Za razliku od svog oca, 56-godišnji Modžtaba se uglavnom držao van javnosti. Nikada nije obavljao državnu funkciju, niti je držao javne govore ili davao intervjue, a objavljen je samo ograničen broj njegovih fotografija i snimaka, piše BBC.

Ipak, godinama su kružile glasine da ima značajan uticaj iza kulisa u Iranu.

Američke diplomatske depeše, koje je krajem 2000-ih objavio WikiLeaks, opisivale su ga kao čoveka koji ima stvarnu moć iza verskog vrha vlasti, odnosno osobu koju su mnogi smatrali „sposobnom i odlučnom“ figurom unutar režima, prenosi agencija AP.

Moguće kontroverze oko izbora

Njegov izbor bi ipak mogao da bude kontroverzan. Islamska Republika je osnovana 1979. godine nakon rušenja monarhije, a njena ideologija počiva na principu da vrhovni vođa treba da bude izabran zbog verskog autoriteta i dokazanog liderstva, a ne putem naslednog prenosa vlasti.

Tokom svoje vladavine Ali Hamnei govorio je samo uopšteno o budućem rukovodstvu Islamske Republike.

Jedan član Skupštine eksperata, verskog tela koje bira vrhovnog vođu, rekao je pre dve godine da je Ali Hamnei bio protiv ideje da njegov sin bude kandidat za buduće vođstvo. Ipak, sam Hamnei nikada nije javno komentarisao takve spekulacije.

Rani život i obrazovanje

Modžtaba Hamnei rođen je 8. septembra 1969. godine u Mašhadu, gradu na severoistoku Irana. On je drugo od šestoro dece Alija Hamneija. Srednje obrazovanje završio je u verskoj školi Alavi u Teheranu.

Sa 17 godina služio je vojsku u više kraćih perioda tokom iransko-iračkog rata, prema navodima iranskih medija. Ovaj osmogodišnji krvavi sukob dodatno je učvrstio nepoverenje režima prema Sjedinjenim Državama i Zapadu, koji su podržavali Irak.

Godine 1999. Modžtaba odlazi u Kom, sveti grad koji je jedan od najvažnijih centara šiitske teologije, kako bi nastavio verske studije. Zanimljivo je da do tada nije nosio versku odeću, a nije jasno ni zašto je odlučio da upiše versku školu sa 30 godina, jer se to obično čini u mlađem dobu.

Modžtaba je i dalje sveštenik srednjeg ranga, što bi moglo da predstavlja prepreku njegovom prihvatanju kao novog vrhovnog vođe.

Pre nego što je izabran, pojedini mediji i zvaničnici bliski centrima moći u Iranu počeli su da ga nazivaju „ajatolahom“, visokim verskim zvanjem. Neki posmatrači smatraju da je to bio pokušaj da se poveća njegov verski autoritet i predstavi kao kredibilan lider.

U sistemu verskih škola, posedovanje titule ajatolaha i držanje naprednih predavanja smatra se pokazateljem naučnog ugleda i znanja, kao i jednim od uslova za budućeg vrhovnog vođu.

Ipak, za to već postoji presedan – njegov otac Ali Hamnei je brzo unapređen u rang ajatolaha nakon što je 1989. postao drugi vrhovni vođa Irana.

Optužbe za političko mešanje

Ime Modžtabe Hamneija prvi put je dospelo u širu javnost tokom predsedničkih izbora 2005. godine, na kojima je pobedio Mahmoud Ahmadinedžad, populistički tvrdi konzervativac.

U otvorenom pismu Hamneiju, reformistički kandidat Mehdi Karubi optužio je Modžtabu da se umešao u izbore preko pripadnika Iranske revolucionarne garde (IRGC) i milicije Basidž, koji su navodno delili novac verskim grupama kako bi pomogli Ahmadinedžadu da pobedi.

Četiri godine kasnije, iste optužbe ponovo su se pojavile. Ponovni izbor Ahmadinedžada izazvao je masovne proteste širom zemlje, poznate kao Zeleni pokret. Neki demonstranti tada su skandirali slogane protiv ideje da Modžtaba nasledi svog oca na mestu vrhovnog vođe.

Tadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova Mostafa Tadžzadeh rezultate izbora nazvao je „izbornim pučem“. On je kasnije proveo sedam godina u zatvoru, za šta je tvrdio da je bila „direktna želja Modžtabe Hamneija“.

Dva reformistička kandidata, Mir-Hosein Musavi i Mehdi Karubi, stavljena su u kućni pritvor nakon izbora 2009. godine. U februaru 2012. Modžtaba se sastao sa Musavijem i pozvao ga da odustane od protesta, navode iranski izvori koje citira BBC na persijskom.

Novi lider u teškom trenutku

Sada, kao novoizabrani vrhovni vođa Irana, mnogi očekuju da će Modžtaba Hamnei nastaviti tvrdu politiku svog oca.

Neki veruju i da čovek koji je u američko-izraelskim napadima izgubio oca, majku i suprugu verovatno neće popustiti pod pritiscima Zapada.

Istovremeno, pred njim je težak zadatak da osigura opstanak Islamske Republike i ubedi javnost da je prava osoba da izvede zemlju iz političke i ekonomske krize.

Njegov liderski kapacitet još nije ozbiljno testiran, a percepcija da se republika pretvara u nasledni sistem vlasti mogla bi dodatno da produbi nezadovoljstvo građana.

Modžtaba je sada i označena meta. Izraelski ministar odbrane prošle nedelje rekao je da će svako ko bude izabran za naslednika Alija Hamneija biti „nedvosmislena meta za eliminaciju“.