N1 u Tel Avivu na godišnjicu napada: Tuga, strah i bes zbog poteza izraelske vlade

Tačno je godinu dana od napada Hamasa, Izrael je danas u žalosti.

Reporter N1 Branislav Šovljanski i snimatelj Slobodan Španić su ovih dana u Izraelu. Atmosfera u samom Tel Avivu promenila, kaže naš reporter dodajući da su ljudi sada uplašeni, za razliku od besa koji su osetili prošlog 7. oktobra kada su želeli da se osvete. Na kraju krajeva to su uspeli da urade u jednoj neobuzdanoj količini sile, i više od toga - da učine neke zločine o kojima će se verovatno tek govoriti i za šta će se dokazi tek prikupljati, kad je u pitanju ono što su radili u Pojasu Gaze, šta rade sada u Libanu, navodi Šovljanski.
Kako navodi reporter N1 iz Tela Aviva, Izraelci su sada u strahu, jer su pre nekoliko dana videli da njihova teritorija nije toliko bezbedna, naročito od kada se desio raketni napad iz Irana. Te balističke rakete koje su probile njihovu protivvazdušnu odbranu i padale su na različite delove Izraela. "Sada su i ovde u okolini Tel Aviva videli da može i njima da se desi nešto tako, da bombe padaju u njihovoj neposrednoj blizini i oni sa kojima sam ja razgovarao su opisivali da se tlo treslo pod nogama i ovde u Tel Avivu. Sada su zabrinuti. Ono što je takođe opasnost na koju nisu navikli to su teroristički napadi u njihovim gradovima. Jedan se desio na samo dva kilometra odavde, kada su dvojica pripadnika Hamasa pre manje od nedelju dana automatskim puškama šetala ulicom i ubila osmoro ljudi. Ubili su i majku koja je držala dete u naručju. Okrenula se da ga zaštiti i pala na mestu mrtva", prenosi naš reporter.

Kako navodi, juče je bio napad u Bar Ševi, gradu na jugu Izraela, kada je terorista, jedan beduin ušao na autobusku stanicu
otvorio vatru, ubio jednu i ranio deset osoba. "I to je ono na šta svi upozoravaju, da Izrael sada mora da prihvati činjenicu u svojim gradovima, velikim gradovima, da su teroristički napadi postali mogućnost kao osveta za ono što oni rade u Gazi i u Libanu", navodi reporter N1.

Danas su više okrenuti ka tome da pričaju o svojim žrtvama, o tome šta je Hamas uradio i to su zaista neverovatna zverstva koja su se dogodila pre tačno godinu dana, kada je Hamas ušao na jug Izraela, probio tu čuvenu odbranu izraelsku.

Ograde, kamere, automatske puške, automati na robotima koji čuvaju tu granicu - sve to nije bilo dovoljno da spreči Hamas i to više od hiljadu pripadnika Hamasa koji su uspeli da ih iznenade u rano jutro, upravo na ovaj dan, pre tačno godinu dana, i da ubiju više od 1200 Izraelaca. Kako podseća reporter N1, vše od 250 njih odvedeno je tada u zarobljeništvo, a više od 100 njih se i dalje nalazi negde u Gazi. Njihova sudbina se ne zna, zna se da su neki od njih ubijeni, ali ne zna se gde su njihova tela. Za oko 60 Izraelaca, među kojima ima i stranih državljana i onih sa dvojnim državljanstvom, se veruje da su živi.

Izrael se, kako dodaje, godinu dana suočava sa talasom protesta, upravo porodica kidnapovanih i otetih. Oni protestuju gotovo svakodnevno na ulicama Tel Aviva i Jerusalima, traže da izraelska vlada zaustavi ovo nasilje, da sedne za sto, da razgovara i da te ljude vrati kući. Međutim, od toga za sada nema ništa, Netanjahu ne pokazuje apsolutno ni najmanji znak da može da dođe do tako nečega, da može da dođe do nekog razgovora. Taj borbeni moral se iz dana u dan podiže u Izraelu i opravdavaju se nove i nove vojne akcije.

"Videli smo i to da policajci sada na ulicama Tel Aviva noću nose za pojasevima blinkere, koji blinkaju crvenim i plavim svetlom i to u slučaju da dođe do terorističkog napada, da se nešto desi među okupljenim ljudima, da znaju da ne bi pucali jedni na druge. Eto, to je atmosfera u kojoj se noću, na primer, možete prošetati i takve stvari videti i na ulicama ovde u Tel Avivu", navodi reporter N1.

Naš novinar je razgovarao sa članovima porodica otetih i ubijenih. Kaže da su to neverovatna svedočenja.

"Juče smo slušali, na primer, svedočenja žena koje su bile otete i uspele da se vrate. Neverovatne stvari koje su opisivale šta im se dešavalo, kako su dane provodile u tim čuvenim tunelima u Gazi, šta su imale da jedu, da li su imale lekove, kako su jedni drugima održavali moral da će jednog dana biti na slobodi. Sa druge strane ima onih kojima su članovi porodica ubijeni. Njima je verovatno najteže. Ima onih kojima su članovi porodica ubijeni, ali se tela njihova i dalje nalaze u Gazi i ne mogu da ih sahrane. Ima naravno i onih za koje se zna da su živi i osim te tuge, bes je najsnažnije osećanje koje oni pokazuju, zato što su zaista besni na vladu izraelsku, na premijera izraelskog i stalno ponavljaju to - zaustavite sve ovo, hajde da vratimo naše ljude nazad, pa da onda vidimo šta ćemo dalje da radimo. I kažu da nema opravdanja za to da se počinje rat u Gazi, da se počinje rat u Libanu, da se ulazi na drugu teritoriju sve po tim izgovorom zbog toga što se desilo 7. oktobra, a da ti ljudi koji su tada oteti nisu vraćeni kući. I potresna su ta njihova svedočenja, videći ih naši gledaoci danas u programu televizije N1, sve to što smo snimili juče i razgovarali sa njima. Dakle, svi oni opisuju, sećaju se tih svojih najmilijih, sećaju se poslednjih trenutaka koje su proveli sa njima, poslednjih telefonskih poziva koje su sa njima obavili. Tuga i bes, to su dva najjača osećanja koje ti ljudi osećaju", navodi Šovljanski.