“Šibica je bačena”: Šta hoće Tramp, a šta Netanjahu od napada na Iran

Politikolog religije Čedomir Božić ocenio je u Novom danu na N1 da se potez Donalda Trampa da napadne Iran može protumačiti dvojako. Kako kaže, iz Trampovog ugla to može biti dobra odluka jer se pokrenulo nešto što može dovesti do smene režima u Teheranu.

„Tramp želi da targetira ciljnu grupu u Iranu, koju čine mladi i spremni za promene, kako bi na talasu protesta smenili režim i omogućili Americi kontrolu nad energetskim tokovima i nad tim područjem“, kazao je Božić.

On dodaje da je loša strana napada na Iran to što je ubistvom vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija uništena hijerarhija s kojom je Tramp pregovarao.

„Sada pred sobom ima mašineriju željnu osvete koja neće i ne može reagovati racionalno. U iranskoj teokratiji postoji imperativ osvete, koji Revolucionarnu gardu navodi na osvetu. Tramp je pokrenuo nešto što više niko ne može kontrolisati u potpunosti“, kazao je Božić.

Ocenjuje da je cilj da se život u Iranu učini toliko nemogućim da pokrene revoluciju u punom obimu.

„Liberalno orijentisani građani kažu da je režim okupator ceo zemlje, ali je pitanje ako nastave da targetiraju civilne ciljeve da li će izazvati kontraefekat i jedinstvo građana da se ujedine protiv zajedničkog neprijatelja“, kazao je politikolog.

Netanjahuova politika eskalacije

Govoreći o ciljevima i motivima napada na Iran, Duško Lopandić kaže da kada je u pitanju SAD cilj nije potpuno jasan, za razliku od Izraela.

„Kada se radi o Izraelu, to je Netanjahuova politika dugo vremena, politika eskalacije koja je do sada izgledalo da pobeđuje. Izrael je smanjio snagu iranskih saveznika, Hezbolaha u Libanu, Hamasa u Gazi, u Siriji je promenjen režim koji je bio blizak Iranu“, podsetio je Lopandić u Novom danu.

Što se tiče Sjedinjenih Država, nekadašnji diplomata a sada potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) kaže da je pitanje da li one igraju ulogu „strateškog podizvođača za izraelske ambicije“ ili je u pitanju implicitno priznanje da napad na Iran od pre šest meseci nije u potpunosti uspeo.

„Jedan od američkih razloga napada na Iran je smanjivanje kapaciteta Irana da dođe do nuklearnog oružja i balističkih raketa. S druge stane, Tramp uglavnom govori o promeni režima, ubijen je ajatolah - što je velika eskalacija i ovo je iz ugla američkog predsednika kockanje sa ratom. Videli smo kako je Amerika pregazila Irak, a kako je rat imao teške posledice po SAD i njene saveznike“, podsetio je.

On je dodao da Tramp voli velike poteze, pa je u prvom mandatu bio uključen u ubistvo šefa Iranske revolucionarne garde, a sada je „na steroidima“.

„Zaključak je da je u pitanju želja da se smanje vojni kapaciteti Irana, ali je to neka vrsta paljenja vatre. Sad imamo bar desetak zemalja koje su uključene u sukob. Tramp je rekao da ovo može da traje nekoliko nedelja. Glavni cilj, uz udare na rukovodstvo, je da se što više smanje vojni kapaciteti Irana“, naveo je Lopandić.

Posledice "paljenja vatre" na Bliskom istoku

On ističe da to može imati vrlo negativne efekte, a da su verske vođe već proglasile džihad. Dodaje da napad na Iran i ubistvo ajatolaha može da utiče na muslimane širom sveta, ali i na Evropu zbog mogućih terorističkih napada i skoka cene nafte.

„Treće, ako dođe do nekog većeg haosa ili sukoba tipa u Siriji, što ne deluje za sada. Ovaj režim koliko god je surov, deluje stabilan. Motiv SAD je i da se iskoristi i nezadovoljstvo protiv režima, a ovakvi režimi se ne smenjuju na protestima“, istakao je Lopandić.

Komentarišući izjave namačkih, francuskih i britanskih zvaničnika koji su istakli da nisu učestvovali u napadu, ali da nude pomoć Americi, Lopandić objašnjava da „logika sile“ podrazumeva da kada je već napadnut Iran – hajde da dokrajčimo ono što možemo.

„Pitanje je kako će se razvijati situacija na samom Bliskom istoku. Pomenuo sam slučaj Iraka koji je dugoročno imao efekat na građanski rat u Siriji, koji je bio izuzetno krvav i izuzetno imao efekte na Evropu. Iran je najveća zemlja tog regiona, jedna civilizacija, velika država sa skoro 80 miliona ljudi koja ne može da se meri s drugim arapskim zemljama. A napasti takvu zemlju pre nekoliko godina bilo je gotovo nezamislivo. Ovo je rezultat kombinacije izraelske politike sile i Trampa koji je nepredvidiv i koji procenjuje od danas do sutra“, ocenio je Lopandić.

Politikolog religije Božić kaže da u zalivskim zemljama postoji strah da bi njihova naftna postrojenja mogla da postanu kolateralna šteta ovog sukoba. Iako Iran za sada cilja samo američke baze u tom području, gost Novog dana kaže da nije siguran koliko dugo će ti napadi biti ograničeni.

„Sudbina zalivskih zemalja zavisi od reakcije Saudijske Arabije koja se još čeka i opšteg američkog interesa u ovom području da budu energetski hegemon u području. Zalivske zemlje su male i ne mogu odgovoriti na agresiju Irana, već se moraju osloniti na saveznike, Saudijsku Arabiju i SAD“, kazao je Božić.

Ističe da je cilj svih slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz i Crveno more, na šta se mora sačekati i videti razvoj situacije.

„Nema mnogo poteza koje bi zalivske zemlje mogle preuzeti kako bi uticale na svoju sudbinu“, zaključio je.