Lažna ruska priča postala stvarni estonski problem

Poslednjih nedelja grupa anonimnih naloga na društvenim mrežama na ruskom jeziku objavljuje mimove i poruke u kojima poziva na preuzimanje kontrole nad Narvom i okolnim okrugom Ida-Viru, opisujući ga kao „rusku zemlju“, piše Politiko.

Kampanja je podstakla međunarodne spekulacije da bi Kremlj mogao da iskoristi priliku da testira istočno krilo NATO-a.

Ali za Rajk, i mnoge druge u Estoniji, ovaj slučaj ukazuje na drugačiji rizik: nekolicinu ruskih trolova koji izmišljaju destabilizujući scenario i guraju ga u mejnstrim, sa vrlo stvarnim posledicama.

„To je potpuno izmišljena priča, potpuna besmislica. Ljuta sam na sve koji su od ovoga napravili veliku stvar i govorim im: sada ja imam problem, a ne vi“, kaže Rajk, vidno frustrirana.

„Da li je Narva sledeća?“

Nije teško shvatiti zašto su provokatori izabrali Narvu kao metu.

Smešten na severoistočnoj granici Estonije, sa svega 100 metara reke koja ga deli od Rusije, grad je bliži Sankt Peterburgu nego Talinu.

Devedeset osam odsto od 50.000 stanovnika Narve su govornici ruskog jezika.

Više od trećine ima ruske pasoše, a trećina su penzioneri, od kojih su mnogi otvoreno nostalgični prema vremenu kada je region, pod sovjetskom okupacijom, bio industrijska sila.

Grad je i ranije „koketirao“ sa idejom otcepljenja.

Godine 1993, tri godine nakon što je Estonija proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza, ali pre nego što su ruske trupe u potpunosti povučene, gradsko veće Narve organizovalo je improvizovani referendum o autonomiji.

Od otprilike polovine stanovnika koji su izašli na glasanje, 97 odsto je glasalo "za", piše Politiko.

Vrhovni sud Estonije je, očekivano, proglasio ishod nezakonitim, a Moskva, zauzeta sopstvenim unutrašnjim krizama, nije intervenisala.

Narva je ostala deo Estonije i od 2004. godine je takođe deo EU i NATO-a.

Ta istorija je i dalje bila sveža u sećanju i ruskih propagandista i zapadnih posmatrača kada je Rusija anektirala Krim 2014. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin, međutim, voli da drži susede u neizvesnosti.

Na sastanku sa naučnicima i preduzetnicima u junu 2022. godine, pohvalio je cara Petra Velikog zbog širenja na teritorije koje uključuju današnji Sankt Peterburg i Narvu.

„Čini se da je i nama zapala uloga da povratimo (zemlju) i ojačamo“, rekao je Putin tada.

„NATO neće doći“

Prvi koji je skrenuo pažnju na onlajn kampanju vezanu za Narvu bio je estonski sajt za borbu protiv propagande Protastop.

U detaljnom članku objavljenom sredinom marta, opisano je kako su nalozi na TikToku i Vkontaktu na ruskom jeziku nedeljama delili objave i mimove sa Telegram kanala koji promoviše preuzimanje tog regiona od strane jedne milicije.

Grupa je delila dizajn zastave, himnu i čak raspored za neodređeni dan kada bi Narva bila zauzeta.

Buđenje je u šest ujutru, doručak u osam, zatim „juriš“ na Narvu sat kasnije.

Slavljenički koncert i vatromet bi zaokružili ceo događaj.

Veći deo sadržaja bio je očigledno osmišljen da šokira i zabavi. Životinje, posebno mačke, često su bile u centru pažnje.

Jedna montirana objava prikazivala je malog psa sa zastavama Letonije, Litvanije i Estonije na čelu, dok mu je usta prekrila velika ruka. „NATO neće doći“, stajalo je u opisu.

Ispod tog šaljivog tona, upozorio je Protastop, nalazila se namerna poruka koja „normalizuje retoriku o otcepljenju i separatizmu“.

Nedelju dana kasnije, novinari estonskog medija Postimees uspeli su da se infiltriraju u centralni Telegram kanal. Zaključili su da su nalozi „ništa više od loše izvedene informacione operacije“, sa svega oko 60 pratilaca.

Do tada je, međutim, priča već dobila zamah, završila u naslovima u inostranstvu i proširila se onlajn diskusijama.

Pod pritiskom da daju komentar, visoki estonski političari pokušali su da smire situaciju.

Premijer Estonije Kristen Mihal nazvao ju je „informacionom operacijom koju je kreirala Rusija da bi se posejala nesloga“.

