Ovalna soba i Donald Tramp - novi Koloseum za pokazivanje dominacije nad svetskim liderima

Tokom 17 nezgodnih i napetih minuta predsednik Donald Tramp i njegovi demokratski protivnici - Pelosi, predsednica Predstavničkog doma, i Čak Šumer, lider manjine u Senatu, sukobili su se na spektakularan način, uz kamere, šokirane reportere i pomoćnike Bele kuće, a sve povodom Trampove najave obustave rada vlade, problema sa migrantima, bezbednosti na granici, podizanja zida.

Demokrate za razliku od mnogih drugih, ispostaviće se, nisu ustuknule. „To se zove finansiranje vlade, gospodine predsedniče“, upozorio je Šumer na početku sastanka kada je Tramp počeo da govori o važnosti finansiranja svog graničnog zida. Pelosi je dodala: „Mislim da američki narod prepoznaje da moramo držati vladu otvorenom.“

Ni Tramp im nije ostao dužan, doduše nije javno izgovorio "luda Nensi" kako je često umeo da oslovljava Pelosi na svojim skupovima, ali mu je vidno bilo neprijatno, što i nije tako čest slučaj, jer Trampu je retko kada neprijatno.

Šumer i Pelosi su pokušali da razgovor privedu kraju iza zatvorenih vrata, ali je ego predsednika bio jači, očigledno je osetio da mu je za pobedu u ovoj javnoj debati potrebno još samo malo vremena. Na kraju mu je prekipelo: "Ponosan sam što sam obustavio rad vlade zbog bezbednosti granica. Čak, ljudi u ovoj zemlji ne žele da kriminalci ulaze u našu zemlju, ja ću preuzeti odgovornost. Ja ću biti taj koji će obustaviti.“

Zašto je ovaj događaj važan? Iz razloga što je faktički bio inauguracija Trampove javne politike i diplomatije, koja će uslediti u drugom mandatu, u kojem svetske lidere dovodi u Ovalni kabinet, pred novinare, gde im neretko drži lekcije, i to takve, da velika većina njih poželi da se razgovori, kao nekada, održavaju iza zatvorenih vrata.

Nekih naznaka današnjih manira bilo je i ranije, prejakog stiskanja ruke japanskom premijeru Šinzou Abeu i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, kojem je Tramp skidao i "perut" sa naramenica, ali je sve to bilo pomalo rudimentarno i blago za ono što je usledilo kasnije.

Umelo je da bude i neprijatno, pa je tokom radnog ručka na NATO samitu u julu 2018. godine, Tramp oštro kritikovao energetske veze Nemačke sa Rusijom, navodeći da je Nemačka „potpuno kontrolisana od strane Rusije“. Sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, koji je branio jedinstvo alijanse bila je tirada ozbiljnih Trampovih lekcija i tirada, nakon kojih je Stoltenberg jedva uspeo da privoli Trampa da se "mala škola politike" nastavi iza zatvorenih vrata, na nezadovoljstvo prisutnih novinara.

U toj ranoj fazi ležernih konferencija koje lako mogu da pođu po zlu deluje da je Trampa najbolje obuzdao sada već bivši premijer Kanade Džastin Trudo.

Drugi mandat i Ovalna soba kao verbalni Koloseum

Prvi koji je okusio "čari" Ovalne sobe koja je postala poput MMA borilačke arene osetio je Vladimir Zelenski. Krajem februara 2025. godine Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, Džej Di Vens, potpredsednik Sjedinjenih Država, i Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, održali su kontroverzan bilateralni sastanak koji je uživo prenošen iz Ovalne sobe Bele kuće u Vašingtonu.

U momentu kada su domaćini shvatili da Zelenski neće usvojiti sva njihova uputstva vezana za zavšetak rata u Ukrajini, krenuli su napadi prvo Vensa čiji je kontekst bio "nezahvalnost Zelenskog za sve što je Amerika učinila", "da situacija u Ukrajini ne ide na ruku predsedniku", i da je njegov kočoperan stav prilično neutemeljen, da karikirano pojednostavimo.

Kada su se glasovi povisili, uskočio je glavni alfa, i kako bi zaštitio svog 38 godina mlađeg potpredsednika, ali i da bi pokazao ko je gazda kuće. "Dosta si pričao" obratio se Zelenskom, nakon što ga je ne tako suptilno dotakao po ramenu, nakon čega su usledile tirade kakve roditelji serviraju svojoj deci kada im ona traže dodatna finansijska sredstva nakon potrošenog džeparca desetog dana u mesecu.

