Ni prstićem ne povrediti ego Donalda Trampa: Sagovornici N1 o promenama na političkoj sceni

"Ova izborna trka bila je neka vrsta rolerkostera, jer stalno su se smenjivale šanse i ko je u vođstvu. No, i pre izbora se znalo da ko dobije Pensilvaniju, ima najveće šanse da će dobiti izbore, ali nije se išlo toliko daleko da se moglo smatrati da će pobeda Donalda Trampa biti ovoliko ubedljiva. Ako se ovi trendovi nastave, mogao bi da ima i svih 320 izbornih glasova, da će uništiti tzv. Plavi zid i uzeti Pojas rđe", ocenio je Stevan Nedeljković sa FPN.

Stevan Zorić iz Centra za američke studije kaže da je Kamala mogla da postane predsednica samo ako održi Plavi zid -  Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, u kojima su joj ankete davale blagu, ali dovoljnu prednost.

"Desilo se nešto potpuno suprotno, da je Tramp uspeo da njoj preotme glasače. Podsetiću gledaoce da je 2016. Hilari Klinton takođe izgubila sve tri ove države, Bajden je 2020. uspeo sve da ih dobije. Za 'krivca' su 2016. optuženi beli neobrazovani muškarci koji su glasali za Trampa, a ovde godine čini mi se je razlog njegove pobede to što je uspeo da preotme mali, ali dovoljan broj žena i Afroamerikanaca", kazao je on.

To što se Kamala Haris nije obratila pristalicama nakon proglašenja rezultata, Nedeljeković tumači time da "nije popularno da se poraženi kandidat" obraća.

"Nadam se da će njena poruka biti poziv na jedinstvo, jer su građani Sjedinjenih Američkih Država toliko podeljeni. Te podele nisu čisto političke prirode, stranačke prirode, već duboko društvene. Zato imam nadu da će ona, koja je još uvek potpredsednica, pozvati na neku vrstu jedinstva. Slično je uradio i Donald Tramp, i nadam se da će preći sa reči na dela i ujediniti SAD, jer je tih podela, Boga mi, puno i prilično su duboke", ocenio je.

Kada je reč o spoljnoj politici, naročito ratu u Ukrajini, Zorić kaže da tu sada u prvi plan dolazi Trampova nepredvidivost.
"Tramp je najavio u debati protiv Kamale Haris da će sprečiti Treći svetski rat i da će za jedan dan ugovoriti mir. To možda može da bude njegova platforma s kojom će poći u razgovore i sa Zelenskim i sa Putinom, ali je pitanje kako će te dve strane reagovati na predloge", naveo je.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je rekla da je "jasno da mi Evropljani sada moramo još ozbiljnije da se pozabavimo bezbednosnom politikom", a Nedeljković kaže da je Evropljanima još uvek sveže u sećanju kada je Tramp od 2017. do 2021. proizvodio dosta neizvesnosti i nemira u vezi NATO.

"Neke zemlje, poput Slovačke ili Mađarske, prilično se raduju Trampovoj pobedi jer veruju da će to doprineti da svet izgleda više po njihovoj meri. Sa druge strane, Tramp definitivno donosi promenjenu retoriku, sve će biti dosta nezvaničnije, dosta će se izbegavati multilateralni formati, uključujući G7, a više će gledati na bilateralne odnose. Ja sam video vrlo jasnu poruku Emanuela Makrona da je, kako on to kaže, vrlo dobro sarađivao sa Trampom u prethodne četiri godine, odnosno u periodu 2017-21. godine, što nisam siguran da je baš bio slučaj, ali očigledno je da Makron dobro poznaje karakter Donalda Trumpa i da zna koliko mora da vodi računa o svakoj reči", kazao je.

On je rekao da će svi evropski lideri odreda, pa i naša vlast, morati da paze na sujetu Donalda Trampa i da "ni prstićem ne povrede njegov ego", jer je to impulsivan čovek i transakcionalista.

Kada je o Srbiji i Zapadnom Balkanu reč, Zorić ističe da spoljna pitanja nisu nešto što toliko interesuje glasače.

"Dakle, to će biti stvar transakcije, bilateralnog dogovora često i  toga da li Trampu u određenom trenutku pogoduje da napravi neki dil koji bi ga predstavio američkim glasačima za dve, odnosno četiri godine, kao što je to bio Vašingtonski sporazum kada je bio u prošlom mandatu", podsetio je on.

Sve o predsedničkim izborima u SAD čitajte u našem BLOGU.