Novaković: Mi i ne znamo šta je krajnji, stvarni Putinov cilj

Hoće li jezivi snimci iz Buče uticati na mirovne pregovore između Moskve i Kijeva? Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Buču i ponovio da je Rusija izvršila ratne zločine i genocid u Ukrajini, piše BBC.

Antonijević kaže da se, zaista, na osnovu ovih snimaka, može govoriti o ratnim zločinima koji se čine na terenu, "ali davati neke ocene o genocidu pre nego što je
Međunarodni krivični sud i dobio podatke i pre nego što su istražitelji na terenu obavili svoj deo posla", misli da je preuranjeno i da više služi političkoj poruci koja se šalje Putinu.

Ima pozitivnih stvari - najava predsednice EK Ursule fon der Lajen da će EU poslati svoje istražitelje, kaže Antonijević dodajući da se nada da će zemlje sa zapoadnog Balkana videti tu mogućnost, i da će se istražitelji iz naše zemlje možda ponuditi da budu u tim timovima. I na taj svoju prošlost iz devedesetih da predstavimo na jedan drugi način, da se predstavimo kao jedan kontruktivan partner, kaže gost Dana uživo.

Na pitanje dokle Putin može da izdrži pritisak, Novaković navodi da je njegov režim jak i da može to da traje. Ali, navodi da se dobija jedna veća izolacija Rusije, na jedan duži rok i to da na taj način da dok je on na vlasti neće biti nekog približavanja Zapada i Rusije ili će ono biti otežano. Takođe, Novaković kaže, da ako se dođe do nekog prihvatljivog dogovora za obe strane, verovatno će se tražiti i involviranost Zapada u to, i postavlja se pitanje kako će doći do te komunikacije.

Osvrćući se na dešavanja "spolja" i uvođenje sankcija, Antonijević kaže da je drugi korak podizanje optužnice i izlazak istražitelja na teren. Same sankcije, ističe Antonijević, pogađaju i režim i Putina, ali i sve one koji žive u Rusiji, dodajući da se toga sećamo i mi (kako je biti pod sankcijama). "Takav vid sankcija veoma teško dolazi do onog uskog kruga koji donosi odluke. Treba da se cilja sam režim koji je doneo odluku da se napadne Ukrajina i oni moraju odgovarati, a ne ceo narod", dodao je Antonijević, podsećajući da i u Rusiji postoje ljudi koji se protive ratu.

Novaković kaže da do sada postoje samo tehnički pregovori, ograničenog dometa, koji ne idu, kako se čini, u pravcu razrešavanja krize. "Vrlo sam skeptičan, čini mi se da dobar deo aktivnosti u Rusiji i praktičnih odluka na terenu, veoma zavisi od Putina. Peskov je rekao pre dve nedelje da primene odluke o plaćanju gasa rubljama neće ići odmah, Putin je rekao ne - od 1. aprila, odmah", dodao je.

Kako kaže, Zeleneski ima tvrdu retoriku prema Rusiji, što je očekivano, ali se postavlja pitanje da li on političkoj eliti ostavlja dovoljno prostora da se prihvati određeni mirnovni sporazum, kada do njega dođe, odnosno koji je to prostor kad on može da napravi korak unazad i kaže - ovim smo zadovoljni.

Upitan o neotvorenim humanitarnim koridorima, Antonijević kaže da to može da bude određeni predmet istraga - na koji  način su odloženi i koji su efekti sprečavanja. "Međunarodni Crveni krst je jasan i spreman i očigledno postoji mogućnost da se evakuacija sprovede i to je nešto na šta Rusija mora jasno odgovoriti i omogućiti i to je nešto što je obećano tokom različitih nivoa razgovora. Nadam se da će to biti deo najavljivanih dijaloga i to što pre. Ako ne razmišljate o stanovništvu u Ukrajini, bez obzira koje su nacije, vi onda zaista činite ratne zločine i nešto za šta se kasnije može odgovarati", kaže Antoninjević.

Upitan o tome ko bi mogao da bude garant mirovnih dogovora, Novaković kaže da je najlogičnije da se takav sporazum sklopi između same Rusije i Ukrajine, a onda da se pronađe širi okvir. On u UN vidi mesto gde taj sporazum može da se verifikuje.

Govoreći o tome dokle sve ovo može da traje, Antonijević navodi da je ukrajinska ekonomija potpuno devastirana, ali da treba, na prvom mestu, voditi računa o humanitarnoj krizi koja se povećava. Sve deluje veoma pesimistično, kaže gost Dana uživo.

Dobar deo toga zavisi od volje Putina, a mi ne znamo šta je njihov stvarni, krajni cilj, naglašava Novaković. "Njihovi ciljevi demilitarizacije i denacifikacije su toliko amorfno postavljeni - u zavisnosti od toga kako su intepretirane. Da li je to osvajanje cele Ukrajine, istočnog dela, Donbasa... Širok je prostor kako se ti ciljevi mogu tumačiti", ističe.

Antonijević dodaje da se čini da su Rusi odustali od denacifikacije i da je više na takav način ne stavlja na sto, svesna da je to priča koju nijedna zemlja neće progutati.

Sve najvažnije informacije pratite u našem BLOGU UŽIVO i na stranici RAT U UKRAJINI.