Diskusija je postala viralna, Zelenski se hrabro držao, s obzirom na to da je bio sam protiv svih. U tom novom političkom Koloseumu i novinari su pokazali da mogu da odigraju svoju ulogu, koja je u nekim slučajevima politička. Tako je Brajan Glen, glavni dopisnik Bele kuće za konzervativnu mrežu „Real America's Voice“, doveo je u pitanje odeću ukrajinskog predsednika tokom sastanka. Glen, poznat po bliskim vezama sa Donaldom Trampom, partner predstavnice Mardžori Tejlor Grin, pitao je Zelenskog: „Zašto ne nosite odelo? Vi ste na najvišem položaju u zemlji, a odbijate da nosite odelo. Da li posedujete odelo?“. Teško da je ovo pitanje došlo spontano, posebno što ne dolazi od stiliste ili nekoga iz modnog sveta.

Jordan, Kanada, Južnoafrička Republika na "roštiljanju" u Vašingtonu

Istog meseca, jordanskom kralju Abdulahu bilo je vidno nelagodno dok ga je Tramp pritiskao da prihvati izbeglice iz Gaze, ipak Abdulah je takođe znao da njegova zemlja zavisi od američke pomoći za bezbednost, tako da nije mogao niti smeo javno da odbije svog domaćina, zadržavajući kiseo osmeh na licu.

Neprijatno je bilo i novom kanadskom premijeru Marku Karniju, koji je izbore dobio upravo na denunciji Trampovih želja da Kanadu liši suvereniteta i pripoji SAD. Nakon što je na konferenciji ponovio svoje želje Karniju, nekome za koga je znao da je apriori protiv istih, premijeru Kanade je preostalo samo da nakon kiselog osmeha diplomatski pokuša da izvadi situaciju, ostane svoj, a da ne uvredi moćnog domaćina. Obratio mu se na način koji bi nekadašnji magnat nekretnina najbolje razumeo: „Postoje neka mesta koja nikada nisu na prodaju, nisu na prodaju, nikada neće biti na prodaju.“

Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa je poslednji lider koji je dobio javne lekcije na mestu koje bi nekada davno imponovalo većini svetskih lidera. Dok mu je Tramp držao predavanja o, ispostavilo se, lažnim tvrdnjama da su beli južnoafrički farmeri žrtve genocida, Ramafosa je znao šta ga čega, pa je sa sobom poveo belog ministra poljoprivrede u novoj multirasnoj koalicionoj vladi, takođe i Trampove prijatelje, južnoafričke šampione u golfu - Ernija Elsa i Retifa Gusena. Uzaludno.

Nisu sprečili Trampa da započne performans desničarske propagande o Južnoj Africi. „Smrt, smrt, smrt“, govorio je dok je prikazivao članke o ubistvima belih Afrikanaca. Ramafosa, iako uzrujan i zbunjen, strpljivo je pokušao da objasni činjenice Trampu, bez uspeha... "Pogubljuju ih, a slučajno su belci, a većina njih su poljoprivrednici“, rekao je Tramp i dodao: "Ne znam kako to objašnjavate.“

Trampov manir, lišen diplomatske etikecije, sigurno će se nastaviti, jer je Tramp uveren u njegovu učinkovitost i jer je deo njegovog bića, način na koji je kreirao svoje carstvo, njujorški tvrdo.

Ko mu slegne ramenima potvrdiće dominaciju koja je neupitna, jer niko ne želi da se konfrontira sa najvećom svetskom silom. Ko mu bude oponirao, dovešće sebe u ring u kojoj se predsednikj najbolje snalazi, diskurs koji obožava, priliku da pokaže snagu i zube, obori ruku, ali i da tu konfrontaciju kasnije iskoristi kao argument javnosti za odmazdu onima koji su se usprotivili američkim interesima.

Kako je i sam rekao na kraju diskusije za Zelenskim "hoćete da budem tvrd, mogu da budem jači od bilo kog ljudskog bića koje ste videli. Mogu, ali tako nikada nećete dobiti ništa".

Koliko svetskih lidera danas više ne čezne da bude svedok monumentalnog ambijenta i dekora Ovalne sobe i Bele kuće, već bi radije razgovore vodio čak i u nekoj zapuštenoj baraci, samo da se liši javnog ponižavanja i neugodnosti.