Orhan Pamuk: Turska demokratija se bori za život

"Od hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, glavnog političkog rivala turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, po jasno izmišljenim optužbama za korupciju i terorizam, Trg Taksim, najveće gradsko turističko mesto i cenatr političkih protesta, leži prazan, ograđen policijom. Za svojih 50 godina života u Istanbulu, nisam video toliko takozvanih bezbednosnih mera na ulicama kao poslednjih nekoliko dana, piše Pamuk u tekstu za Gardijan.

Metro stanica na trgu i mnoge druge najprometnije stanice u gradu su zatvorene, dodaje.

"Regionalna vlada je ograničila pristup Istanbulu automobilima i međugradskim autobusima. Policija proverava sva vozila koja prilaze gradu, a svi za koje se sumnja da su putovali u grad na proteste bivaju vraćeni. Ovde i širom zemlje, televizori su stalno uključeni kako bi ljudi mogli da prate najnovija uznemirujuća politička dešavanja. Protekle nedelje, kancelarija guvernera Istanbula zabranila je javne proteste i političke demonstracije - prava koja su sadržana u Ustavu. Ipak, spontani neovlašćeni protesti i sukobi sa policijom nastavljaju se neometano, iako je pristup internetu ograničen u pokušaju da se spreče okupljanja. Policija nemilosrdno koristi suzavac i uhapsila je bezbroj ljudi", navodi pisac.

I pita se - kako se tako nečuvene stvari mogu desiti u zemlji koja je članica NATO-a i koja se bori za članstvo u EU.

"Zatvaranje glavnog rivala predsednika, političara sposobnog da dobije masovnu podršku, dovodi Erdoganovu čvrstu, autokratsku vladavinu na nivo kakav ranije nismo videli. Imamogluovo hapšenje usledilo je samo nekoliko dana pre nego što se očekivalo da će ga glavna opoziciona stranka u Turskoj zvanično predložiti za svog predsedničkog kandidata tokom predizbora. Ljudi za ili protiv vlade sada se uglavnom slažu oko jedne stvari: Erdogan vidi Imamoglua kao političku pretnju i želi da ga se otarasi", napisao je Pamuk.

Podseća i da je Imamoglu osvojio više glasova od Erdoganove partije, Stranke pravde i razvoja, na poslednja tri izbora za gradonačelnika Istanbula.

"Kada je Imamoglu pobedio partijskog kandidata na izborima u aprilu 2019, Erdogan je poništio rezultat, navodeći tehničke nepravilnosti. Izbori su ponovljeni dva meseca kasnije. Imamoglu je ponovo pobedio. Štaviše, povećao je svoju marginu. U narednom krugu lokalnih izbora 2024. godine, posle pet godina na funkciji, Imamoglu je još jednom pobedio kandidata Erdoganove stranke i po treći put je izabran za gradonačelnika Istanbula. Imamogluov izborni rezultat i njegova rastuća popularnost učinili su ga glavnim opozicionim kandidatom koji bi mogao uspešno da izazove Erdogana na sledećim predsedničkim izborima", podseća Pamuk.

Druga strana svega je, dodaje, to što se čini da Erdogan koristi isti priručnik za svog protivnika kao onaj koji je korišćen na njemu pre 27 godina.

"Erdogan je 1998. godine bio izabran za gradonačelnika Istanbula i popularna ličnost. Sekularni i vojni establišment smatrali su njegov 'brend' političkog Islama opasnim. Takođe je bio zatvoren i optužen (u njegovom slučaju je to bilo za izazivanje verske mržnje nakon recitovanja političke pesme na mitingu). Erdogan je smenjen sa mesta gradonačelnika i proveo je četiri meseca u zatvoru. Ali njegovo zatvaranje i prkosno odbijanje da sarađuje sa establišmentom i povinuje se represivnim zahtevima vojske, pomoglo je daljem podizanju njegovog političkog profila. Kao što su neki komentatori istakli, zatvaranje Imamoglua, koji je negirao optužbe, a takođe obećava da se neće 'pokloniti', moglo bi zapravo imati isti neželjeni ishod. To bi vrlo lako moglo pomoći da gradonačelnik postane još popularniji", ocenjuje pisac.

Ipak, situacija nije sasvim ista.

Etiketiranje političkih protivnika kao terorista je tendencija koju je Erdoganova vlada stekla nakon neuspelog vojnog udara 2016. godine, kada je frakcija turskih oružanih snaga pokušala da preuzme vlast, podseća Pamuk.

"Godine 2019, kada je austrijskom piscu Peteru Handkeu, koji je bio kritikovan da podržava pokojnog srpskog lidera Slobodana Miloševića, dodeljena Nobelova nagrada za književnost, Erdogan se oštro usprotivio toj odluci. Uhvaćen nespreman i bez telepromptera, izjavio je da su istu nagradu dali i 'teroristi iz Turske', očigledno u vezi sa mojom Nobelovom nagradom 2006. Trebalo je da se vratim iz Njujorka u Istanbul tog dana i upravo sam se spremao da otkažem taj povratak, kada je Erdoganov portparol objavio da predsednik nije mislio na mene", napisao je Pamuk.

Sud kojim rukovodi Erdogan sada je zatvorio Imamoglua pod optužbom za korupciju, ali nije podigao optužbe za "teror", dodao je.

"Takva optužba bi omogućila predsedniku Erdoganu da svog omiljenog kandidata postavi na mesto gradonačelnika Istanbula – poziciju koju njegova stranka nije uspela da osvoji na tri uzastopna izbora – i stoga bi, neki strahuju, mogao da preusmeri deo beskonačnog toka gradskog poreskog prihoda u publicitet i propagandne aktivnosti za svoju stranku. Zatvaranjem Imamoglua, Erdogan ne samo da stavlja po strani popularnijeg političkog rivala – on takođe nastoji da vrati u ruke bogatstvo resursa u Istanbulu koje nije mogao da dotakne već sedam godina. Ako uspe, na sledećim predsedničkim izborima biće samo Erdogan i lica njegovih kandidata zalepljena preko gradskih zidina i osvetljenih opštinskih bilborda", predočava Orhan Pamuk.

To, po njemu, nije iznenađenje za bilo koga ko pomno prati tursku politiku.

"Tokom protekle decenije, Turska nije bila prava demokratija – samo izborna demokratija, ona u kojoj možete glasati za svog kandidata, ali nemate slobodu govora ili mišljenja. Zaista, turska država je nastojala da natera svoj narod na uniformnost. Niko čak i ne govori o brojnim novinarima i državnim službenicima koji su proteklih dana bili proizvoljno zatvoreni, bilo u pokušaju da dodaju težinu i kredibilitet optužbama za korupciju protiv Imamoglua ili pod pretpostavkom da niko neće obraćati pažnju na sve ostalo što se dešava. Sada, sa hapšenjem najpopularnijeg političara u zemlji – kandidata koji bi osvojio većinu glasova u sledećem krugu nacionalnih izbora – čak se i ovaj ograničeni oblik demokratije bliži kraju. Ovo je neprihvatljivo i uznemirujuće, i zato se sve više ljudi pridružuje najnovijim protestima. Za sada niko ne može da predvidi šta će se dalje desiti", zaključio je Pamuk.