Između batina i spaljenih maslinjaka: Palestinci primorani da beže sa Zapadne obale, dok nasilje doseljenika raste

Pregledajući svaku granu, oseća iscrpljenost od tuge.

„Gušim se. Gušim se od gledanja kako se moj trud ovako završava. Obično sam provodila toliko vremena ovde pod užarenim suncem, brinući o njima… Imamo ovu zemlju više od 50 godina“, rekla je za CNN.

Tokom protekle dve godine 72-godišnjakinji je bilo zabranjeno da pristupi svojoj zemlji - zbog nasilja doseljenika i ograničenja izraelske vojske.

Zemljište se, kako piše CNN, nalazi naspram nelegalnog naselja u dolini Jordana na Zapadnoj obali.

Izraelski doseljenici koji tamo žive napali su i pretili njenoj porodici, rekla je, primoravajući ih da napuste zemlju iz straha.

Tokom njihovog odsustva, doseljenici su slali krave da pasu po njihovim maslinama, objašnjava sin Um Šukri, Šukri Šehade.

Komšije su mu slale video-snimke doseljenika koji uništavaju zemlju. Vratio se i zatekao dom opljačkan, solarne panele ukradene, a rezervoare za vodu i cevi za navodnjavanje uništene.

I možda najbolnije, nije bilo ni maslina na vidiku.

„Primorali su nas da odemo, a zatim su upotrebili ekstremno nasilje da unište naše masline, naš dom, naše stvari. Borim se da prihvatim ovaj šok,“ kaže Šehade.

Napadi brojni, brutalni - i nekažnjeni

Napadi doseljenika na farmu porodice Šehade deo su sistematskog obrasca doseljenika usred naglog porasta napada na Palestince, naročito u protekle dve godine. Napadi su nekažnjeni, piše CNN.

U prvoj polovini 2025. godine bilo je 757 napada izraelskih doseljenika koji su rezultovali povredama ili štetom na imovini – povećanje od 13 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR).

Ova sezona berbe takođe je donela neka od najdrskijih napada u poslednjim godinama.

Palestinske berače maslina napali su najmanje 259 puta otkako je sezona berbe počela prošlog meseca, prema podacima koje je prikupila Komisija Palestinske uprave za otpor kolonizaciji i zidu (CWRC).

Kao rezultat toga, više od 4.000 stabala i sadnica je oštećeno ili uništeno, prema Kancelariji UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA).

Mnogi od ovih napada su uveliko dokumentovani, a video-snimci su se pojavili na internetu, prikazujući Palestince krvave i prebijene.

UN je, navodi CNN, pozvao Izrael, kao okupacionu silu, da spreči dalja nasilja na Zapadnoj obali.

„Neuspeh da se spreče ili kazne takvi napadi nije u skladu sa međunarodnim pravom,“ upozorio je šef humanitarne pomoći UN Tom Flečer.

Dodao je:

„Palestinci moraju biti zaštićeni. Nekažnjivost ne može da preovlada. Počinioci moraju biti pozvani na odgovornost.“

Nasilje, uz vojsku u blizini

Desetine video-snimaka koje su snimili palestinski farmeri i aktivisti prikazuju maskirane izraelske doseljenike kako nose palice i štapove, a ponekad i puške, dok napadaju Palestince i jevrejske aktiviste koji stoje u solidarnosti sa njima.

Drugi video-snimci prikazuju doseljenike kako deluju uz vojnike u blizini, često uz njihovu podršku.

U nedelju su izraelski vojnici snimljeni kako kradu masline u gradu Sinđil, nakon što su proglasili područje vojnom zonom i proterali palestinske farmere, prema navodima palestinskih i izraelskih aktivista koji su bili prisutni.

Na upit CNN-a o tom incidentu, Izraelske odbrambene snage (IDF) su rekle da „ponašanje snaga nije u skladu sa vrednostima IDF-a,“ dodajući da će incident biti ispitan i „disciplinarno obrađen.“

Palestinci kažu da nemaju načina da traže pravdu kada budu napadnuti, jer vide vojsku kao saučesnika doseljenicima.

