Broj poginulih u ruskim raketnim napadima širom Ukrajine porastao je na 14, saopštila je ukrajinska državna služba za vanredne situacije, prenosi BBC.

Povređeno je 97 osoba, dok je više od 1.000 radnika hitne pomoći uključeno u spasilačke napore.

Nekadašnji konsultant Vrhovne Rade, analitičar iz Ukrajine, Bogdan Ferens, ispričao je u emisiji Global fokus na N1 da je u Kijevu situacija stabilnija, da imaju struju i vodi i da kritična infrastruktura radi.

"U predvidljivijem smo trenutku, ali ne znamo šta donosi noć. Ceo dan smo proveli u skloništima, i u Kijevu i u drugim gradovima. Bilo je kao u februaru kada je Rusija napala, hiljade su bile šokirane raketnim napadima, više raketa je poslato iz Rusije, Belorusije, zato je puno ljudi pokušalo da se skloni u skloništa ili u metro stanice. Proveo sam pet sati u podzemnoj železnici jer je bio haos. Rusi su ovo radili i pre u svim gradovima, ovo se dešava svakodnevno. Rusija radi sve da uništi našu infrastrukturu, ubije naš narod", rekao je.

Ferens dodaje da je to teroristički napad i da "civilizovan svet može da vidi kako Rusija teroriše ne samo Ukrajinu nego i celu Evropu".

"Gradovi na liniji fronta se suočavaju sa ovakcim napadima svaki dan. Mi smo pokazali našu mirnoću u čitavoj situaciji i pokušavamo da budemo spremni", dodaje.

On se pita kako može da se pregovara sa varvarima "koji ubijaju vaš narod i targetiraju rezidencijalne delove".

"To su teroristički napadi, ne vidim mogućnost za pregovore. Razumemo da svi ratovi moraju da se završe, mi se borimo za našu nezavisnost, slobodu, za ceo svet i Evropu, to znači da ćemo odbraniti našu zemlju i narod. Teško je, treba nam podrška i od Srbije, vi treba da budete mnogo bliži svemu ovome sa čim se mi suočavamo", istakao je.

Pogledajte celu emisiju Global fokus:

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izjavio je da će njegova zemlja nastaviti da oslobađa teritorije pod kontrolom ruskih snaga uprkos raketnim udarima koje je danas izvela Rusija.

Kuleba je za CNN rekao da će se sa oslobađanjem nastaviti "šta god da on (Putin) uradi".

"Ovo je rat za opstanak Ukrajine. Ovo je rat za postojanje međunarodnog prava i poretka zasnovanog poretka. Može on da eskalira (rat), može on da radi šta mu se hoće. Ali mi ćemo nastaviti borbu i pobedićemo", dodao je.

Prema njegovim rečima, "ogromna većina" meta ruskog napada na teritoriji Ukrajine bila su energetska postrojenja.

"Nije mi poznato da je ijedan bitni vojni objekat bio na meti. To su bila samo energetska postrojenja, kao i civilne kuće - stambene zgrade".

Kuleba je ocenio da raketni napad predstalja osvetnički akt ruskog predsednika Vladimira Putina nakon skorašnjih poraza na bojnom polju.

"Ne bi trebalo da bude nikakve sumnje da je cilj ovih napada bilo terorisanje mirne populacije, i da joj se život oteža što je više moguće. Prilično sam siguran, ubeđen sam da je ovo rezultat Putinovog poraza na bojnom polju. Kad njegova armija ne može da potuče ukrajinsku armiju, on bira da iz osvete zauzvrat teroriše civile", rekao je Kuleba.

Na pitanje novinara da li je Ukrajina odgovorna za jučerašnju eksploziju koja je teško oštetila drumsko-železnički most preko Kerčkog moreuza koji spaja Rusiju sa Krimom - ukrajinskom teritorijom koju je Rusija anektirala 2014. godine, Kuleba je odgovorio da "ne zna ko je digao most u vazduh".

"Ne bih isključio da se nešto dešava unutar same Rusije, jer je most tako jako zaštićen sa svih strana", dodao je ukrajinski šef diplomatije.

Američki državni sekretar Entoni Blinken i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekli su, nakon ruskih raketnih udara na Ukrajinu, da će biti nastavljena podrška koju SAD i Severnoatlantski vojni savez pružaju toj zemlji.

Blinken i Stoltenberg saopštili su odvojenim tvitovima da su razgovarali sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom.

Državni sekretar SAD napisao je da je razgovarao sa Kulebom kako bi "ponovo iskazao američku podršku Ukrajini nakon užasavajućih napada koje je jutros izveo Kremlj".

"Nastavljamo sa nepokolebljivim pružanjem ekonomske, humanitarne i bezbednosne pomoći Ukrajini, kako bi mogla da se brani i da se stara o svom narodu", dodao je on.

