Nusantara između sna i zaborava: Nova prestonica Indonezije na ivici da postane grad duhova

Indonezijska utopijska nova prestonica Nusantara deluje kao da se pojavila niotkuda. Duboko u šumi, višetračni auto-put iznenada se otvara kroz drveće, vodeći do palate sa krilatim orlom koji sija pod ekvatorijalnim suncem.

Ali duž redova futurističkih novih zgrada, bulevari Nusantare uglavnom su prazni osim nekoliko baštovana i radoznalih turista.

Pod predsednikom Prabovom Subjantom, koji je preuzeo dužnost prošlog oktobra, državno finansiranje novog glavnog grada smanjeno je za više od polovine – sa 2 milijarde funti u 2024. na 700 miliona funti u 2025. godini. Sledeće godine izdvojeno je 300 miliona funti, što je trećina traženog iznosa. Privatne investicije su takođe podbacile za više od milijardu funti u odnosu na cilj.

Prabovo, koji još nije posetio grad kao predsednik, tiho je u maju degradirao Nusantaru na status "političke prestonice", iako je odluka postala javna tek u septembru.

Godine 2024. šef i zamenik tela koje nadgleda prestonicu podneli su ostavke. Oko 2.000 državnih službenika i 8.000 građevinskih radnika trenutno živi u Nusantari, daleko od cilja od 1,2 miliona stanovnika planiranog za 2030. godinu.

Izgrađeni su stambeni blokovi, zgrade ministarstava, bolnice, putevi, vodovodni sistemi i aerodrom, ali veći deo grada i dalje je u izgradnji.

Herdiansjah Hamzah, profesor ustavnog prava sa Univerziteta Mulavarman u Istočnom Kalimantanu, kaže da je projekat već „grad duhova“ i da nova oznaka „politička prestonica“ nema značenje u indonežanskom pravu.

„Nova prestonica nije prioritet za Prabova,“ kaže on. „Politički, ona ne želi ni da umre ni da živi.“

Uprkos kašnjenjima i degradaciji statusa, oni koji su uključeni u projekat – zvanično poznat kao Ibu Kota Nusantara (IKN) – ostaju optimistični.

„Predsednik mi je rekao: ‘Moja je obaveza da nastavim i završim ovo još brže’,“ kaže Basuki Hadimuljono, šef Uprave prestonice Nusantara (OIKN), iz svoje kancelarije s pogledom na novi glavni grad.

Izveštaji o usporavanju izgradnje i nedostatku političke volje „nisu istiniti“, kaže on, a prenosi Gardijan.

„Sredstva postoje, politička volja postoji“, kaže. „Zašto bismo sumnjali u to?“ Dodaje da su sredstva „preusmerena, a ne smanjena“.

Uspon i pad

Oko Nusantare, mali biznisi koji su cvetali zahvaljujući prilivu radnika kažu da je promet ove godine drastično opao, dok ekolozi upozoravaju na potencijalnu ekološku katastrofu u delu prašume gde žive retke i ugrožene vrste.

„Kada je Džokovi bio predsednik, moje sobe za iznajmljivanje bile su pune,“ kaže Devi Asnawati, vlasnica prodavnice i smeštaja. „Sada mi je prihod pao za polovinu.“

Prodavačica Sjararijah se slaže, opisujući bum praćen kolapsom. „U početku je naša perionica bila puna svaki dan,“ kaže ona. „Ali kada su radnici otišli kući, sve je stalo. Mnogi prijatelji su zatvorili biznise. Ljudi se plaše da bi ovo mogao postati grad duhova.“

Građevinski radnik Bedžo takođe je primetio usporavanje iz prve ruke. „Još uvek radimo, ali ima manje prekovremenih sati i manje novca,“ kaže on. U zalivu Balikpapan, gde su se ribari ranije žalili na ogromne brodove koji ometaju mreže, sada kažu da je saobraćaj osetno opao.

Za autohtoni narod Balik koji živi blizu reke Sepaku, manje od 20 km dalje, nova prestonica je donela poremećaje.

Arman, lokalni farmer i ribar, kaže da su se poplave pogoršale otkako je izgrađena fabrika za preradu vode na reci, prepolovivši mu useve. Obećanja o čistoj vodi iz nove fabrike, kaže on, nikada nisu ispunjena.

„Ide samo ka IKN-u,“ kaže, dodajući da desetine porodica u zajednici više ne mogu da uzmu vodu iz reke zbog zagađenja i nove brane. Vlada je te tvrdnje negirala.

Ipak, zajednica želi da Nusantara uspe, nadajući se da bi to moglo doneti više svesti o kulturi Balika i turizmu u tom području. „Ako se projekat zaustavi, mi gubimo sve,“ kaže Arman. „Ali ako se nastavi bez nas, opet gubimo.“

Ekološke grupe kao što je Valhi kažu da je projekat već prouzrokovao trajnu ekološku štetu. NVO procenjuje da je više od 2.000 hektara mangrova očišćeno u poslednje dve godine zbog infrastrukturnih projekata, uključujući novi autoput i luku.

Nusantara, kažu, verovatno neće doneti korist lokalnim i autohtonim zajednicama.

„(Sa Nusantarom) imaćete visoko ograđeno područje gde ljudi uživaju u svemu unutra, dok će spolja život biti drugačiji,“ kaže Fatur Rozikin Fen iz Valhija. „Lokalni ljudi gube i ekonomiju i životnu sredinu – gube na oba fronta.“

Vlada je negirala bilo kakve negativne uticaje na životnu sredinu i branila svoj angažman sa autohtonim grupama, od kojih su neke dobile naknadu za zemlju.

Basuki kaže da je Nusantara dizajnirana kao „zeleni grad“ – samo četvrtina od 252.000 hektara biće izgrađena, dok će ostatak ostati kao zelena površina.

Čak i dok zvaničnici brane posvećenost vlade, analitičari kažu da se Prabovova pažnja nalazi drugde – poput njegovog glavnog programa besplatnih školskih obroka, čiji godišnji budžet treba da dostigne 15 milijardi funti do kraja 2026. godine.

Drugi sugerišu da bi Nusantara mogla postati više turistička destinacija.

„Podseća na Singapur,“ kaže Klariza, koja je došla u posetu sa susednog ostrva Sulavesi. „Čisto, moderno – kao nešto nemoguće usred džungle.“

Nada se i da Nusantara može pomoći u premeštanju indonezijskog bogatstva sa ostrva Java, koje dugo dominira politikom i moći zemlje.

„Za nas koji živimo u istočnim regionima, osećaj je da je sada sve više ujednačeno kada je prestonica ovde,“ kaže ona.

„Ali takođe je čudno i tiho,“ dodaje. „Još uvek ovde nema nikoga.“