Prema onome što aktivisti nazivaju dvostepenim pravnim sistemom u okupiranoj Zapadnoj obali, Palestinci podležu vojnom zakonu, dok izraelski doseljenici podležu izraelskom civilnom zakonu.

Od maslina žive, a ne smeju da ih beru

Tokom protekle dve godine, porodica Šehade više puta je pokušavala da se vrati na svoju zemlju i useve – samo da bi ih ponovo potisnuli doseljenici, vojska ili oboje.

Prošlog petka su se vratili u pratnji jevrejskih i izraelskih aktivista iz izraelske organizacije za ljudska prava „Rabini za ljudska prava“ (RHR), jedne od nekoliko koje okupljaju stotine stranih volontera kako bi pratili i podržali palestinske farmere tokom njihove godišnje berbe.

Palestince i aktiviste širom Zapadne obale napadali su ili pritvarali dok su pokušavali mirno da beru masline.

Dana 27. oktobra, jevrejski aktivisti su poslali CNN-u video-snimke izraelskih vojnika i obezbeđenja naselja kako zadržavaju farmere u gradu Karavat Bani Hasan dok su brali masline.

Dve jevrejsko-američke žene koje su se pridružile Palestincima i RHR-u u selu Burin prošlog meseca deportovane su od strane izraelskih vlasti prošlog petka, prema saopštenju grupe, koje je navelo da to „podvlači rastuće gušenje izraelskog civilnog društva.“

Izraelska vojska je proglasila područje zatvorenom vojnom zonom – što je zapravo uredba koja se koristi da se Palestincima onemogući pristup njihovoj zemlji, prema palestinskim stanovnicima i aktivistima na terenu.

RHR je naveo da je upadljivo to što nijedan od jevrejskih doseljenika koji su napali palestinske farmere u tom području nije bio uhapšen.

U utorak su izraelski volonteri sa RHR-a povređeni dok su pratili palestinske farmere u gradu Karavat Bani Hasan.

Grupa kaže da su prisutne napali doseljenici i vojnik koji je pucao u njihovom smeru.

Odgovarajući na upit CNN-a o izraelskoj vojsci koja blokira Palestince da pristupe svojoj zemlji, IDF je rekao da „priznaje važnost berbe maslina u održavanju životnog tkiva regiona,“ ali je priznao da je ograničio pristup određenim područjima kako bi „sprečio sukobe.“

„IDF odlučno osuđuje sve oblike nasilja, koji odvraćaju pažnju komandira i vojnika od njihove primarne misije odbrane i borbe protiv terorizma", naveli su.

Simbol otpornosti

Maslina je jedan od najtrajnijih simbola povezanosti Palestinaca sa svojom zemljom. Godišnja berba je istorijski ritual, duboko ukorenjen u kulturi i tradiciji.

Ali njen značaj prevazilazi simboliku i identitet.

Do 100.000 porodica zavisi od berbe maslina za život, prema Ajitu Sungaju, šefu kancelarije OHCHR-a u okupiranoj palestinskoj teritoriji, koji je opisao masline kao „ekonomsku okosnicu ruralnih palestinskih zajednica.“

„Maslina ovde nikada nije samo drvo. Ona je izvor prihoda i nasleđa, otpornosti i ekonomije, i istorijska žila koja povezuje Palestince sa zemljom,“ rekao je.

Za Šehadea, veliki deo njegovog prihoda zavisi od maslina. Rekao je da je u dve godine koliko je bio odsutan iz svojih maslinjaka izgubio skoro 25.000 dolara.

A kako se napadi doseljenika pojačavaju, tako raste i napor da se Palestinci proteraju sa svoje zemlje, koji predvode tvrdi desničari u izraelskoj vladi.

Sungaj upozorava da se porast nasilja doseljenika dešava „u pozadini ubrzanog izraelskog prisvajanja zemlje,“ sa zvaničnicima koji „otvoreno izjavljuju svoju nameru da anektiraju celu Zapadnu obalu.“

Predsednik SAD Donald Tramp je rekao da to neće dozvoliti Izraelu. Ali za većinu Palestinaca, de fakto aneksija se već svakodnevno odvija.

