način kako takmičenje u sportu učiniti fer, ali dodaje da razne genetske mutacije vrhunskim sportistima predstavljaju prenost u odnosu na konkurenciju.
„U sportu kako se ide u sve više i više kategorije, to sve veći značaj imaju neke genetske prednosti. Tako imate Majkla Felpsa koji genetsku mutaciju koja mu da je onaj ogroman opseg ruku, što ga je činilo vrhunskim plivačem“; podsetio je profesor Babić.
Dodaje da su razne druge mutacije pristune među sportistima koji se izbore da dođu na sam vrh.
„Kod olimpijskih sportista su razne hromozomske promene i ako pokušate da na tom nivou bude potpuno fer vi biste svakog sportistu stavljali pred konzilijum genetičara. Mi u najvećem broju ignorišemo te genetske razlike, ali u ovom slučaju imamo ženu koja zbog te genetske razlike izgleda kao muško i to udara na jednu osetljivu tačku“, ukazao je naučnik.
Kada je u pitanju alžirska bokserka, Babić kaže da ona „nije pala s Marsa“ i da ima istoriju borbi koaj pokazuje da je do sada izgubila skoro polovinu mečeva. To znači da joj njen hromozomski i hormonalni statu ne daju dominaciju niti neku nadprosečnu snagu u odnosu na druge takmičarke.
Profesorka Mršević: Upitni rezultati u ženskom sportu
Profesorka ljudskih prava Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka kaže da je situacija nastala oko alžirske bokserke dosta zabrinjavajuća jer se ne radi više samo o jedno bokserki, već sada može da se postavi pitanje svih rezultata u ženskoj konkurenciji.
„Ne znamo šta je u sportovima koji nisu kontaktni, u plivanju, u gimnastici, gde vas niko ne udari i niko ne može da se žali. Da li su žene koje su učestvovale te koje imaju povišeni nivo testosterona“, pita profesorka Mršević.
Ona kaže da je ta situacia nastala od 2012. godine kada je MOK otvorio vrata transrodnim osoba, uz princip poverljivosti i stav da organizacija ne želi da ima ulogu verifikatora polne identifikacije.
Dodaje da je tada prestalo da se priča o trans sportistima i da se prešlo na komplikovane priče o hromozomima i genetici.
„Prešlo se u čuda prirode“, napominje gošća Novog dana i ocenjuje da je na delu sportski inženjering, kao način da se zaobiđu neka pravila.
„Imam bojazan da će, ako se ovako nastavi, da će sport sadržati dve kategorije – takmičenje muškaraca i takmičenje bivših muškaraca“, ocenila je profesorka Mršević.
Ona smatra da će biti sve više sportistkinja sa drugačijim hromozomskim ili hormonalnim statusom, sportistkinja koje su promenile pol, kao i da je pitanje koliko ih se već takmiči, a da se zbog principa proverljivosti to ne može znati.
„Time se dovodi u pitanje sve što se sada postiže u ženskoj kategoriji. Duboko sam uverena da Alžirka nije jedina, samo je malo više ušla u fokus javnost“, ocenila je gošća Novog dana.
Ona je istakla da kod sportista sa neuobičajenim hromozomskim situacijama „niko ne pikira od žena da postane muškarac i da uđe u tu konkurenciju u kojoj nema šanse da ostvari bilo kakve rezultate“.
„Ta pojava se pojavljuje samo tamo gde ima šanse da se donese novac i medalja“, rekla je profesorka.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare