Šef NATO Mark Rute: "Mi smo sledeća meta Rusije"

Generalni sekretar NATO Mark Rute došao je u četvrtak (11. decembar) u Berlin kako bi na jednom skupu „Minhenske bezbednosne konferencije“ (MSC) izneo nekoliko temeljnih razmišljanja o budućnosti Alijanse. Pre svega o ulozi evropskih država, koje moraju da preuzmu više odgovornosti ako Sjedinjene Američke Države, dugogodišnji i glavni garant vojnog pakta, postanu još nepredvidljivije, piše DW.

Nova „Nacionalna bezbednosna strategija“ SAD uznemirila je Evropu: u dokumentu se Evropska unija opisuje kao slaba i pogođena migracionim problemima – i više ne kao partner Amerike. Rute je pokušao da umiri situaciju prilikom posete kancelaru Fridrihu Mercu (CDU): u tom dokumentu stoji i da SAD ostaju privržene Evropi i njenoj bezbednosti. „SAD stoje iza svoje obaveze prema NATO“, naglasio je bivši premijer Holandije.

Da li je zato sada vreme za temeljna promišljanja? Biće da nije. Jer, ovo su presudni dani za sudbinu Ukrajine, koju je napala Rusija. Hoće li SAD, koje su decenijama bile zaštitnik Evrope, ostaviti Ukrajinu na cedilu? I s njom države Evropske unije? Merc kaže ovako: „Ništa više nije kao pre. Mi smo u drugačijem svetu. I živimo u drugačijem vremenu. A to vreme traži drugačije odgovore nego što smo ih davali u prošlosti.“

Evropa traži primirje i bezbednosne garancije

Druga vremena – drugačiji odgovori: to sada znači krizni menadžment. Može li Evropa, mogu li evropske članice NATO, da ublaže najteže zahteve koje američki plan za mir u Ukrajini postavlja? Merc ponavlja ključne tačke za Evropu: „Želimo primirje za Ukrajinu koje na ovaj strašni rat, nakon skoro četiri godine, konačno da stavi tačku. To primirje mora biti osigurano čvrstim pravnim i materijalnim garancijama.“

Dakle – garancijama NATO, EU, ali i SAD: „Rešenje pregovorima mora sačuvati evropske bezbednosne interese. Ne sme ići na štetu Evropske unije i NATO.“

Zelenski spreman na nove izbore

Mogu li Merc i Rute, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer to da sprovedu? Prvobitni američki plan sa 28 tačaka za okončanje rata toliko je izlazio u susret interesima agresora Rusije da su se pojavile glasine kako je tekst zapravo napisan u Moskvi.

Taj plan izgleda više nije na stolu, ali je nedavno američki predsednik Donald Tramp od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zatražio da brzo raspiše izbore kako bi dokazao legitimitet – usred rata. Zelenski je na to pristao. Drugog izbora nije imao. Ukrajina je u međuvremenu Sjedinjenim Državama dostavila sopstveni plan.

Novi susret u Berlinu sa Starmerom i Makronom

Dok Merc i Rute razgovaraju, u političkom Berlinu kruže oprečne informacije o tome šta donose naredni dani. Pominje se sastanak u ponedeljak u nemačkoj prestonici, na kojem će kancelar ugostiti Starmera i Makrona.

I američke izaslanike? Merc kaže da će se svi učesnici tokom vikenda još jednom „pozabaviti planovima“. Planovima o teritorijama na istoku Ukrajine koje bi trebalo ustupiti Rusiji kako bi se rat okončao. Takva ustupanja bila bi teška za napadnutu zemlju – ali izgleda da ih je teško izbeći.

Rute upozorava na nove ruske napade

Kasnije, na skupu „Minhenske bezbednosne konferencije“ u predstavništvu Bavarske u Berlinu, Rute je upozorio da ruski predsednik Vladimir Putin neće stati s napadima na Ukrajinu: „Mi smo sledeća meta Rusije. I već smo pretrpeli štetu“, rekao je Rute o evropskim NATO-partnerima, piše DW.

Rusija gotovo svakodnevno napada infrastrukturu na Zapadu, razara društva dezinformacijama i širi strah i užas dronovima. „Ali previše nas još uvek ne vidi hitnost. Previše ljudi veruje da vreme radi za nas. A ne radi.“

Mentalno, države NATO bi već morale da se dovedu u svojevrsno ratno stanje, poručuje Rute. I da se, kaže, energično pobrinu da što pre mogu same da se brane. Za sada, međutim, postoji samo jedan čovek koji može da zaustavi Putina: američki predsednik Donald Tramp. A Evropljani će prvo morati da ga ponovo pridobiju na svoju stranu – kao što su to već mnogo puta pokušali. Naredni dani pokazaže da li će u tome uspeti.