Mjanmar obara rekorde u proizvodnji "meta" i opijuma: Površine pod makom najveće u poslednjih 10 godina

Ovakav rast dodatno učvršćuje poziciju Mjanmara kao glavnog poznatog izvora ilegalnog opijuma u svetu, naročito nakon naglog pada proizvodnje u Avganistanu, gde su talibani uveli zabranu posle preuzimanja vlasti 2021. godine.

Izveštaj „Mjanmar – istraživanje o opijumu 2025“, koji je u sredu objavila Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC), pokazuje da se površina na kojoj se uzgaja opijum povećala za 17% u odnosu na 2024. godinu, na 53.100 hektara (131.212 akri), što je najveća površina od 2015.

UNODC je takođe opisao Mjanmar kao najvećeg proizvođača metamfetamina na svetu. Met se lakše proizvodi u industrijskim razmerama nego radno intenzivan opijum, a distribuira se u obliku tableta i kristalnog meta kopnenim, morskim i vazdušnim putem širom Azije i Pacifika.

Opijum, koji se prerađuje u morfin i heroin, dobija se iz cvetova maka, a mjanmarski poljoprivrednici sve dublje ulaze u njegovu proizvodnju dok se zemlja suočava sa široko rasprostranjenim siromaštvom i nestabilnošću tokom građanskog rata koji je izbio nakon što je vojska u februaru 2021. zbacila izabranu vladu Aung San Su Či.

Ključni pokretač rasta proizvodnje u Mjanmaru jesu naglo porasle cene opijuma. Svež opijum sada dostiže cenu od oko 329 dolara po kilogramu, što je više nego dvostruko u odnosu na 2019. godinu, kada je koštao 145 dolara. Ekonomija opijuma u Mjanmaru vredi između oko 641 milion i 1,05 milijardi dolara, što je približno 0,9% do 1,4% BDP-a zemlje u 2024. godini, navodi se u izveštaju.

Povećanje obradivih površina pomoglo je da se nadoknadi pad prosečnih prinosa od 13%, izazvan pojačanim sukobima u pojedinim oblastima, što je rezultovalo rastom proizvodnje opijuma od 1%, na oko 1.010 metričkih tona (1.113 tona), navodi se u izveštaju.

Ovaj rast je takođe preokrenuo blagi pad uzgoja i proizvodnje prošle godine i nagovestio novi zamah ukorenjene trgovine drogama u zemlji. Mjanmar je već beležio rast uzgoja i proizvodnje od 2021. do 2023, podstaknut građanskim ratom, navodi se u izveštaju.

„Mjanmar se nalazi u kritičnom trenutku“, izjavila je Delfin Šanc, predstavnica UNODC-a za Jugoistočnu Aziju i Pacifik. „Ovo veliko širenje uzgoja pokazuje u kojoj meri se ekonomija opijuma ponovo učvrstila tokom poslednjih godina — i ukazuje na mogućnost daljeg rasta u budućnosti.“

Pojavili su se rani znaci da heroin iz Mjanmara stiže i na evropska tržišta, koja je ranije snabdevao Avganistan, nakon više zaplena tokom prošle godine koje su uključivale putnike iz Jugoistočne Azije ka Evropi. Iako količine nisu bile velike, to ukazuje na rastuću potražnju izvan regiona, kako bi se popunila rupa nastala kolapsom avganistanske proizvodnje, navodi UNODC.

„Podstaknuti sve intenzivnijim sukobima, potrebom za preživljavanjem i mamcem rastućih cena, mjanmarski poljoprivrednici okreću se uzgoju maka“, rekla je Šanc. „Ukoliko se ne obezbede održivi alternativni izvori prihoda, ciklus siromaštva i zavisnosti od ilegalnog uzgoja samo će se produbljivati.“

Severoistočni Mjanmar je deo zloglasnog „Zlatnog trougla“, gde se susreću granice Mjanmara, Laosa i Tajlanda. Proizvodnja opijuma i heroina tu je istorijski cvetala, uglavnom zbog bezakonja u pograničnim oblastima, gde centralna vlast mjanmarske vlade ima minimalnu kontrolu nad različitim etničkim manjinskim milicijama, od kojih su neke povezane sa trgovinom drogom.