Stoltenberg je u tvitu naveo da osuđuje "ruske užasne, neselektivne napade na civilnu infrastrukturu u Ukrajini" i naveo da će NATO "nastaviti da podržava hrabri ukrajinski narod u borbi protiv kremaljske agresije, koliko god ta borba trajala".

Rusija je otvorena za diplomatiju, ali ohrabrivanje Kijeva iz Vašingtona komplikuje diplomatske napore za rešavanje konflikta, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

„Ponavljamo još jednom, naročito američkoj strani – zadaci koje smo postavili u Ukrajini će biti ispunjeni“, napisala je Zaharova na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova.

Narodni poslanik i kopredsednik stranke "Zajedno" Nebojša Zelenović smatra da srpska vlast ćuti na današnja dešavanja u Ukrajini zato što kupuje vreme i odlaže odluku o uvođenju sankcija Rusiji, ali veruje da će je doneti "jer su se okolnosti promenile".

"Verujem da bi šteta koja bi nastupila po Srbiju, zbog neuvođenja tih sankcija, bila ogromna i nemerljiva i da bi se odrazila i na društvo i na region", kaže gost emisije "Iza vesti". Detaljnije u odvojenoj vesti.

Evropska komisija radi na mehanizmu kojim bi se Ukrajini naredne godine obezbedila budžetska podrška u iznosu od oko milijardu i po evra mesečno, rekli su  portalu Politiko zvaničnici koji su upoznati s razgovorima.

Evropska unija je u maju Ukrajini obećala devet milijardi evra takozvane makro finansijske pomoći, ali od toga je samo šest milijardi dobilo podršku članica EU i do sada je isplaćena samo milijarda evra, a u toku je diskusija o tome kako obezbediti preostale tri milijarde.

"Pružanje kratkoročnih olakšica u makrofinansijskoj pomoći Ukrajini do sada je vršeno na ad-hok, a s obzirom na stalnu potrebu za olakšicama, moglo bi se razmotriti strukturalno rešenje za veći stepen predvidljivosti i naporno radim sa zemljama EU na načinu koji nam omogućava da imamo predvidljiviju i automatizovaniju podršku najmanje za sledeću godinu“, rekao je komesar EU za budžet Johanes Han na današnjoj konferenciji u Briselu.

Kijev procenjuje da će njegov budžetski deficit sledeće godine biti oko tri i po milijarde dolara mesečno, a SAD su se obavezale da će pokrivati milijardu i po i zatražile su od saveznika da pokriju ostatak.

Evropska komisija razgovara sa ministarstvima finansija svojih članica o tome kako bi se mogla pružiti ta podrška. O ukupnom iznosu, kao i o tome koliko bi bili grantovi, a koliko zajmovi, još se raspravlja, rekli su zvaničnici. Predlozi bi mogli doći već sledeće nedelje, ili uoči konferencije o obnovi Ukrajine koja će biti održana u Berlinu 25. oktobra.

Udruženje "Čini dobro", u kome se nalaze Ukrajinci, uz podršku grupe "Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata", organizovalo je protest ispred Ambasade Rusije u Beogradu.

Svakog dana iz Rusije u Gruziju pređe od 10 do 11 hiljada Rusa. Taj broj je povećan poslednjih dana, tačnije od kada je proglašena delimična mobilizacija u Rusiji. Ranije, s početkom agresije, bilo je šest do sedam hiljada.

Reporterka N1 koja je u Tbilisiju, kaže da tri do četiri hiljade ostane u Gruziji, najviše u glavnom gradu. Jedni odlaze prema Jermeniji ili Turskoj. Veliki deo javnosti želi da vlada Gruzije zatvori granicu ili makar da uvede vizni režim.

U Tbilisiju je u petak bio protest na kom se tražilo zatvaranje granica sa Rusijom. U Gruziji sada ima više od 150.000 Rusa koji su u tu zemlju došli i ostali da žive. I u toj zemlji je zbog priliva Rusa i deviza, ojačala gruzijska valuta, a povišene su cene nekretnina i iznajmljivanja stanova, što posebno pravi problem studentima.

Ekipa N1 biće od sutra na graničnom prelazu Larsi.

Ukrajinsko ministarstvo energetike saopštilo je da će obustaviti izvoz električne energije u Evropsku uniju nakon ruskih raketnih napada na energetsku infrastrukturu.

„Današnji raketni napadi, koji su pogodili termoelektrane i trafostanice, prisilili su Ukrajinu da obustavi izvoz električne energije od 11. oktobra 2022. kako bi stabilizovala vlastiti energetski sistem“, saopštilo je ministarstvo na službenoj web stranici.