Oštećen omotač u Černobilju, a SAD tvrde da smo "nikad bliže miru" u Ukrajini

U noći 6. decembra Rusija je lansirala 653 drona i 51 raketu na Ukrajinu, saopštila je ukrajinska vojska. Zabeleženo je šezdeset udara na 29 lokacija.

Oštećeni su objekt za proizvodnju, distribuciju i prenos električne energije u nekoliko oblasti, među kojima su Zaporožje, Kijev, Lavov, Odesa, Harkov.

Pogođena je i železnička stanica u blizini Kijeva.

"Napadi su bili direktno na stanicu. Napad je bio na prigradski depo – to čak nije ni depo u kojem se servisiraju lokomotive. To je depo u kojem se servisiraju električni vozovi. Veza je isključivo prigradska, povezuje Kijev i Kijevsku oblast. Takođe je bio i podmukli napad na naš dispečerski centar", rekao je Oleksandr Pertsovski, direktor ukrajinske Železnice.

Rusija navodi da je kao odgovor na napade ukrajinskih snaga na ruske civilne objekte tokom protekle nedelje izvela masovne napade na ukrajinsku vojno-industrijsku, energetsku, transportnu i vazduhoplovnu infrastrukturu, oborila šest raketa, uništila više od hiljadu ukrajinskih dronova i zauzela sedam naselja.

"Nama je preko potrebno da nam se pomogne oružjem, da se svet ujedini, da nam svet pomogne. Da budemo saslušani – da nas gospodin Tramp čuje, da shvati da ga obmanjuju, da ga uvode u zabludu. Sa Rusijom se ne može trgovati", kaže Ukrajinka Olena Homik.

Mogu se već videti razmere štete trogodišnjeg rata.

Bezbednosni štit iznad nuklearnog reaktora u Černobilju više ne može da obavlja svoju primarnu funkciju, a to je blokiranje radijacije. To je objavila Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Mirovni pregovori koji su počeli sa planom Donalda Trampa u 28 tačaka sada se vode o četiri odvojena dokumenta.

"Blizu smo, bliže nego što smo ikada bili miru. I ovo je, znate, kao što je predsednik Tramp rekao, ovo je teška situacija u kojoj je teško doći do pravog rešenja", naveo je Metju Vitaker, američki ambasador pri NATO-u.

Do tada stižu apeli da se prestane sa bombardovanjem energetske infrstrukture. To je rekao francuski predsednik Emanuel Makron svom kolegi Si Đinpingu tokom posete Kini.

Dok evropski mediji dolaze do saznanja da su lideri Evropske unije nezadovoljni pregovorima koje vodi Vašington iz Brisela - zvanično - poručuju da Ameriku vide kao partnera.