Ime dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir biće objavljeno danas, a posmatrači smatraju da bi Nobelov odbor mogao svojim izborom da pošalje upozorenje na rat u Ukrajini ili na klimatske promene.
Stručnjaci za nagradu podeljeni su u vezi sa mogućim dobitnikom.
Jedna strana misli da će ove godine izborom laureata biti izražena kritika ruskoj invaziji na Ukrajinu. Druga veruje da će naglasiti hitnu potrebu borbe protiv globalnog zagrevanja.
POVEZANE VESTI
Ove godine bilo je ukupno 343 tajnih nominacija pa bi petočlani Nobelov odbor mogao i iznenaditi stručnjake i odlučiti nešto sasvim drugo.
Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira iz Osla (PRIO), rekao je da beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovska i kritičar Kremlja Aleksej Navaljni, koji se nalazi u zatvoru, zaslužuju da im se oda počast zajedno.
„Oboje su šampioni nenasilnih prodemokratskih aktivnosti u svojim zemljama“, rekao je.
„I Navaljni i Tihanovska takođe su snažni protivnici rata u Ukrajini“, dodaje Urdal.
Od Drugog svetskog rata nije bilo ratnog sukoba između dveju zemalja tako blizu Osla, sedištu Nobelove nagrade za mir.
Odbor bi mogao i poslati poruku osude rata u Ukrajini i dodeliti Nobelovu nagradu onima koji dokumentuju ratne zločine u Ukrajini kao što su Međunarodni krivični sud ili istražitelji Bellingcat-a.
Sad ili nikad
A na primer ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, simbol ukrajinskog otpora i jedan od favorita na kladionicama?
„Odbor će verovatno biti jako oprezan u pogledu dodele nagrade predsedniku u ratu… bez obzira na to što je Ukrajina napadnuta“, rekao je Urdal.
„Uvek će biti zločina, čak i na ukrajinskoj strani“, kazao je.
Hiljade ljudi širom sveta mogu nominovati kandidate za nagradu do 31. januara, uključujući članove parlamenta i ministre iz svih zemalja, bivše laureate i neke univerzitetske profesore.
Članovi Nobelovog odbora takođe mogu predložiti svoje kandidate na svom prvom sastanku, koji je ove godine održan nedugo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Drugi posmatrači kažu da bi borba protiv klimatskih promena mogla biti vredna Nobela nakon još jedne godine obeležene ekstremnim vremenskim prilikama, uključujući rekordni toplotni talas u Evropi i katastrofalne poplave u Pakistanu.
Stručnjaci UN-a za klimu izdali su jasno upozorenje u jako mračnom izveštaju u aprilu.
„Sad ili nikad, ako želimo ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa“, rekao je Džim Skea, koopredsednik radne grupe koja stoji iza izveštaja.
Bez nagrade?
„Kada bi nagradu dodelio za borbu protiv klimatskih promena, Nobelov odbor imao bi jedinstvenu priliku da poruči da se višestruke krize s kojima se svet suočava moraju rešavati zajedno“, rekla je Oda Andersen Niborg, čelnica Norveškog mirovnog veća.
Među imenima koja se spominju kao mogući dobitnici nagrade za klimu su švedska aktivistkinja Greta Tunberg i/ili njen pokret Petkom za budućnost, zatim neumorni britanski prirodnjak Dejvid Atenborou i drugi aktivisti.
Među ostalim mogućim laureatima spominju se glavni sekretar UN Antonio Gutereš, UN-ova Okvirna konvencija za klimatske promene (UNFCC) i ministar spoljnih poslova Tuvalua Sajmon Kofe, čijoj zemlji preti porast nivoa mora.
Ako odbor oda priznanje radu u drugim poljima, nagradu bi mogli dobiti aktivisti za ljudska prava iz Kine, Avganistana i Irana, kao i Transparency International ili Međunarodni sud pravde.
Po Sveru Logardu, naučniku Norveškog instituta za međunarodne odnose (NUPI), odbor bi mogao da odluči da nagradu ove godine uopšte ne dodeli. Poslednji put to se dogodilo pre 50 godina.
„Niko ne može tvrditi da je nešto veliko postigao na području mira, sukobima kao da nema kraja, a sporazumi kao da postoje da se krše“, rekao je za AFP.
Nobelovu nagradu za mir prošle su godine dobili borci za medijske slobode – Marija Resa s Filipina, čijem portalu preti gašenje, i Rus Dmitrij Muratov, čijem listu je oduzeta licenca.
Komentari ()
Vidi sve komentare