A u objavi na mreži X, ministar spoljnih poslova Margus Cahkna odbacio je izveštaje kao „jeftin način da se izazovu konfuzija i ogorčenje“, pozivajući ljude da „ostanu mirni, ostanu informisani!“.

Hari Pusep, šef biroa estonske Službe unutrašnje bezbednosti (KAPO), rekao je za Politiko da nema dokaza koji bi povezivali kampanju sa ruskom vladom.

Umesto toga, naveo je da se čini da je reč o ideji nekoliko pristalica marginalnog ultranacionalističkog pokreta unutar Rusije pod nazivom „Druga Rusija E. V. Limonova“.

Težina, kako je istakao, leži u tome što je gotovo nemoguće osporiti narativ kada se već proširi.

„Kako možete dokazati da nešto zapravo ne postoji?", pita on.

U odgovoru za Politiko, ta grupa je negirala da je povezana sa ruskim ultranacionalističkim pokretom. Nisu, međutim, odgovorili na pitanje da li se nalaze u Rusiji.

„Rusija počinje tamo“

Narva je 2022. godine prihvatila svoj granični identitet novim sloganom koji ju je predstavljao kao mesto „gde Evropa počinje“.

Ako je taj slogan tačan, onda Evropa tehnički počinje tačno na pola 162 metra dugog Mosta prijateljstva koji povezuje Estoniju i Rusiju.

„Demokratija se završava ovde, Rusija počinje tamo“, kaže Erik Liva, šef pogranične policije estonske Istočne prefekture.

Ljudi u Narvi, piše Politiko, različito reaguju na ideju Rusije - jedni smatraju da im se ne može desiti ono što se desilo istočnoj Ukrajini, jer će zbog geografskog položaja lakše uočiti vojsku.

Za većinu ljudi u Narvi, međutim, prava briga nije neposredno zauzimanje teritorije. Već to da budu označeni kao proruska zabit i zbog toga marginalizovani od Talina i Brisela.

Treći smatraju da Talin i Brisel unose sukob među Estonce.

„Nema pretnje, Rusija nije pretnja“, kaže penziner Genadij, pitajući se zašto u Švajcarskoj, gde je studirao i radio, više jezika nije smatrano problemom, a u Estoniji su 2022. godine ukinute škole na ruskom jeziku.

Međutim, on sebe ne smatra Rusom.

„Mi tamo ne pripadamo. Mi smo samo Estonci koji govore ruski. Živeću ovde dok ne umrem. Ovo je moje mesto. Ali brinem za budućnost svoje dece ovde“, rekla je tužno njegova supruga Svetlana.

„Veliki uspeh“

U Estoniji je "hajp" oko kampanje „Narva People’s Republic“ pokrenuo bolnu unutrašnju debatu, pri čemu je veliki deo kritika usmeren na Propastop i medije zbog toga što su priču preneli publici od desetina hiljada, ako ne i stotina hiljada ljudi.

Sama grupa je delila objave visokih političara i medijske članke, zahvaljujući im na „besplatnoj reklami“. Od kada je prvi put pomenuta u Protastopu, njen primarni Telegram kanal dobio je stotine novih pratilaca.

Marek Kohv, politički analitičar iz Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost u Talinu, nazvao je to „teškom i komplikovanom situacijom“.

„Iz ruske perspektive, to je veliki uspeh“, rekao je on.

Ali je odbacio alarmistički narativ, koji podstiču zapadni tink-tenkovi, da je Estonija ranjiva na invaziju.

Za razliku od Ukrajine 2014. godine, tvrdio je, zemlja je članica NATO-a i EU, i ima dobro zaštićenu granicu.

U međuvremenu, Estonija se sve više suočava sa rizikom „prelivanja“ stvarnog sukoba.

Više od deset ukrajinskih dronova ušlo je u njen vazdušni prostor poslednjih nedelja, a jedan je pogodio dimnjak elektrane u blizini Narve.

Ruska luka Ust-Luga, udaljena svega 25 kilometara, dovoljno je blizu da su stanovnici mogli da vide dim nakon što su je pogodili ukrajinski dronovi.

Kremlj je optužio baltičke države da omogućavaju takve napade i zapretio „odgovarajućim merama“.

U Narvi, upadi dronova su dodatno naglasili stvarne probleme stanovnika: njihovu bezbednost i visoke cene energije, koje su se u samo dve godine utrostručile, kaže Rajk.

Pažnja oko onlajn kampanje dodatno je otežala život stanovnicima Narve jer je skrenula fokus sa njihovih problema i pojačala političke tenzije.

„Rusija je oduvek bila dobra u svojoj propagandi. I zaista me iznervira kada ljudi to ne shvataju", dodaje Rajk.