(VIDEO) Priprema za "sukob na Arktiku": Vojnici NATO uče kako da ratuju na snegu i ledu

Ovi napori, kako piše Biznis Insajder, pojačani su time što Rusija i Kina nastavljaju da pokazuju strateški interes za Arktik.

Obuka za arktičko ratovanje ima za cilj da pripremi trupe za borbu po hladnom vremenu, od toga kako da manevrišu u dubokom snegu i na planinskom terenu do izvođenja vazdušnih i pomorskih operacija u arktičkim uslovima.

Uz to, kako navode, zbog topljenja leda formiraju se novi pomorski putevi koji bi mogli biti ključni za buduće vojne i komercijalne strategije.

Arktičko ratovanje

Predvođen norveškim komandatima, Joint Viking održava se u prvoj polovini marta u Tromsu, okrugu u severnoj Norveškoj koja se nalazi oko 400 kilometara zapadno od norveško-ruske granice.

Uz norveške i američke, ove godine učestvovale su i oružane snage iz Velike Britanije, Kanade, Finske, Nemačke i Holandije.
To je jedna od nekoliko rutinskih vojnih vežbi koje se održavaju u Arktičkom krugu, uključujući Nordic Response, Arctic Forge, Arctic Dolphin i Joint Warrior.

Osim pripreme trupa za arktički rat, vojne vežbe takođe imaju za cilj da pošalju poruku Rusiji o vojnoj spremnosti NATO-a, posebno dok traje rat u Ukrajini, piše Biznis Insajder.

Tokom poslednje zajedničke vežbe Viking 2023. godine, komandanti NATO-a patrolirali su granicom prema Koljskom poluostrvu, vozeći motorne sanke po zaleđenoj reci Pasvik.

Rat u Ukrajini primorao je Rusiju da preispita svoj vojni položaj na Arktiku, posebno nakon što je pretrpela velike gubitke u svojim kopnenim snagama, navodi se u članku objavljenom u recenziranom časopisu Arctic Review on Law and Politics.

Tormod Hajer, potpukovnik norveške vojske u penziji, napisao je da rat u Ukrajini deluje kao neka vrsta „arktičkog sredstva za smirenje“, tj. on smanjuje tenzije i verovatnoću direktnih sukoba između SAD i Rusije.

"Ovo je delimično zbog straha od nuklearne eskalacije, ali i zbog strateške neophodnosti: ni američke ni ruske snage ne mogu sebi priuštiti previše problema u savremenom međunarodnom okruženju. Ruska invazija 2022. nenamerno je dovela do veće stabilnosti na Arktiku", napisao je on.

Kinesko-ruska saradnja na Arktiku

Kina je 2018. godine takođe pokazala svoju zainteresovanost za Arktik, nakon što je istakla blizinu sa ovom teritorijom, kako bi opravdala strateške interese u regionu.

Dok su zapadne zemlje odbacile tvrdnju Kine, jer nema geografsku teritoriju u regionu, Rusija je pozdravila prisustvo te zemlje na dalekom severu, navodi Biznis Insajder.
Kina je od tada fokusirala svoje napore na naučna istraživanja, energetske investicije i strateški razvoj infrastrukture na Arktiku.

Sve veće prisustvo Kine na Arktiku i bliske ruske veze SAD i druge arktičke nacije vide kao potencijalnu pretnju, koristeći vojne vežbe poput Joint Vikinga kao "efekat odvraćanja".

"Kina je jedan od novijih učesnika na sceni. S vremenom, strateški interesi koje imaju u regionu… teraju nas da se zapitamo", rekla je u decembru Iris Ferguson, zamenica pomoćnika ministra odbrane za Arktik i globalnu otpornost Bajdenove administracije.

Novo bojno polje na Arktiku

Ne samo da se geopolitičke tenzije u regionu stalno razvijaju, već se i sama okolina menja jer klimatska kriza dramatično zagreva Arktik.

Topljenje leda stvara nove brodske puteve duž severne obale Rusije, potencijalno menjajući globalne trgovinske rute.

Sve veći pristup resursima, poput nafte, gasa i minerala koji su nedavno bili ograđeni ledom, doveo je do toga da se zemlje, uključujući SAD, bore da za svoja potraživanja.

Pristup predsednika SAD Donalda Trampa arktičkoj politici takođe je snažno uticao na region - on je promenio klimatske propise u korist vađenja nafte i čak izrazio interesovanje za preuzimanje Grenlanda od Danske, kao deo svoje strategije nacionalne bezbednosti, podseća Biznis Insajder.