„Moja mama je naručena mlada iz Rusije“: Katja opisuje kako ovi brakovi izgledaju iznutra

Svet 15. jun 202418:07 14 komentara
Richard Splash / Alamy / Alamy / Profimedia

Majka Katje Suvorove, mlade žene iz Sijetla, bila je jedna od brojnih "naručenih mlada" iz istočne Evrope koje su se udavale za nepoznate muškarce, ne bi li svojoj deci i sebi obezbedili bolji život u Americi.

Katja danas na društvenim mrežama i u svojim tekstovima objašnjava kako je bilo živeti u zajednicama koje je njena majka uporno sklapala ne bi li ostala u SAD-u. Muškarci sa kojim se zabavljala ili za koje se udavala su je, kako kaže Katja, svaki put „kupovali“.

U razgovoru za Biznis Insajder ona je rekla kako je rođena u Moskvi 1993, ali kako su se njeni roditelji ubrzo razveli.

@sincerelysuvorova Replying to @Hannah🍃🌜 great question! If you need me to elaborate just drop a comment #russia #russian #russianwomen ♬ original sound – katya suvorova

„Tih godina svi su pokušavali da napuste Rusiju. Ne znam sve detalje, ali moja majka je imala probleme sa mafijom. Odlučila je da postane tzv. ‘mail bride’, naručena mlada, kako bi našla bolji život na Zapadu. Kada sam imala tri godine, slagala je mog oca da idemo na odmor i on je potpisao dozvolu da mogu da napustim zemlju. Pobegli smo u Meksiko, a Amerikanc koji ju je ‘naručio’ nam je pomogao da ilegalno pređemo granicu. Tako smo počele novi život u Kaliforniji“, počinje priču ona.

Sva moć je u rukama kupaca

Kompanije koje su „prodavale neveste“ dale su svu kontrolu muškarcima, navodi Katja.

„Platili biste da vas stave u katalog, zajedno sa adresom i brojem telefona. Potencijalni kupci mogli su pristupiti svim vašim podacima. Kada se oženiš strankinjom i platiš bračnu vizu je kao da nekoga kupiš. Muškarci obično ne poznaju ove žene ili su ih sreli samo nekoliko puta. Dovode ih u Ameriku, ali te žene su upravo to i htele. Zamršeno je i komplikovano. Često me pitaju da li mislim da je to ispravno. I iskreno, ne znam“, kaže Katja.

Kroz odnose svoje majke i njenih partnera primetila je, dodaje, da se samom ovom praksom fetišiziraju žene iz istočne Evrope.

Turbulentno detinjstvo

Njena mama je brzo napustila Amerikanca koji ih je prvi doveo u zemlju.

„Posle toga, moj život je bio niz očuha. Moja mama je imala tri braka i nekoliko dugotrajnih veza. To što je imala dete nije sprečilo moju mamu da pronađe muža. Žene poput moje mame očajnički žele da pomognu sebi i svojoj deci, a ovi muškarci žele da se osećaju moćno. Oni žele bespomoćne žene“, tvrdi Katja.

Njoj se danas javljaju druga deca koja su odrasla uz majke primorane na iste drastične korake.

„Mnogo njih mi je reklo da su bili zlostavljani od strane očuha. Muškarce koje privlače mlade, bespomoćne žene koje moraju da drže jezik za zubima, takođe će verovatno privući i njihova ženska deca. To ima smisla jer su sve to iste osobine. Njihove žrtve su tihe, rade kako im se kaže i bespomoćne su“, kaže ona.

Jezička barijera igra veliku ulogu, jer žene često ne govore dobro engleski, a deca ne znaju kako da se založe za sebe.

„Bojim se za žene sa decom koje su danas u takvim situacijama. Morate dovesti u pitanje skrivene motive tih muškaraca“, navodi ona.

Žene i deca snose najveći teret nestabilnosti u svojim zemljama

Sa tekućim sukobima, žene i deca su oni koji su najviše pogođeni i pokušavaju da napuste svoje zemlje, podseća Katja. U Ukrajini, Rusiji i Gazi ljudi pokušavaju da izađu.

„Kada dođete ovde kao stranac i ne znate jezik, toliko ste izolovani. Mi smo odvojeni od naše kulture i naše porodice. Čovek koji je ‘kupio mladu’ kontroliše sve što radimo, uključujući i kada razgovaramo sa našim porodicama i prijateljima. Aspekt zajednice je toliko važan. Čini se da svi sa kojima razgovaram i koji su odrasli u sličnim okolnostima imaju problem sa mentalnim zdravljem. Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) često potiče od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Imam ozbiljan OCD, uključujući zaista loše misli. I mnogi ljudi koje znam koji su imali slično vaspitanje takođe imaju ovaj problem“, navela je.

Traženje pomoći

Katja na terapiju ide već sedam godina. Svog biološkog oca videla je tek godinama kasnije. On joj je sve vreme slao pisma i naučio je engleski kako bi jednog dana, kada ona odgovori, mogao da sa njom komunicira.

„Toliko volim svoju mamu. I prepoznajem sve što je uradila za mene. Ali čim sam otišla od kuće sa 18 godina, znala sam da se nikada neću moći vratiti. Nismo razgovarale sedam godina. Bila je hrabra na mnogo načina. Kada sam prekinula sa njom, mislim da je bila pomalo ponosna na mene jer je znala da je zabrljala. Znala je da želim bolji život, pa je pomislila: ‘Moje dete radi ono što ja nikada nisam uspela da uradim; moje dete donosi teške odluke. Uprkos svemu, tako mi je drago što sam tu, čak i ako sam imala nestabilno detinjstvo. Ovde imam toliko više mogućnosti“, zaključila je ona.

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare