Nacistički dokumenti, otkriveni u zgradi suda, pokreću nova pitanja za Argentinu

Sud je u svojoj podrumskoj arhivi pronašao desetak kutija sa nacističkim dokumentima koje su sadržale fotografije Hitlera, kao i hiljade crvenih knjižica o članstvu u nacističkim radničkim organizacijama sa žigom svastike Trećeg rajha, prenosi Rojters.

Silvio Robles, šef kabineta predsednika suda, želeo je savet rabina o tome kako da se nosi sa otkrićem, prisetio se Hamra.

To je bila neprijatna tema za Argentinu, dom najveće jevrejske zajednice u Latinskoj Americi, ali i poznatu po tome što je pružila utočište desetinama nacističkih ratnih zločinaca posle Drugog svetskog rata.

Hamra je rekao da je rekao Roblesu da bi sud mogao da se suoči sa nezgodnim pitanjima o tome kako se nacistički materijal našao u njihovom podrumu.

„Upozorio sam ga da uzme u obzir da bi ovo moglo da ostavi mrlju na njima“, rekao je Hamra u intervjuu za Rojters.

Razgovor sa rabinom bio je važan početni korak u koordinisanom naporu između Vrhovnog suda i vođa jevrejske zajednice da se otkrije riznica dokumenata.

Komplikovana istorija Argentine

Nalaz se pojavio u vreme kada Argentina pokazuje novu spremnost da se osvrne na svoju komplikovanu istoriju sa nacistima.

Predsednik Havijer Milei, koji je pokazao lično interesovanje za judaizam i snažnu podršku Izraelu, u aprilu je otvorio pristup nacističkim dokumentima, postavivši stotine deklasifikovanih dokumenata na internet.

„Argentinska vlada je posvećena iznošenju ovih pitanja na videlo“, rekao je Emilijano Dijaz, portparol Mileijeve vlade.

Argentina je ostala neutralna tokom sukoba do marta 1945. godine kada je objavila rat Nemačkoj.

Nakon pobede saveznika, mnogi koji su preživeli Holokaust emigrirali su u Argentinu.

Takođe su to učinili i nacistički ratni zločinci Adolf Ajhman, glavni organizator masakra Jevreja tokom Holokausta, i Jozef Mengele, lekar iz Aušvica koji je vršio eksperimente na zatvorenicima, a kojima je vlada Huana Perona odobrila ulazak.

Decenijama kasnije, Vrhovni sud mora da pažljivo postupa sa otkrićem dokumenata.

Odbili su da odgovore na pisana pitanja Rojtersa o nalazu ili da dozvole novinskoj agenciji da vidi brošure.

Sud je saopštio da je kutije otkrio tokom priprema za novi muzej Vrhovnog suda.

Međutim, nacistički dokumenti su sporadično viđeni u arhivi suda od 1970-ih, prema intervjuima sa tri zaposlena u pravosuđu i jednim privatnim advokatom koji je direktno upoznat sa ovom temom.

Rojters nije mogao da utvrdi zašto dokumenta nisu objavljena do sada.

„Nacisti u Argentini su pokrenuli mnoga osećanja“, rekao je argentinski istoričar Herman Fridman.

„NE DIRAJ“

Podrumska arhiva smeštena u velikoj kamenoj zgradi Vrhovnog suda Argentine sadrži stotine hiljada sudskih dosijea. Lako je zamisliti da bi nešto moglo da se izgubi, navodi Rojters.

Nacistički materijali su ponovo otkriveni u prostoriji u kojoj se čuvao polomljeni nameštaj, prema rečima dva pravosudna zvaničnika. Robles, kada su ga upozorili šta su našli, kontaktirao je rabina Hamru.

I 9. maja, Hamra, Jonatan Karšenbaum, direktor lokalnog muzeja holokausta, i Horacio Rosati, predsednik suda, okupili su se u sudijskoj sali da posmatraju radnike kako otvaraju drvene sanduke.

„Nisam mogao da odredim čak ni sopstvena ossećanja zbog čudnosti tog trenutka“, rekao je Karšenbaum.

Sud je objavio otkriće dva dana kasnije.

Kasnije je saopšteno da je otkriće uključivalo 5.000 članskih knjižica Nemačkog radničkog fronta i Nemačkog udruženja sindikata, obe nacističke radničke organizacije.

Ali neki ljudi koji su radili u arhivi odavno znaju za kutije sa nacističkim materijalom.

Jedan zaposleni u arhivi rekao je da je video kutije u istom skladištu pre oko deset godina i da je u delimično otvorenoj kutiji ugledao knjižice sa nemačkim imenima.

Početkom 1970-ih, Alberto Garaj, sada advokat i stručnjak za ustavno pravo u Buenos Ajresu, posećivao je prijatelja koji je radio u arhivi. Ugledao je gomilu crvenih svezaka, ispisanih svastikama i povezanih kanapom, na podu, rekao je.

„Bio sam iznenađen i rekao: 'Šta imate ovde?' Rekao je: 'Ne diraj'", prisetio se Garaj.

Brod i racija

Prema Vrhovnom sudu, materijal je stigao u Argentinu 1941. godine japanskim brodom, kao deo pošiljke od 83 paketa iz nemačke ambasade u Tokiju.

Carinski službenici su zaplenili dokumenta, zbog zabrinutosti da bi mogao da našteti ratnoj neutralnosti Argentine, saopštio je sud.

Ali za lokalnog istoričara Hulija Mutija, čiji se rad fokusira na naciste u Argentini, ovo objanjenje ne zvuči verovatno.

U članku od 15. maja Muti je sugerisao da je sud povezao dva događaja koja su se dogodila u razmaku od mesec dana: dolazak japanskog broda i raciju podzemne nacističke organizacije.

Argentina je bila dom za oko 250.000 nemačkih govornika na početku Drugog svetskog rata.

Kada je Hitler anektirao Austriju 1938. godine, više od 10.000 ljudi ispunilo je stadion u Buenos Ajresu da proslavi, što je izazvalo uzbunu među lokalnim stanovništvom.

Godine 1939, predsednik Argentine je raspustio lokalni ogranak nacističke stranke.

Dve godine kasnije, 1941. godine, argentinski Kongres je osnovao komisiju za istragu nacističkih aktivnosti u zemlji.

Kada je brod „Nan A Maru“ pristao u Buenos Ajresu, komisija je zatražila od Ministarstva spoljnih poslova da interveniše, prema Rojtersovom pregledu izveštaja u „La Prensi“, popularnim argentinskim dnevnim novinama u to vreme.

Inspektori su otvorili pet paketa i pronašli propagandni materijal, izvestila je „La Prensa“.

U preostalih 78 paketa nalazile su se uglavnom dečje knjige, časopisi i koverte sa ratnim fotografijama. Nije bilo pomena o članskim knjižicama.

Rojters nije mogao da utvrdi šta se dogodilo sa zaplenjenim teretom.

Otprilike u to vreme, komisija je takođe istraživala da li zabranjena nacistička stranka i Nemački radni front nastavljaju da deluju u ilegali.

Onda su 23. jula – mesec dana nakon dolaska japanskog broda – vlasti izvršile raciju u kancelarijama Nemačkog udruženja sindikata i Federacije nemačkih dobrotvornih i kulturnih klubova, paravana zabranjene nacističke radničke organizacije i stranke, zaplenivši hiljade crvenih članskih knjižica, prema navodima „La Prense“.

Knjižice su bile sačuvane u Vrhovnom sudu, objavila je La Prensa.

Muti, koji je saznao za racije kroz arhivsko istraživanje 2016. godine, tražio je sveske u zgradi suda i na kraju zaključio da su spaljene, kako bi se napravio prostor u arhivi.

Kada se pročula vest o otkriću crvenih knjižica u podrumu, „odmah je shvatio odakle dolaze“, rekao je.

U junu je Vrhovni sud saopštio da digitalizuje i katalogizuje materijale i objavio fotografije radnika sa maskama i mrežicama za kosu kako pažljivo pregledaju nalaz.

Za sada nije jasno šta će ponovo otkrivene knjižice otkriti. Četiri istoričara rekla su Rojtersu da je malo verovatno da će sveske pružiti informacije koje već nije otkrila ratna komisija.

Holger Meding, istoričar sa Univerziteta u Kelnu, nije očekivao da će knjižice radikalno promeniti razumevanje istoričara o nacističkim aktivnostima u Argentini.

Ali, rekao je, „za istoričare je svaki deo mozaika važan“.