Vladimir Putin će naredne nedelje posetiti dve male bivše sovjetske države u centralnoj Aziji, javila je ruska državna televizija, što je prvo putovanje ruskog lidera u inostranstvo otkako je naredio invaziju na Ukrajinu.

U ruskoj invaziji koja je počela 24. februara ubijene su hiljade ljudi, raseljeni milioni, a Moskva se našla pod ozbiljnim finansijskim sankcijama zapada za koje Putin kaže da su podstakle jačanje trgovinskih veza Rusije s drugim silama kao što su Kina, Indija i Iran.

Pavel Zarubin, dopisnik državne televizije Rosija1 iz Kremlja, rekao je da će Putin posetiti Tadžikistan i Turkmenistan, a zatim se na razgovorima u Moskvi sastati sa indonezijskim predsednikom Jokom Vidodom.

Putin će se u Dušanbeu sastati s tadžikistanskim predsednikom Imomalijem Rakhmonom, bliskim ruskim saveznikom i najdugoječnijim vladarom bivše sovjetske države. U Ašgabatu će prisustvovati samitu kaspijskih država, uključujući lidere Azerbajdžana, Kazahstana, Irana i Turkmenistana, rekao je Zarubin.

Lideri Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i SAD - sedam industrijski najrazvijenih zemalja sveta, na samitu G7 u bavarskim Alpima razgovarali su o ratu u Ukrajini i Rusiji.

Britanski premijer Boris Džonson upozorio je francuskog predsednika Emanuela Makrona da "sada" ne pokušava da traži rešenje u Ukrajini putem pregovora, jer se time rizikuje produžetak "svetske nestabilnosti", saopštio je Dauning strit.

Na sastanku na margini samita Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7) u Nemačkoj u dvorcu Elmau dvojica vodja su se složila da je reč o kritičnom trenutku za razvoj sukoba i da je moguće preokrenuti tok rata, rekao je portparol britanske vlade dodajući da su se složili da "pojačaju" vojnu pomoć Kijevu.

"Premijer je istakao da bi svaki pokušaj rešavanja sukoba sada samo izazvao trajnu nestabilnost i dao (Vladimiru) Putinu pravo da u nedogled manipuliše suverenim zemljama i medjunarodnim tržištima", dodao je on.

Za razliku od Makrona, Boris Džonson odbija svaki dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koga naziva "diktatorom" od početka ruske invazije Ukrajine u februaru.

Po rečima portparola, Džonson je zabrinut što neki komentari nagoveštavaju da bi bilo dobro za Ukrajinu da sada pokuša da pregovara i da odustane od svog suvereniteta u nekim delovima na istoku zemlje u zamenu za mir, što, kako smatra Džonson "ne bi bio dobro".

Sa napredovanjem ruske vojske na istoku Ukrajine i blokadom pristupa Odesi, Ukrajina se nalazi u teškom položaju i kompromis u takvom položaju ne bi bio povoljan za Ukrajinu, rekao je portparol, i dao uveravanja da se vođe Francuske i Britanije slažu oko toga da je potrebno dugoročno podržati Ukrajinu.

U intervjuu za britanske medije, Džonson je ocenio da Zapad treba na samitu G7 i na samitu NATO koji sledi u Madridu da imaju "zaista, zaista otvorene razgovore" po pitanju implikacija rata i sankcija pre svega po pitanju inflacije da bi zaštitili do sada pokazano jedinstvo.

"Biće, realno određen zamor među stanovništvom i političkim klasama", ocenio je Džonson i priznao da "malo brine" zbog toga.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken je u Elmau izjavio da sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog agresije na Ukrajinu imaju "dubok uticaj".

On je u intervjuu za američku televizijsku mrežu CNN tokom samita Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7) u Nemačkoj rekao da čak i kada Rusija ima prihode od viših cena nafte, ne može da troši novac zbog kontrola izvoza.

„Rusija ne može da stekne ono što joj je potrebno da modernizuje svoj odbrambeni sektor, da modernizuje svoju tehnologiju, da modernizuje svoja energetska istraživanja, što znači da će tokom vremena svaka od ovih oblasti opadati“, rekao je Blinken komentarišući prognoze prema kojima će se ruska privreda sledeće godine smanjiti do 15 odsto.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je Evropska unija do sada prikupila oko dve milijarde evra vojne pomoći Ukrajini, ali da joj je potrebno još vojne pomoći, finansijskih sredstava i političke podrške.

On je na konferenciji za novinare u zamku Elmau u Nemačkoj, gde se održava samit Grupe 7 najrazvijenijih zemalja, dodao da “ruski rat u Ukrajini” dovodi svet u opasnost i “dramatično utiče na snabdevanje hranom, energijom, povećanje cena i inflaciju”.

“Od prvog dana EU nastupa jedinstveno da podrži Ukrajinu i sankcioniše Rusiju. EU nastavlja da šalje finansijsku, humanitarnu i političku podršku”, rekao je Mišel.

Predsednik Evropskog saveta je optužio Rusiju da koristi hranu kao “tiho oružje rata” i da je glavni krivac za nestašicu hrane u svetu.

“To izazivaju blokiranjem luka, napadima na ključne infrastrukturne objekte i pretvaranjem žitnih polja u polja rata. Gladnoj deci hrana je potrebna sada”, rekao je Mišel, dodavši da EU sarađuje sa više organizacija koje se bore protiv gladi u svetu i da je sakupila skoro 600 miliona evra kako bi pomogla najugroženije partnere.

Predsednik Evropskog saveta je kazao da je prošlonedeljni samit EU bio istorijski trenutak gde je 27 zemalja članica zajednički radilo na “oduzimanju kiseonika ruskoj vojnoj mašineriji”, vodeći pritom računa o svojim i ekonomijama partnera.

“Ovaj rat, takođe, menja i Evropsku uniju. Na samitu je dat status kandidata Ukrajini i Moldaviji, a najavljen je isti status za BIH i Gruziju, ukoliko nastave sa reformama”, dodao je Mišel.

On je istakao i da EU radi na smanjivanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva “diverzifikujući izvore energije ubrzavanjem razvoja obnovljivih izvora i ojačavanjem energetske efikasnosti”.

Rusija je saopštila da je pogodila fabriku za proizvodnju raketa u Kijevu i nazvala "lažnim" tvrdnje da je pogodila stambenu zonu u glavnom gradu Ukrajine.

Radi se o fabrici oružja Artiom, koja je bila meta kao vojna infrastruktura, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, dodajući da su tu fabriku već gađali u aprilu.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da napadi ruske vojske na stambene zgrade u Kijevu pokazuju neophodnost međunarodnog jedinstva u podršci Ukrajini.

"Možemo sa sigurnošću reći da Putin nije računao na ovo i da ga još uvek boli glava zbog velike međunarodne podrške Ukrajini, ali naravno i hrabrost Ukrajinaca u odbrani zemlje", rekao je Šolc nakon prve sednice samita G7, čiji je domaćin na jugu Bavarske.

Jedna osoba je poginula a pet je povređeno kada su projektili pogodili stambenu zgradu i dečji vrtić u Kijevu, u napadima koje je američki predsednik Bajden nazvao "varvarskim" na dan otvaranja samita G7 u Evropi na kojem će svetski lideri razgovaratii o daljim sankcijama Moskvi, javljaju agencije.

Četiri eksplozije potresle su centar Kijeva u ranim jutarnjim satima, u prvom takvom napadu na grad u nekoliko nedelja. Kasnije tokom dana čule su se još dve eksplozije na južnoj periferiji grada, rekao je reporter agencije Rojters.

„Rusi su ponovno pogodili Kijev. Projektili su oštetili stambenu zgradu i dečji vrtić“, rekao je predstavnik kancelarije predsednika Andrej Jermak.

Rojtersov fotograf video je veliki krater od eksplozije pored igrališta u privatnom dečjem vrtiću na kojem su razbijeni prozori.

Šefovi tri velike energetske kompanije u Francuskoj pozvali su građane da momentalno smanje potrošnju energije zbog nestašice i porasta cena, nakon što su prekinute ruske isporuke energenata.

Rusija je prekinula snabdevanje energentima nakon sankcija koje su zapadne zemlje uvele zbog agresije na Ukrajinu.

„Potreban je neposredan, kolektivan i masivan napor. Svaki gest se računa“, poručili su Patrik Poujane iz firme TotalEnergies, Žan-Bernard Levi iz EDF i Ketrin Mekgregor iz kompanije ENGIE, u članku za francuski nedeljnik JDD.

Rusija je saopštila da je izvela napade na tri vojna centra za obuku u severnoj i zapadnoj Ukrajini, uključujući i jedan nedaleko od granice sa Poljskom.

Portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je da su bombardovanja izvedena visoko preciznim oružjem i krstarećim raketama „kalibr“.