NATO počeo da šalje borbene avione F-16 u Ukrajinu

Svet 10. jul 202417:33 24 komentara
Shutterstock/ Alexandros Michailidis

Države članice NATO objavile su da su počele da prebacuju borbene avione F-16 u Ukrajinu dok njihovi lideri u Vašingtonu pokušavaju da prevaziđu političke neizvesnosti svog istorijskog samita.

Avioni F-16, iz Danske i Holandije, „leteće na ukrajinskom nebu ovog leta da bi osigurali da Ukrajina može da nastavi da se efikasno brani od ruske agresije“, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Bela kuća je precizirala da su se Belgija i Norveška obavezale da će obezbediti drugo naoružanje.

Pošto su sa prethodne večeri proslavili 75. godišnjicu zapadne vojne alijanse, lideri država tog saveza treba da se sastanu u okviru Severnoatlantskog saveta, najvišeg političkog tela NATO, da bi razgovarali o uslovima povećane podrške Ukrajini, suočenoj sa sve većim baražima ruskih projektila.

Predsednik SAD Džozef Bajden je u utorak uveče potvrdio da će saveznici Ukrajini takođe dati pet dodatnih sistema protiv-vazduhoplovne odbrane, uključujući četiri baterije tipa „Patriot“ čije su rakete zemlja-vazduh posebno efikasne u presretanju ruskih balističkih projektila.

Ove sisteme glasno zahteva ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji je takođe u Vašingtonu. On je u utorak zahvalio saveznicima za „snažnu izjavu“ podrške, pozivajući ih da ne smanjuju oprez dok čekaju rezultate novembarskih izbora u Sjedinjenim Državama.

Nemačka, Holandija, Rumunija i Italija takođe treba da daju doprinos.

„Vreme je da izađemo iz senke, donesemo čvrste odluke, radimo, delujemo i ne čekamo novembar ili bilo koji drugi mesec“, rekao je ukrajinski predsednik u utorak u govoru u Institutu Ronalda Regana u Vašingtonu.

„Rusija neće pobediti“, snažno je obećao Bajden (81) u dugo očekivanom govoru posle nastanka sumnji (četiri meseca pre američkih predsedničkih izbora) u njegovu sposobnost da „brani boje demokratskog tabora“.

Rusija je nedavno pojačala raketne napade na Ukrajinu, uključujući razaranje najveće dečije bolnice te zemlje u Kijevu. Ruske rakete su uništile polovinu ukrajinskih kapaciteta za proizvodnju električne energije.

Saveznici su se obavezali da će obezbediti druge „Patriote“ ili ekvivalentne rakete „ove godine“ i „desetine“ taktičkih sistema protiv-vazduhoplovne odbrane „narednih meseci“, rekao je američki predsednik.

Više od dve godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, ta podrška se „ne podrazumeva“, podsetio je odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u utorak uveče tokom proslave godišnjice Atlantske alijanse u Auditorijumu Endrju V. Melona, gde je pre 75 godina potpisan Atlantski ugovor kojim je osnovana istoimena organizacija.

„Nema besplatnih opcija sa agresivnom Rusijom kao susedom“, rekao je on, podsetivši da bi „najveći trošak i najveći rizik bio da Rusija pobedi u Ukrajini“.

Šefovi država i vlada doputovali su u glavni grad SAD u utorak, osim predsednika Francuske Emanuela Makrona, koga očekuju tek danas. On će pokušati da reafirmiše svoje mesto na međunarodnoj sceni, ali su partneri Francuske ;zabrinuti ;zbog njegovog slabljenja na nedavnim parlamentarnim izborima, kao i pre toga, na evropskim.

Samit u Vašingtonu je u atmosferi političke neizvesnosti u Sjedinjenim Državama, gde predsednik Bajden ima mnogo posla da suzbije „pobunu“ poslanika svojih Demokrata koji ga pozivaju da napusti trku za drugi mandat u novembru protiv Donalda Trampa.

Nad samitom visi senka tog bivšeg republikanskog predsednika koji je često bio kritičan prema NATO i čije primedbe kao da su oslabile princip uzajamne pomoći predviđen Članom 5. ugovora te organizacije.

„Očekujem da će, bez obzira na ishod izbora, Sjedinjene Države ostati snažan i lojalan saveznik u NATO“, izjavio je danas Stoltenberg.

Donald Tramp se nije ;uzdržavao da komentariše ovaj samit, uveravajući u utorak da bez njega „sada verovatno više ne bi bilo NATO“. On smatra sebe zaslužnim za obavezu Evropljana da više troše na svoju odbranu.

Pored zasedanja Severnoatlantskog saveta, na programu su večeras posebne večere za lidere i za ministre spoljnih poslova i odbrane.

Premijer Mađarske Viktor Orban koji je predsedavajući EU, imaće priliku da iznese svoje nezadovoljstvo pošto su njegove posete Moskvi i Pekingu veoma loše prihvaćene, posebno u Vašingtonu.

Ukrajinski predsednik bi trebalo da se sastane sa nekim od zvaničnika, pre no što učestvuje na Savetu NATO-Ukrajina u četvrtak, poslednjeg dana samita.

Ukrajina je želela zvaničan poziv za pristupanje NATO, ali će ipak morati da sačeka suočena sa protivljenjem nekoliko zemalja, uključujući i SAD.

S druge strane, trebalo bi da pozdravi to što sada ima obećanje da je pristupanju Ukrajine NATO-u „nepovratno“, rekao je jedan diplomata, precizirajući međutim da će biti dodati određeni uslovi.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare