Nemačka pred parlamentarnim izborima: Kakav će biti odnos nove vlade prema Srbiji

Nemačka trostranačka vladajuća koalicija, koju čine Socijaldemokratska partija (SDP), Zeleni i Slobodna demokratska partija (liberali) raspala se 6. novembra nakon što je kancelar Olaf Šolc najavio da će otpustiti ministra finansija Kristijana Lindnera, lidera liberala, zbog neslaganja oko ekonomskih reformi.

Lindner je rekao Šolcu da ne vidi način da se nastavi koalicija i pozvao ga da utre put za vanredne izbore u Nemačkoj, dok je lider opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc pozvao da se već u novembru glasa o poverenju vladi.

Međutim, nekoliko dana kasnije nemačke novinske agencije javile su da je između poslaničkih klubova vladajućih stranaka SPD-a, Zelenih i Liberala, kao i opozicione Unije CDU/CSU postignut dogovor da se izbori održe 23. februara 2025. godine, a da nemački kancelar Olaf Šolc pitanje poverenja Vladi u Bundestagu postavi 16. decembra.

Novi kancelar mogao bi biti Fridrih Merc, konzervativni suparnik Olafa Šolca, jer bi prema istraživanjima javnog mnjenja njegova CDU sa partnerskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) iz Bavarske trebalo da na februarskim izborima 2025. godine osvoji najviše glasova.

Petar Ćurčić sa Instituta za evropske studije za N1 kaže da CDU i CSU od proleća 2022. vode u svim anketama, navodeći da je, iako nepopularan u ranijim istraživanjima, Merc, kako svojim sposobnostima, tako i nepopularnošću aktuelnog kancelara i ministra privrede, uspeo da stekne podršku birača.
Pred CDU i CSU je, kako ističe, ključno pitanje sa kim bi trebalo da formiraju narednu vladu.

"Primer levo-liberalne koalicije sastavljene od triju stranaka (što je presedan koji u nemačkoj politici nije viđen više od 60 godina) nije uverio glasače da bi sledeća koaliciona vlada trebalo da bude sastavljena od mnogo, ideološki tako heterogenih, stranaka. Prema ispitivanjima vodećih ustanova koje istražuju stavove birača, poput Forse i Izborne istraživačke grupe, najviše ispitanih smatra da bi trebalo da bude formirana velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata sa Mercom na čelu", objašnjava Ćurčić ističući da su ove partije samo u 21. veku formirale tri vlade i da su se pokazale kao stabilne.

Međutim, on kaže da je prisutan trend opadanja podrške ovim partijama navodeći da su osamdesetih godina XX veka SPD i CDU zajedno imale 80 do 85 odsto podrške svih izašlih na izbore, a da je danas ta cifra između 45 i 50 odsto, te da je pitanje šta ta koalicija donosi obema strankama.

Da je najverovatnije očekivati koalicionu vladu koju bi činili CDU/CSU i socijaldemokrate stav je i karijernog diplomate u penziji i bivšeg ambasadora SRJ u Nemačkoj Zorana Jeremića, koji je za Insajder rekao da će, ukoliko bude bilo potrebe, u vladi biti i Zeleni.

Nemačka neće menjati stav prema Kosovu, litijumu...

Ćurčić kaže da se, ukoliko bi nova vlada bila formirana na čelu sa Mercom, odnos Nemačke prema Srbiji neće promeniti drastično i da će ta zemlja i dalje biti najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije.

Dodaje i da se u ključnim pitanjima, poput statusa Kosova, ne očekuju nikakve promene.

"Pitanje je samo retorike koji će Merc primeniti prema vlastima u Beogradu. Može se očekivati da bi demohrišćani mogli da imaju otvoreno afirmativan odnos prema vladi u Beogradu što potiče iz činjenice da su CDU i SNS partnerske stranke u okvirima Evropske narodne partije. Takođe, i bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije, Markus Zeder nedavno je posetio Beograd i pohvalno se izrazio o politici Vlade Srbije", kaže Ćurčić.

On ističe i da je Nemačka, još u poslednjem mandatu kancelarke Merkel, pokazala veliko interesovanje za pitanje litijuma, te da, u tom pogledu, nemačka politika ni prema ekstrakciji i preradi litijuma u Srbiji ne bi trebalo da se menja.
Jeremić, sa druge strane, kaže da će odnos nove vlade Nemačke prema Srbiji, zavisiti, pre svega, od toga kako se budu uspostavili odnosi vladajućih partija.

"Saradnja u vreme kancelarke Merkel je, pre svega, bila rezultat saradnje narodnjačkih partija kojoj pripada i SNS. Na tome je zapravo bio taj poseban odnos između Merkelove i nas. Da li će se on ponovo oformiti, pitanje je da li će to uticati na SPD ili Zeleni, to je verovatno očekivati, ali to predstavlja jednu šansu koju bismo trebali iskoristiti", rekao je on za Insajder.

Merc je poznat po tome što obećava pomak udesno po pitanju migracija, kao i povratak tradicionalnim vrednostima, a prema oceni Ćurčića na ovaj potez, podstiče ga i aktivna kampanja Alternative za Nemačku koja na pitanju restriktivne migratorne politike pokušava da osvoji glasove desnih i konzervativnih birača.

Kada je u pitanju politika Evropske unije, Merc bi trebalo, prema mišljenju Ćurčića, kao pripadnik demohrišćana, koji tradicionalno zagovaraju princip supsidijarnosti, da se distancira od namera socijaldemokrata, Zelenih i dela liberala, da centralizuju političko odlučivanje na nivou EU.

Od početka rata u Ukrajini, Merc je više puta pokazao jasnu i nedvosmislenu podršku Kijevu. Ćurčić podseća da je on i pre Olafa Šolca posetio ratom zahvaćenu zemlju i više puta nagoveštavao mogućnost da dozvoli Ukrajincima korišćenje raketa Taurus u ratnim dejstvima na ruskoj teritoriji.

"U nemačkom javnom mnjenju, koje je još pod utiskom trauma iz Drugog svetskog rata, ovaj Mercov predlog ne nailazi na odobravanje. Naravno, pitanje podrške Ukrajini zavisiće, kako od zemalja EU, tako i od SAD koje su u procesu tranizicije vlasti od Bajdena ka nepredvidljivom Donaldu Trampu koji se u januaru 2025. godine vraća u Belu kuću", zaključuje Ćurčić.