Novi negativac u NATO: Španija

U poslednjem trenutku je španski premijer Pedro Sančez izjavio da njegova zemlja ne mora da dostigne novi cilj NATO-a od pet procenata BDP-a za odbrambene troškove. Uspeo je da dobije izuzeće u sporazumu o cilju potrošnje, što je pretvorilo Madrid u "novog izopštenika alijanse", piše Politko.

Sančeza prati slovački premijer Robert Fico, koji je na X objavio da njegova zemlja „ima druge prioritete u narednim godinama osim naoružavanja“ i da može da se snađe bez povećanja potrošnje.

Na prošlogodišnjem samitu u Vašingtonu, frustracija zbog kanadskih vojnih izdataka bila je velika, a Otava je jednostavno odbila da poveća svoj vojni budžet na bilo koji nivo blizu NATO-ovog budžeta od dva odsto BDP-a. Nova vlada premijera Marka Karnija obećala je dodatnih devet milijardi dolara vojnih izdataka, čime je zemlja konačno dostigla dva odsto BDP-a i "oprala se" u očima alijanse.

Samit bez buke

Pre nego što je poleteo za Hag Donald Tramp je rekao novinarima:

"Oni (NATO) imaju problem sa Španijom. Uvek je problem sa Španijom. Španija se ne slaže, što je veoma nepravedno prema ostalima", rekao je on.

Odbijanja Španije i Slovačke došla su na početku samita, oko kog je, piše Politiko, rukovodstvo NATO-a učinilo sve što je moglo, samo da prođe bez drame.

I ponovo je podsetilo svet da alijansa od 32 zemlje može biti zavađena, posebno kada se poslovanje NATO-a sukobi sa domaćim prioritetima potrošnje.

Ali bez obzira na domaću publiku koju Sančez i Fico ciljaju svojim odlukama, oni nailaze na malo simpatija među članicama alijanse okupljenim u Hagu.

Delegati spremni za brz i disciplinovan dvodnevni događaj bili su zaprepašćeni što bi čvrsto koreografisani prikaz jedinstva mogao biti uništen od strane španske vlade i slovačkog lidera koji je kritikovao podršku Evrope Ukrajini.

Portparol španske vlade nije odgovorio na zahtev za komentar.

Čak i kada su evropski zvaničnici priznali da je Sančez u teškoj situaciji kod kuće, s obzirom na to da njegova manjinska vlada nije u stanju da usvoji budžet sa novim novcem za odbranu, oni su odbacili odluku španskog lidera da ignoriše novo obećanje NATO-a o potrošnji koje treba da bude zvanično objavljeno u sredu.

Dva evropska lidera su rekla da su svi saveznici odobrili nove ciljeve NATO-a. Sančez je tvrdio da Španija može da postigne te ciljeve dok se drži svog trenutnog plana da poveća vojnu potrošnju na 2,1 odsto BDP-a, ali drugi saveznici ne vide kako je to moguće.

„Ne vidim ništa što bi stvorilo prostor za izuzetke“, rekao je švedski premijer Ulf Kristerson novinarima u utorak.

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je Javnom forumu NATO-a da nije „fer“ da lideri čija je zemlja dalje od Rusije traže izuzeća.

"To je pitanje jedinstva, odbrane Evrope, a ne Poljske ili Češke. Ne slažem se sa idejom izuzeća za bilo koju zemlju“, rekla je, ne pominjući posebno Španiju.

Poljska, koja ove godine ima za cilj da potroši 4,7 odsto BDP-a na odbranu, što je najviše u NATO-u, takođe nije oduševljena što Španija pokušava da se izvuče.

„Verujemo da je svako odstupanje od ovog principa od strane bilo koje zemlje članice loš primer“, rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš pre nego što je otputovao na samit.

Domaći problemi

Ali politički problemi u Madridu se samo pogoršavaju. Neki u Sančezovoj levičarskoj koaliciji protive se preusmeravanju novca iz programa socijalne zaštite u vojsku. A premijer je dodatno poljuljn nakon što su istražitelji rekli da imaju dokaze koji pokazuju da su visoke ličnosti u njegovoj stranci primale mito za projekte javnih radova.

„Svake godine postoji barem neko kvari. Sve zemlje su u početku prihvatile cilj kako ne bi naljutile Trampa, ali pre ili kasnije moraju da se suoče sa svojom fiskalnom/domaćom realnošću“, rekao je Đuzepe Spatafora, bivši zvaničnik NATO-a koji je sada istraživački analitičar u Institutu EU za bezbednosne studije u Briselu.

Španska drama u poslednjem trenutku otvorila je vrata drugima da podražavaju Madrid i traže sopstvena izuzeća ili barem veću fleksibilnost.

„Ako jedna zemlja dobije izuzeće, ovo može postati zarazno. Kako lideri kod kuće mogu da brane povećanje budžeta na pet procenata, ako su pojedine zemlje dobile izuzeće“, rekao je Đedrimas Jeglinskas, predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu u parlamentu Litvanije i bivši zvaničnik NATO-a.

Već sada neke zemlje NATO-a koje su zaostajale za ciljevima alijanse u pogledu potrošnje na odbranu koriste Španiju kao političko pokriće.

U ponedeljak je Belgija objavila da će tražiti „maksimalnu fleksibilnost“ od NATO-a u vezi sa ciljem od pet procenata.

„Možda to nismo uradili davanjem bučnih izjava poput Španije, ali mogu vas uveriti da su naše diplomate nedeljama vredno radile na dobijanju mehanizama fleksibilnosti“, rekao je lokalnim medijima ministar spoljnih poslova Maksim Prevo.

I Kanada ima pitanja. Ministarka spoljnih poslova Anita Anand rekla je za Politiko da je aktivna diskusija o tome kada Kanada mora da ispuni novi cilj potrošnje od pet procenata.

"Hoće li biti obaveznog povećanja procenta u određenim vremenskim tačkama? Hoće li biti postepenih povećanja i hoće li biti preispitivanja nakon određenih rokova, recimo, 2029. godine — jednog od datuma koji se pominju?“, pitala je.

Dok su neki bili saosećajni sa Sančezovom političkom situacijom, drugi u alijansi su rekli da Španija i druge zaostale zemlje moraju da da daju više novca — ili će se suočiti sa Trampovim gnevom.

Ipak, drugi evropski zvaničnici su na kraju krivicu za španski potez svalili na Trampa. Američki predsednik je javno priznao da SAD ne moraju da ostvare cilj povećanja vojnih izdataka koji je zahtevao od saveznika u NATO-u.

„Izgleda da je u dobrom društvu sa SAD koje ne prihvataju cilj od pet procenata“, rekao je drugi evropski zvaničnik za odbranu.