Izrael je izgradio više vojnih kontrolnih punktova, barijera i gvozdenih kapija širom okupirane teritorije, ozbiljno ograničavajući slobodu kretanja.

Prema izveštaju UN iz maja, postoji najmanje 849 „prepreka kretanju koje trajno ili povremeno ograničavaju kretanje 3,3 miliona Palestinaca širom Zapadne obale, uključujući Istočni Jerusalim.“

Nelegalna naselja se takođe legalizuju od strane Izraela i brzo rastu. Premijer Benjamin Netanjahu je u septembru rekao da je Izrael „udvostručio jevrejska naselja“ na Zapadnoj obali – koja se smatraju nelegalnim prema međunarodnom pravu – i da će „nastaviti tim putem", navodi CNN.

Uz fokus na Gazu, Trampova administracija je učinila gotovo ništa da ograniči ove poteze. Palestinci zauzvrat kažu da se osećaju bespomoćno pred takvom agresijom.

Ostati postojan

Ahmad Šakarna vrlo dobro zna šta znači osećati se bespomoćno. Dana 25. oktobra, 58-godišnjak je dobio poziv od komšija da mu je tašta zadržana od strane izraelskih vojnika dok je brala masline u selu Nahalin u Betlehemu.

Požurio je da je pronađe, rekao je za CNN, samo da bi saznao da su je vojnici odvukli iz njenih maslinjaka i naterali da se popne uz stenovito brdo prema vojnom osmatračkom tornju koji gleda na obližnje naselje Beitar.

Šakarna je uzeo njene lekove i krenuo da pokuša da joj priđe, plašeći se za njen život. Ali je bio svestan da bi suočavanje sa vojnicima moglo ugroziti i njegov život, rekao je.

Kada je stigao do nje, jedan doseljenik se iznenada spustio sa vrha brda, zgrabio Šakarnu i pretukao ga, pre nego što su ga dvojica izraelskih vojnika oborila na zemlju.

Na video-snimku napada, koji je kružio društvenim mrežama, vidi se vojnik kako ga udara puščanom cevi, pre nego što doseljenik prilazi da zada još nekoliko udaraca. Šakarna je rekao da je nakratko izgubio vid i da je u bolnici pregledan, kao i da je prošao s blagim potresom mozga.

„Zar nije čudan prizor videti – vojsku kako drži civila i dozvoljava doseljenicima da ga tuku“, rekao je za CNN.

Posle pet sati ispitivanja, on i njegova tašta su pušteni bez optužbi; dokaz, kako kaže, da nisu ništa pogrešili.

IDF je rekao za CNN da je otvorena istraga o incidentu, ali da ne mogu pružiti detalje o istrazi koja je u toku. Ali Šakarna ne veruje da će istraga biti iskrena.

„Oni tačno znaju šta se desilo, ali ih nije briga. Žele da sakriju zločin koji su počinili,“ rekao je.

Da incident nije bio snimljen, „prošao bi i nestao“ čak i da je ubijen, rekao je.

„Život Palestinca ne vredi ništa,“ ocenio je.

Ali Šakarna je odlučan da ostane postojan na svojoj zemlji.

„Maslina je postojala pre okupacije. Ona nam je dragocena i mila… Nećemo je napustiti", rekao je.

"Neću otići"

U dolini Jordana, Um Šukri nastavlja da se kreće kroz maslinjake nesigurnim, ali brzim koracima, gazeći između polomljenih grana i osušenih listova.

Govori u naletu emocija bez pauze, pokušavajući da shvati svoju situaciju.

„Zašto moraju da nas neprestano muče i uništavaju naše živote? Samo neka nam dozvole da se vratimo i zalivamo naša stabla… Šta smo učinili da zaslužimo ovo nasilje“, pita.

Nakon što je više puta obišla farmu, konačno se smestila ispod jednog stabla da se odmori.

„Deset godina teškog rada. Deset godina mog vremena provedenog na ovoj zemlji, odbijajući da odem", govori dok joj suze teku.

Ali, kako kaže, ovo je mesto gde želi da bude: "Ostaću ovde ispod svojih maslina. Neću otići.“